1 / 24

PUTUJ ZDRAVO Tijana Ranđelović

PUTUJ ZDRAVO Tijana Ranđelović. ŠTA JE...?. Ekskurzija je oblik obrazovno-vaspitnog rada kojim se doprinosi ostvarivanju plana i programa i ciljeva osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

afi
Download Presentation

PUTUJ ZDRAVO Tijana Ranđelović

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. PUTUJ ZDRAVOTijana Ranđelović

  2. ŠTA JE...? • Ekskurzija je oblik obrazovno-vaspitnog rada kojim se doprinosi ostvarivanju plana i programa i ciljeva osnovnog obrazovanja i vaspitanja. • Ekskurzija se ostvaruje van škole u trajanju od jednog do tri dana godišnje, u skladu sa uzrastom, nastavnim planom i programom i programom za ekskurzije.

  3. Cilj ekskurzijeCilj ekskurzije je neposredno upoznavanje pojava i odnosa u prirodnoj i društvenoj sredini, upoznavanje kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa i privrednih dostignuća koja su u vezi sa delatnošću škole.

  4. U mnogim državama đaci na ekskurziju mogu da idu samo u okviru granica svoje zemlje. Uz to i oni i nastavnici imaju određena zaduženja. Tamo su deca istovremeno i u ulozi vodiča i u ulozi istraživača, a saznanja koja na putovanju steknu moraju u školi da pokažu, i to pred nastavnicima, direktorom, roditeljima i drugim đacima, učestvujući u školskom kvizu.

  5. OPASNO...Na ekskurzijama se sve češće dešavaju incidenti!!!!

  6. Gde mladi piju? - 10 odsto dečaka i četiri odsto devojčica piju na otvorenom prostoru (park, igralište...) - 68 odsto devojčica i dečaka navodi sopstvenu kuću ili kuću prijatelja - 7 odsto njih pije na ekskurziji, raspustu, na proslavama, sa rođacima, prijateljima i u školi

  7. Alkoholizam i omladina bili su predmet opsežnog istraživanja koje je sprovedeno aprila i maja medu ucenicima osnovnih i srednjih škola u Srbiji, na uzorku od 2.485 ispitanika uzrasta izmedu 12 i 17 godina. Došlo se, pri tom, do vrlo zanimljivih podataka. Znacajan je podatak da 42, 3 posto osnovaca povremeno pije alkohol, cesto 2,5 odsto, i 54,8 nikada. Medu omladinom koja cesto pije ima više decaka nego devojcica. Zanimljivo je medutim, da roditelji cešce daju ženskoj deci alkohol nego muškarcima. Najviše se u tom uzrastu pije na rodendanima, žurkama, 49,3 odsto, porodicnim slavljima 33 odsto, sa društvom 17,7 i na ekskurzijama 14,3 odsto.

  8. Zabrinjavajući podaci... Deca misle da je napijanje „kul"

  9. Alkoholizam je bolest koja nastaje kada neko pije duže vreme. Tada nastaje zavisnost od alkohola. To znači da alkoholičar mora stalno da pije da bi ostao smiren.To je vrlo opasna i teška bolest i lečenje je dugotrajno i teško. Alkohol je posebno opasan za mlade jer su tela dece lakša, pa nivo u krvi raste brže i lakše dolazi do opijanja. Pored toga, kod dece brzo dolazi do oštecenja mozga i drugih organa i potrebno im je manje vremena da postanu alkoholičari. Jedna neprospavana noć ostavlja na organizam iste posledice kao i konzumiranje droge, kaže doktor Vojislav Majkić iz beogradskog Instituta za mentalno zdravlje.

