AKREDITACIJA 2012

1. AKREDITACIJA 2012

2. 24.01.2012 rok za podnošenje materijala • Akreditacija ustanove i studijskih programa • Važeći standardi iz 2006!!

3. Standardi za akreditaciju visokoškolske ustanove Standard 1: Osnovni zadaci i ciljevi visokoškolske ustanove Standard 2: Planiranje i kontrola Standard 3: Organizacija i upravljanje Standard 4: Studije Standard 5: Naučno-istraživački i umetnički rad Standard 6. Nastavno osoblje Standard 7. Nenastavno osoblje Standard 8. Studenti Standard 9. Prostor i oprema Standard 10. Biblioteka, udžbenici i informaciona podrška Standard 11. Izvori finansiranja Standard 12. Unutrašnji mehanizmi za osiguranje kvaliteta Standard 13. Javnost u radu

4. Zaduženja Kolegijum + Komisija za kontrolu i unapređenje kvaliteta + Svi članovi Nastavnog Veća VTŠ + Nenastavno osoblje+ studenti

5. Programski sadržaji Opis predmeta sadrži: • naziv, • tip predmeta, • godinu i semestar studija, • broj ESPB bodova, • ime nastavnika, • cilj predmeta sa očekivanim ishodima, znanjima i kompetencijama, • preduslove za pohađanje predmeta, • sadržaj predmeta, • preporučenu literaturu, • metode izvođenja nastave, • način provere znanja i ocenjivanja

6. Cilj predmeta • Obuhvata izjave o nameri nastavnog procesa. • Navodi određene oblasti koje nastavnik namerava da obuhvati u toku nastave. • Daje konkretnu informaciju o teme šta se želi postići. Primer: priprema studenta da: • Usvoji pojmove kao što su modul elastičnosti, zatezna čvrstoća,žilavost materijala, elastične i plastične deformacije, ... • Izuči strukturne promene u očvršćavanju materijala, • Nauči postupke poboljšanja mehaničkih karakteristika materijala • Nauči da rešava praktične probleme iz oblasti primene materijala.

7. Ishod predmeta • 6 ishoda • Suština učenja (minimalno prihvatljiv nivo) • Studenti bi trebalo da umeju: .... • Studenti bi trebalo da budu sposobni: .... Ključna reč: raditi, ali i opisati, definisati, utvrditi, prepoznati, povezati, rešiti, organizovati, izračunati, konstruisati, analizirati, projektovati, izmeriti,....

8. Primer: Timski softverski projekat Po uspešnom završetku ovog kursa, studenti bi trebalo da budu sposobni da: • Definišu plan vođenja projekta. • Sastave planove testiranja. • Uporede alternativne postupke primene. • Raspravljaju o planovima za nepredviđene okolnosti. • Sastave radni kod i testirajuizvršni kod. • Rasporede zadatke tako da postignu postavljene ciljeve. • Naprave interfejs računar-čovek. • Ocene ishode projekta u odnosu na početne zahteve. • Razlikuju dobar i loš korisnički interfejs u pogledu fizičkih interakcija i ergonomije,koja se zahteva od strane korisnika programa u cilju postizanja željenih rezultata.

9. Primer: Primenjena termodinamika i mehanika fluida Po uspešnom završetku ovog kursa, studenti bi trebalo da budu sposobni da: • Procene svaki sistem cevi u odnosu na razlike u pritisku i protoku fluida i projektuju sistem pumpa-cev za laminarni ili turbulentni,jednofazni ili višefani protok Njutnovih ili ne-Njutnovih fluida kroz ravne, razgranate ili umrežene sisteme cevi. • Izaberu odgovarajuće pumpe za niz vrsta procesa koji se susreću u proizvodnji. • Prepoznaju različite osnovne sisteme tokova kako bi primenili Navier-Stokes jednačine kojima se opisuju ti sistemi. Takođe treba da objasne i pokažu kako se ove jednačine primenjuju na složenije sisteme korišćenjem softvera za izračunavanje dinamike fluida. • Ukratko opišu prirodu komprimiranog toka velike brzine i projektuju zaguenje toka.

