310 likes | 579 Views
Faktori psihi č kog razvoja deteta sa oštećenim sluhom. Prof . d r Vesna Radoman FASPER. Klasifikacija faktora. I Audit or no-govorni i komunikativni faktori II Sredinski faktori III Biološki faktori. Audit or no govorni faktori:.
E N D
Faktori psihičkog razvoja deteta sa oštećenim sluhom Prof.dr Vesna Radoman FASPER
Klasifikacija faktora I Auditorno-govorni i komunikativni faktori II Sredinski faktori III Biološki faktori
Auditorno govorni faktori: 1.Zvučna barijera (paraverbalni,zvuci prirode i civilizacije, zvuci sopstvenog tela) 2.Verbalna barijera 3.Komunikativna barijera 4.Stepen oštećenja sluha 5.Vreme nastanka oštećenja 6. Razvijenost komunikativne sposobnosti 7. Auditivni status članova porodice
Myklebust • Zaključio na osnovu rezultata odraslih osoba sa oštećenim sluhom na MMPI da stepen oštećenja sluha, vreme nastanka oštećenja i pol imaju uticaja na njihovu emocionalnu prilagođenost
Vreme nastanka slušnog oštećenja • Myklebust :gluvoća od ranog detinjstva je imala pervazivni efekat na razvoj ličnosti u mnogim istraživanjima koje je analizirao . Karakteristična šema koja je ostala i kod odraslih je rigidnost,socijalna i emocionalna nezrelost • Neyhus: devijantno emocionalno i socijalno ponašanje kod odraslih 40 muškaraca i 40 žena sa dubokim gluvoćama od ranog detinjstva našao na testovima Roršah, MAPS,Crtež ljudske figure i Roterov TNR
Sredinski faktori 1.Porodica 2.Separaciona iskustva 3.Vrsta škole 4.Nedostatak adekvatnih identifikacionih uzora 5.Vršnjaci (gluvi i čujući) 6.Socijalni stavovi i predrasude 7.Subkultura zajednice gluvih 8. Socijalni status porodice
Biološki faktori 1. oštećenje auditivnog aparata i drugi medicinski faktori 2. uzrast 3. pol
Sredinski faktori 1. Porodica Psihološki značaj porodice fundamentalno važan Sigmund Frojd je posebno proučavao uticaj porodičnih emocionalnih relacija u strukturiranju i socijalizaciji ličnosti Adler se bavio porodicom kao paradigmom međuljudskih odnosa i odnosa u društvu
Značaj porodice u psihičkom razvoju • Porodica generalno predstavlja fundamentano važan formativni faktor u razvoju ličnosti svakog pojedinca pa i ličnosti osobe sa oštećenim sluhom
Prve reakcije roditelja na ometenost deteta • Reakcije su obično dramatične • Gluvoća a posebno nagluvost obično nije dijagnostikovana na rođenju već je roditelji uglavnom postepeno otkrivaju. Ova postepenost ublažava jačinu stresa • Majka budućeg gluvog deteta(ako nije i sama gluva ili ima gluvog muža) očekuje zdravo dete i idealizuje ga • Albert Solint je u svojim istraživanjima našao da su očekivanja i želje budućih majki koncentrisana na savršeno dete mada se u manjoj dozi javljaju i izvesna strahovanja od poremećaja i abnormalnosti • Solint je i u slučaju zdravo rođene dece našao razlike između majčinih želja, očekivanja i konkretnog deteta. On kaže da je zadatak materinstva prevazilaženje te razlike
U slučaju da se kod deteta konstatuje gluvoća • Razlika između očekivanog savršenog deteta i deteta sa nedostatkom je ogromna i najčešće traumatična za majku • Sporadična strahovanja iz perioda trudnoće su se obistinila • Dva su tipična načina reagovanja (Solint) • Osećanje krivice koje dovodi do potpunog posvećivanja i žrtvovanja za dete • Neprihvatanje deteta jer je to duboka narcistička povreda
