Download
1 / 5
E N D
Objektiv • Objektiv je »oko kamere« koje hvata slike sveta i prenosi ih na osetljivu emulziju filmske trake, gde se ta slika optički fiksira. Što je u objektivu duža žižna daljina on hvata uže polje snimanja, pri čemu slika ima vrlo malu dubinsku oštrinu; što je žižna daljina kraća, to objektiv hvata šire polje snimanja, pri čemu je slika oštra i po dubini, ali se deformiše njen prednji plan. Objektiv koncentriše svetlost u žižu i propušta je kroz sebe; vreme delovanja svetlosti na emulziju (ekspozicija) odreduje se sektorom i brzinom proticanja trake. Količina svetlosti se reguliše blendom, čiji otvor može da se povećava i smanjuje (poput dužice u oku). Najveća količina svetlosti koju jedan objektiv može da propusti je njegova svetlosna jačina.
Objektiv* • Objektive možemo da podelimo na tri osnovne grupe: • širokougaoni (od 18,5 mm, 20 mm, 25 mm, 28 mm, i 30 mm žižne daljine), • normalni (35 mm, 40 mm, 50 mm), • teleobjektivi (75 mm, 100 mm, 200 mm, itd). • Ovo su najuobičajeni objektivi za kameru od 35 mm. Postoje i specijalni objektivi čija je žižna daljina između ovih koje smo naveli.
Objektiv** • Najzad, postoji i variolenč (transfokator, pansinor, zum), tj. objektiv koji pruža mogućnost promene žižne daljine u toku snimanja, te se na ekranu dobija utisak približavanja ili udaljavanja kamere od objekata za vreme snirnanja. Ipak, zum nije u stanju da zameni vožnju kamere, jer dovodi do promene perspektivne strukture kadra, pri čemu se objekt samo optički povećava ili smanjuje, umesto da se dobije utisak prolaženja karmere kroz prostor. Zum može da se koristi za postizanje iznenadnog šoka naglim približavanjem objektu. • Opšte pravilo je da širokougaoni objektivi oštro ističu dubinsku perspektivnost slike, pri čemu se skraćuje linearna perspektiva, te se u određenim okolnostima objekti izobličavaju. Uskougaoni objektivi (koji mogu da hvataju detalje iz udaljenosti) produžavaju linearnu perspektivu, te se njima, kao i normalnim objektivima, obično, snimaju portreti, dok se širokougaonim objektivima snimaju opšti planovi i totali.
Objektiv*** • Ako se izvestan pokret paralelan sa osom snimanja registruje uskougaonim objektivom, dobija se utisak usporenog kretanja (automobil juri prema kameri, ali nikako da stigne do nje) i obrnuto, ako se odlazak čoveka od kamere snima širokougaonim objektivom, on će brže no u stvarnosti da se udaljuje i smanjuje u dubini. Još je jaći efekt beskonačnog približavanja ili udaljavanja objekta od kamere, koji se dobija kada se zum povlači ili približava objektu istovremeno sa njegovim prilaženjem ili odlaženjem od kamere. Tako se moze postići utisak da trkač trči u mestu! • Za postizanje specijalnih efekata upotrebljavaju se specijalni mekocrtači (objektivi koji daju meku, koprenastu sliku), predleće (koje proširuju mogućnosti objektiva), prizme (koje rasparčavaju i deformišu objekt u kadru), maske (koje menjaju izraz kadra u raznim oblicima), filteri (koji koriguju, kompenzuju i menjaju strukturu svetlosti - na primer: pomoću filtera moguće je snimanjem po suncu dobiti efekt noći i mesečine) .
Objektiv**** • Objektiv može da snimi predmet iz bezbroj uglova, te je važno izabrati upravo onaj koji ce omogućiti najveću izražajnost predmeta i njegov najbolji kompozicioni položaj u kadru. Ne samo to, potrebno je voditi računa o odnosu ugla snimanja jednog kadra prema uglu snimanja drugog kadra, naročito ako se objekt kreće. • Već smo spomenuli »rampu«, koju kamera ne sme da prekorači pri snimanju jednog prizora, jer se stvara šok u pravcima snimanja, što onemogućuje montiranje kadrova. Isto tako, pri snimanju dvojice sagovornika postoje odredeni uglovi (plan i kontraplan) koji moraju da se smenjuju kako bi se dobio utisak da dva čoveka razgovaraju i, pri tome, gledaju jedan u drugoga.