10. Primer: Tehnički materijali Po uspešnom završetku ovog kursa, studenti bi trebalo da budu sposobni da: • Odrede osnovne karakteristike materijala, zateznu čvrstoću, modul elastičnosti, tvrdoću, žilavost, ... • Daju prednosti i nedostatke za različite vrste materijala u primeni. • Definišu termičku obradu u odnosu na tražene karakteristike materijala. • Definišu pravilan izbor materijala čije će karakteristike zadovoljiti tražene mašinske konstrukcije ili pojedine delove konstrukcija. • Nabroje sve vrste materijala koji se mogu upotrebiti u izradi različitih delova mašina, a koje odgovaraju traženim karakteristikama. • Prate i predlažu primene novih materijala.

11. Ocena znanja

12. BROJ NASTAVNIKA I OPTEREĆENJE NASTAVNIKA Broj nastavnika mora da odgovara potrebama studijskih programa koje ustanova ostvaruje. Od ukupnog broja potrebnih nastavnika, najmanje 70% mora biti u stalnom radnom odnosu sa punim radnim vremenom. Od ukupnog broja nastavnika potrebnih za obavljanje nastave po godinama studija za studijski program, visoke škole strukovnih studija moraju da imaju najmanje 50% nastavnika sa stečenim naučnim nazivom doktora nauka.

13. Ukupan broj nastavnika mora biti dovoljan da pokrije ukupan broj časova nastave na studijskim programima koje ustanova realizuje tako da nastavnik ostvaruje prosečno 180 časova aktivne nastave godišnje, odnosno 6 časova nedeljno (dozvoljena tolerancija 10% tj. 6,6). Nastavnici na vežbama. Ako nastavnik drži vežbe, računa se da dva časa vežbi odgovara jednom času predavanja, osim za polje umetnosti.

14. Angažovanje po nastavniku ne može biti veće od 12 časova aktivne nastave nedeljno na svim visokoškolskim ustanovama u Srbiji. PRIMER:Petar Petrović – nastavnik škole sa punim radnim vremenom - 9 časova nedeljnoMarko Marković – nastavnik angažovan po ugovoru – 3 časa nedeljno Ukupan broj saradnika mora biti dovoljan da pokrije ukupan broj časova nastave na studijskim programima koje ustanova realizuje a da pri tome svaki saradnik ostvaruje prosečno 300 časova aktivne nastave godišnje, odnosno prosečno 10 časova aktivne nastave nedeljno.

15. Optrećenje nastavnika u časovima na obaveznim zajedničkim predmetima više studijskih programa se računa tako što se broj časova predavanja pomnoži sa brojem grupa studenata. Broj grupa studenata se određuje tako što se saberu studenti svih studijskih grupa koji slušaju dati predmet, pa se taj zbir podeli sa brojem studenata u grupi za dato naučno, odnosno umetničko polje. Opterećenje nastavnika na obaveznim predmetima studijskog programa se računa tako što se broj časova aktivne nastave pomnoži sa brojem grupa studenata. Broj grupa studenata se određuje tako što se broj studenta podeli sa brojem studenata u grupi za dato naučno, odnosno umetničko polje.

16. Opterćenje nastavnika na izbornim predmetima: Za svaku poziciju izbornog predmeta u planu prvog nivoa studija se računa da se realizuju minimalno dva izborna predmeta. Svaka pozicija izbornog predmeta u planu studija se nastavnom osoblju računa kao dvostruki broj časova. Ako na listi ponuđenih izbornih predmeta za datu poziciju u studijskom programu ima više predmeta, tada se svakom nastavniku računa procenat časova u odnosu na broj časova predavanja koji pripada izbornom predmetu.

17. PRIMERNa listi ima četiri izborna predmeta, predmeti imaju 2 časa nedeljno koje drže četiri nastavnika, tada se svakom nastavniku računa 2x2=4 4/4=1 čas za slučaj da se nastava odvija u okviru jedne normativne grupe za dato naučno polje.