  10. ŠTA SU DROGE?U NAUCI SE IZRAZ DROGA KORISTI ZA PRODUKTE BILJAKA,ŽIVOTINJA I MINERALA KOJI IMAJU LEKOVITA SVOJSTVA. U OBIČNOM GOVORU OVAJ IZRAZ SE KORISTI ZA SVE PSIHO-AKTIVNE SUPSTANCE (ONE SUPSTANCE KOJE MENJAJU STANJE SVESTI, RASPOLOŽENJA I PONAŠANJE) BILO DA SU PRIRODNOG ILI SINTETSKOG POREKLA.NJIHOVO PONAVLJANO UZIMANJE MOŽE DOVESTI DO ZAVISNOSTI.

  11. Zloupotreba droge prisutna je u svim uzrastima, ali je ipak najrizičniji uzrast - adolescentno doba. U tom smislu izdvojićemo samo neke „alarmantne situacije“, koje indikuju pojavu narkomanije kod ove, mlade populacije ljudi: Osećaj inferiornosti i nedostatak samopoštovanja, loše socijalne prilike u porodici, nedostatak roditeljske pažnje i ljubavi, prepuštenost sopstvenom vaspitanju, sukob u porodici, neuspeh na socijalnom planu, neuspeh na seksualnom planu, poremećaj ličnosti, teškoće prilagođavanja, strahovi, drugarstvo, dosada, ljubav, sredstva javnog informisanja (televizija, neke kompjuterske igrice, serije, filmovi...), prepuštenost negativnim uticajima okoline, radoznalost, pomodarstvo, želja za avanturizmom, želja da se pobegne iz realnosti itd, su samo neki od faktora koji doprinose verovatnoći da će adolescent posegnuti za drogama.

  12. Glavni sastojak duvana je NIKOTIN. Nikotin je toliko otrovan da samo jedna mala kap stavljena na jezik, recimo psa, izaziva trenutnu smrt.  Kad osoba puši, nikotin preko pluća ulazi u krv i putuje do mozga . U mozgu on izaziva blagi osecaj smirenosti i opuštenosti. Medjutim, nervne ćelije u mozgu se brzo navikavaju na prisustvo nikotina i uskoro pušač mora da poveća količinu popušenih cigareta samo da ne bi bio nervozan. To je znak da je došlo do stvaranja zavisnosti od duvana. Većina pušača uopste ne puši jer to voli, već samo zbog toga što ne može da prekine. Naravno, kad su prvi put probali cigaretu oni to nisu znali, jer da jesu verovatno nikada ne bi ni počinjali. Kod pokušaja da se prekine sa pušenjem javljaju se nervoza, razdražljivost, teškoće u koncentraciji ili bes. Zbog toga od 100 ljudi koji pokusaju da ostave cigarete svega 20 uspe.

  13. Posledice pušenja su mnogobrojne i teške a najteže su: bolesti krvnih sudova (srcani udar- infarkt, moždani udar- šlog) bolesti pluća i disajnih puteva (rak pluća: od 9 obolelih 8 su pušači, hronicni bronhitis: od 5 obolelih 4 su pušači) Pušač živi manje kvalitetnim zivotom od nepušača i zdravlje mu je mnogo ugroženije. Najveća opasnost vreba decu i mlade jer su u razvoju i njihovim organima duvan mnogo više smeta.

  14. Šta možeš učiniti ?

  15. Ne dozvoli da te drugi nagovaraju da radiš ono što ne želiš! Razmišljaj o posledicama! Uvek možeš da kažeš NE ! Potraži pomoć odraslih! Budi svoj! UČINI DA TVOJA EKSKURZIJA BUDE NEŠTO ŠTO ĆEŠ PAMTITI PO PRELEPIM PREDELIMA...PO NEČEMU ŠTO SI SAZNAO I NAUČIO...PO DRUŽENJU...PESMI...PRVIM SIMPATIJAMA... I VRATI SE SA OSMEHOM NA LICU ! A ONDA MOŽEŠ STALNO DA GLEDAŠ FOTOGRAFIJE I SMEŠKAŠ SE DANIMA...

  16. "Jedan izgubljen dan uopšte nije izgubljen, ako u njemu saznaš da svi ostali dani, koji se nižu do starosti, mogu biti tvoji." Miroslav Antić

More Related