Tipične reakcije kod majki • Reakcija tugovanja. Solint je objašnjava kao tugovanje za očekivanim i željenim zdravim detetom • Majka može postepeno prevladati ova negativna osećanja (krivica,depresija, narcistička povređenost) ali ona mogu dati trajan pečat atmosferi u kojoj se psihički razvija dete
Česte prve reakcije majki i očeva • Šok, depresija,agresija, gubljenje samopoštovanja, osećanje izolovanosti, želja da dete umre (svesna ili potisnuta u nesvesno) koja povlači za sobom osećanje krivice. • Odnos koji se uspostavlja može biti: 1.Odbacivanje (svesno i nesvesno) 2.Ambivalencija 3.Potpuno prihvatanje
Stepeni roditeljskog prihvatanja • Prvi stupanj prihvatanja- usvajanje činjenice da dete ima slušno oštećenje • Drugi stupanj prihvatanja da njihovo dete ima ograničenja u raznim oblastima razvoja i uspostavljanje drugih normi kojima će se meriti napredovanje • Najviši stupanj prihvatanja je razvoj realističnog odnosa i prihvatanje deteta koje se voli bez obzira na ometenost
Prihvatanje može biti različito u toku dečjeg razvoja - Moguće je da dete bude prihvaćeno dok je malo jer se njegova ometenost doživljava od strane roditelja u sklopu opšte bespomoćnosti i nerazvijenosti koja je karakteristična za bebe i malu decu, ali kad dete više odraste odnos se može promeniti u negativnom pravcu - Moguće je da u početku postoji mali stepen prihvatanja ali se on postepeno razvija
Problemi u negovanju deteta sa O.S. • Prezaštićivanje ne pruža adekvatne uslove za razvoj, usporava razvoj i detetovo osamostaljivanje. Ovakav odnos roditelja je najčešće posledica osećanja krivice ili sažaljenja • Nedovoljna stimulacija ,a ovoj deci je baš potrebna dodatna stimulacija i bogaćenje iskustva • Zanemarivanje sa velikim razvojnim posledic. • Zlostavljanje sa psihopatološkim posledicama
Odnosi među roditeljima • Činjenica da supružnici imaju dete sa ometen. često utiče u smislu pogoršanja njihovih odnosa. Neka istraživanja ukazuju da nema većeg pogoršanja nego kod porodice sa neometenim detetom • Domaće istraživanje (Pavković 2000g) pokazuje da u celini nema većih promena u odnosima Nađeno je 23,5% sukoba zbog gluvog deteta i veća iskrenost u njihovom priznavanju kod majki
Braća i sestre • Braća i sestre deteta sa oštećenim sluhom pogođeni su na više načina: • Više su zanemarivani • Na njih je povećan pritisak da budu uspešni • Ova činjenica može ih opteretiti tako da ne dovode prijatelje u kuću
Istraživanje Pavkovićeve o porodici sa detetom OS • Pokazalo da po mišljenju roditelja njihova čujuća deca uglavnom nemaju problema sa okolinom zbog gluvog brata ili sestre koja ih dobro prihvata (72% ),mada 27% roditelja nije dalo odgovor na ovo pitanje)
2. Rana separacija separaciona iskustva • Gluva beba potencijalno ima veći broj separacionih iskustava, a kasnije i boravaka u institucijama (bolnice, domovi). • Friman: kanadska gluva deca imala znatno više hospitalizacija, naročito tokom prve dve godine života • Istraživanje Radoman pokazalo posebno patogen uticaj ranih separacija na emocionalni razvoj deteta oštećenog sluha
3. Školovanje Vrsta škole Nalazi nisu dosledni Faruđa i Ostin (1980.): Midou-Kendal-ovim inventarom ustanovili da je emocionalno socijalna prilagođenost gluve dece iz specijalnih internatskih škola bolja od one kod gluve dece u integrisanom obrazo- vanju (bolja samokontrola i soc. zrelost)
