Download
1 / 10
100 likes | 264 Views
XV SPOLJNOEKONOMSKA POLITIKA. 1. Najvažniji instrumenti i mere politike spoljnoekonomskih odnosa. Brojni su instrumenti putem kojih savremena država kreira politiku ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Njihovo korišćenje ima za cilj: limitiranje uvoza i podsticanje izvoza.
E N D
1. Najvažniji instrumenti i mere politike spoljnoekonomskih odnosa • Brojni su instrumenti putem kojih savremena država kreira politiku ekonomskih odnosa sa inostranstvom. • Njihovo korišćenje ima za cilj: limitiranje uvoza i podsticanje izvoza. • Instrumenti politike spoljnoekonomskih odnosa pokrivaju vrlo široku paletu aktivnosti savremene države putem kojih ona deluje na pravce i intenzitet ekonomskih odnosa sa inostranstvom. • Tu spadaju instrumenti čiji je uticaj direktan ili indirektan, • manjeg ili većeg intenziteta na oblikovanje složenih odnosa u svetskoj trgovini.
Najznačajniji instrumenti su: • obavezama korišćenja proizvoda domaćeg porekla, • carine, • uvozne takse, • zabrana uvoza, • kontigentiranje uvoza, • uvozne dozvole, • najrazličitije uvozne procedure • Politika spoljnoekonomskih odnosa svake zemlje mora biti sinhronizovana sa ostalim komponentama makroekonomske politike.
2. Makroekonomska međunarodna konkurentnost • U teoriji se javljaju nekoliko pristupa u određivanju pojma makroekonomska međunarodna konkurentnost. • Klasična teorija je posmatrala cene kao jedini faktor međunarodne konkurentnosti i sve do šesdesetih godina 20. veka one su nesumnjivo važile za najznačajniji faktor međunarodne konkurentnosti. • Sedamdesetih godina prošloga veka kao dominantan faktor međunarodne konkurentnosti postaje kvalitet proizvoda i usluga kao i njihov asortiman. • Do Prvog svetskog rata međunarodna konkurentnost se bazirala na poboljšanju radnointenzivne tehnologije • Između Prvog i Drugog svetskog rata međunarodna konkurentnost je postizana kapitalnointenzivnom tehnologijom • Posle Drugog svetskog rata naučno fundiranom i informaciono intenzivnom tehnologijom
Majkl Porter • a) uslovi vezani za faktore proizvodnje, • b) uslovi vezani za unutrašnju tražnju proizvoda i/ili usluga datih proizvodnih oblasti, • c) prisutnost u zemlji industrija koje podržavaju proizvodnju konkurentnih proizvoda ili su u najtešnjoj vezi sa ovom proizvodnjom (prateće industrije), • d) strategija i struktura firme a takođe i karakter konkurencije između pojedinih preduzeća.
