Download
1 / 21
220 likes | 401 Views
Operativni sistemi. Čas 2. Struktura direktorijuma. Operativni sistemi nalik Unix-u imaju sličnu strukturu najvažnijih direktorijuma.
E N D
Operativni sistemi Čas 2
Struktura direktorijuma • Operativni sistemi nalik Unix-u imaju sličnu strukturu najvažnijih direktorijuma. • Osnovni, “koreni”, direktorijum predstavlja direktorijum pod kojim se logički nalaze svi ostali direktorijumi u sistemu. On je koren drvoidne strukture direktorijuma. Označava se sa /.
Najvažniji direktorijumi sistema • /bin predstavlja tradicionalnu lokaciju za čuvanje izvršnih fajlova korisničkih naredbi. • /boot sadrži fajlove potrebne za podizanje sistema. Pre svega kernel. • /dev sadrži specijalne fajlove koji predstavljaju razne uređaje.
Najvažniji direktorijumi sistema • /etc i /sbin tradicionalno sadrže sistemske konfiguracione i izvršne fajlove. • /home se obično koristi za korisničke home direktorijume, ali izbor ovog imena nije obavezujuć. • /lib sadrži razne biblioteke bitne za druge izvršne fajlove.
Najvažniji direktorijumi sistema • /lost+found sadrži fajlove koji se odnose na lokacije na disku koje su označene kao korišćene, ali nisu svrstane ni u jedan direktorijum. • /mnt direktorijum za privremeno vezivanje drugih fajlsistema. • /opt služi za smeštanje opcionog softvera. • /root home direktorijum root korisnika.
Najvažniji direktorijumi sistema • /proc direktorijum koji predstavlja trenutne procese na osnovu unosa u tabeli procesa koju održava kernel. • /tmp za privremene fajlove. • /var za razne podatke koji se menjaju tokom vremena kao što su dokumenati koji čekaju na štampu, elektronska pošta, log fajlove raznih servisa i slično.
Najvažniji direktorijumi sistema • /usr • /usr/bin izvršni fajlovi programa koji su deo Linux sistema i razne shell skripte. • /usr/doc sadrži dokumentaciju. • /usr/include sadrži C zaglavlja koja omogućavaju pristup mogućnostima sistema i raznim programskim bibliotekama. • /usr/share sadrži podatke deljene između korisnika ili umreženih sistema. • /usr/src sadrži izvorni kod (kernel i slično).
Osnovne komande • Navigacija • ls (-R –a –l –i) • cd • pwd • Stranice • more • less • Jednostavan izlaz: • echo • cat • tac
Osnovne komande • Fajlovi i direktorijumi • touch • mkdir (-p) • cp (-p –R) • mv • rm (-r –f) • rmdir (-p) • which • slocate
Korisnici i grupe • Korisnički nalozi i autorizacija su najvažnije nadležnosti administratora sistema. • Korisnički nalozi predstavljaju mehanizam pomoću koga sistem raspoznaje korisnike i daje im ili uskraćuje informacije i resurse sistema. • Autorizacija je mehanizam pomoću kog se proverava identitet korisnika.
Korisnici i grupe • Korisnici se identifikuju svojim korisničkim imenom, a identitet potvrđuju korišćenjem lozinke. • Svaki korisnik ima svoj korisnički broj (UID). • Moguće je stvarati grupe korisnika, koji bi trebalo da budu na neki način povezani. • Grupe imaju imena i svoje grupne brojeve (GID). • Svaki korisnik pripada jednoj ili većem broju grupa.
Osnovni fajlovi • /etc/passwd • username:x:UID:GID:user information:home-directory:login-shell • /etc/shadow • username:encoded password:changed:minlife:maxlife:warn:inactive:expires:unused • /etc/group • name::GID:additional-users • /etc/gshadow • group-name:encoded password:group-admins:additional-users
Korisnici • Prilikom dodavanja korisnika neophodni su sledeći koraci: • Određivanje korisničkog imena, korisnočkog broja, primarne grupe, ostalih grupa i shell-a. • Postavljanje lozinke. • Postavljanje inicijalizacionih fajlova. • Kreiranje home direktorijuma i davanje vlasništva nad njime korisniku.
Korisnici – osnovne komande • adduser • userdel (-r) • usermod • chfn • chsh • passwd (-l –u) • finger
Inicijalizacioni fajlovi • Prvi nađeni od fajlova .bash_profile, .bash_login, .profile iz korisnikovog home direktorijuma se izvršava prilikom njegovog logovanja. • .bashrc se izvršava prilikom pokretanja novog shell-a (subshell).
Grupe – osnovne komande • Provera grupe korisnika: • groups • id • Kreiranje i brisanje i modifikacija: • groupadd • groupdel • groupmod (-g –n) • newgrp
Vlasništvo nad fajlovima • Svaki fajl pripada nekom korisniku (vlasnik, user) i nekoj grupu. Vlasnik ne mora pripadati pomenutoj grupi. • Kontrola prava nad fajlovima je prilično flaksibilna. Pošto korisnik može pripadati većem broju grupa, prava nad fajlovima mu se daju njegovim pridruživanjem grupi kojoj fajl pripada.
Vlasništvo nad fajlovima • Vlasnici novog fajla su korisnik koji ga je napravio i njegova primarna grupa. • Promena vlasništva • chown (-R) • chgrp (-R)
Prava pristupa • Vrste pristupa • Čitanje – r • Pisanje – w • Izvršavanje - x • Za direktorijume su značenja ovih prava drugačija: • --- Nije dozvoljena nikakva aktivnost • r–- čitanje liste fajlova, bez drugih detalja • --x moguć je prelaz u direktorijum • r-x ne mogu se kreirati i brisati fajlovi • -wx ne mogu se saznati imena fajlova u direktorijumu • rw- mogu se brisati, kreirati i listati fajlovi • rwx sve je dozvoljeno
Prava pristupa • Klase pristupa fajlu • U – pristup koji je dozvoljen vlasniku • G – pristup koji je dozvoljen grupi • O – pristup koji je dozvoljen ostalima • ls –l • chmod • umask
Prava pristupa • Setuid bit označava izvršavanje procesa sa pravima vlasnika, a ne korisnika koji je program pokrenuo. • Setgid bit označava izvršavanje procesa sa pravima grupe. • Sticky bit u slučaju direktorijuma dozvoljava brisanje i preimenovanje sadržanih fajlova samo vlasniku fajla.