Myklebust • Istraživanje putem projektivnog testa Crteža ljudske figure pokazalo jasan trend negativnog raspoloženja gluvih učenika od 13-15g. u integrativnim odeljenjima, a pozitivnog raspoloženja u specijalnom školstvu i rezidencijalnom smeštaju. • Deca iz integrativnih odeljenja bila su manje srećna, pokazivala više emotivnih konflikata jer je ovo bila stresna sredina
Istraživanja o integrativnom školovanju OSOS • Ukazuju na dobre obrazovne efekte integrisanog obrazovanja i bolji govorni i jezički razvoj, posebno u specijalnim odeljenjima pri redovnim školama. • Gluvi adolescenti su pokazali adekvatnije i preciznije mišljenje mada je previše kruto i kontrolisano. Imaju više emocionalnih problema
6. Socijalni stavovi i predrasude • Relevantan socijalni faktor uticaja na razvoj ličnosti deteta sa oštećenim sluhom predstavlja odnos sredine prema njemu koji je često opterećen negativnim stavovima, predrasudama , odbacivanjem i diskriminatornim ponašanjem. Diskriminatoran i predrasudan odnos prema osobama sa ometenošću naziva se disejblizam ili ejblizam
AUDIZAM • Postoji specifičan termin za ovakvo negativno odnošenje prema populaciji osoba sa oštećenim sluhom, a to je audizam. • Termin audizam skovao je Humphries T. 1975g. • Ovakav odnos sredine ostavlja neminovno negativne posledice u razvoju ličnosti osobe sa oštećenim sluhom. Pokret za inkluziju i socijalni model ometenosti imaju važnu psihološki konstruktivnu ulogu u ovoj oblasti poslednjih decenija.
Strana istraživanja Barker: 59% ispitanika pokazalo indiferentan odnos, 25% “ negativan odnos , 16% “ pozitivan odnos Povoljniji odnos prema slepima i telesnim invalidima
Domaća istraživanja o stavovima prema gluvima • Stavovi prema osobama oštećenog sluha pretežno neutralni i nema izraženih negativnih stavova (Radoman; Dimoski) • Radoman (1995) pokazani izvesni stereotipi o gluvima i socijalna distanca kada su u pitanju intimni odnosi (brak ,intimni odnosi) kao i manje negativnih stavova kada su poznavali ili imali bliskije odnose sa gluvima i bili iz urbane sredine • Dimoski (2009)negativni stavovi povezani sa autoritarnošću
7. Subkultura gluvih • Subkulturu gluvih pre svega obeležava znakovni jezik, spec.institucije obrazovanja i kulture, sistem vrednosti i stavova • Pokazalo se da zajednica gluvih daje moralnu podršku OSOS i pruža im osećanje pripadnosti i sigurnosti • Yetman (2002) povoljna slika o sebi i identitet vezan za kulturu gluvih štite gluve od mentalnih bolesti
Istraživanje mentalnog zdravlja gluve dece 2001g. • Hindly &Kitson: gluva deca pod većim rizikom mentalnog oboljevanja zato što žive u svetu čujućih od kojih potiče loša slika o sebi i poremećaj identiteta (nepripadanje kulturi gluvih)
8.Socio-ekonomski status porodice • U američkim istraživanjima kao i u domaćim dobijen je niži socijalni status porodica sa oštećenim sluhom kome se pripisuje uticaj i na mnoge psihološke varijable. • Istraživanje Radoman (1991)u našoj sredini pokazalo je da je prosečan socijalno ekonomski status porodica dece i omladine sa o.s. znatno niži od prosečnog za porodice koje imaju neometenu decu i da pripada radničkom društvenom sloju i prosečno sa samo osnovnoškolskim obrazovanjem roditelja.
Istraživanje Radoman (1991) • Niži socijalni status pokazao je statistički značajnu korelaciju sa neurotičnim tendencijama i ukupnom neprilagođenošću ličnosti deteta i adolescenta sa nagluvošću • Nakon kompleksne statističke analize pokazalo se da gluvoća u sadejstvu sa nižim socijalnim statusom utiče na neprilagođenost ličnosti.