PRIVREDNA DRU ŠTVA

1. PRIVREDNA DRUŠTVA PROF. DR GORDANA GASMI

2. UVOD • “Ko samo reči zakonske znade, taj još zakona ne zna, dok mu ne shvati razum i smisao”. V. Bogišić • Pojam privrednog drustva - Pravno lice koje osnivaju pravna i(ili) fizička lica radi obavljanja poslovne delatnosti, u cilju sticanja dobiti • Pravno lice je subjekt prava bez sposobnosti da neposredno vrsi svoja ovlascenja i obaveze, vec njegovi organi postupaju kao njegovi zastupnici • Pravna evolucija na polju regulisanja kompanijskog prava u Srbiji – od Zakona o preduzećima 1996. do donošenja Zakona o privrednim društvima 2004. • Proces tranzicije uslovio paralelne pravne reforme u pravcu harmonizacije sa standardima EU (terminološki i koncepcijski) • Zakon o privrednim društvima uređuje osnivanje privrednih društava i preduzetnika, prava i obaveze osnivača, članova i akcionara, statusne promene, prestanak i likvidaciju

3. Harmonizacija sa EU propisima • Akcionim planom uskladjivanja zakona za 2004. iz domena kompanijskog prava bila su predvidjena 3 zakona: Zakon o registraciji privrednih subjekata, Zakon o stecajnom postupku i Zakon o privrednim drustvima. • Sva 3 zakona usvojena su u predvidjenom roku u Skupstini na predlog Vlade tj. Ministarstva privrede, 2004.Time je zaokruzen zakonodavni rad na harmonizaciji privrednih propisa sa kompanijskim pravom EU, osim u delu koji se tice postizanja ciljeva EU u oblasti malih i srednjih preduzeća i preduzetnistva. • Svrha zakona iz ove oblasti nije samo u formalnom uskladjivanju njihovih resenja sa propisima EU, vec da se njihovim sprovodjenjem ostvare ciljevi koji su tim EU propisima postavljeni i koji su kao takvi neophodni u procesu tranzicije i Procesu stabilizacije i pridruzivanja EU.

4. Reforma kompanijskog prava • Sticanje svojstva pravnog lica za privredna drustva – prema starom sistemu Zakona o preduzecima (1996) upisom u registar trgovinskih sudova • Stari sistem – preduzetnici su sticali svojstvo pravnog lica njihovim registrovanjem u opstinama prebivalista • Novi sistem uveden Zakonom o Agenciji za privredne registre (2004) • Cilj: pojednostavljenje osnivanja privrednih drustava i preduzetnika upisom u Centralni registar sa zajednickom bazom podataka za privredna drustva i preduzetnike (preporuke Svetske banke) u elektronskom vidu • Agencija za pr. registre – www.apr.gov.rs

5. Vrste privrednih subjekata I 1. Preduzetnik - Fizičko lice, registrovano kao pivredni subjekt, koje u vidu zanimanja, radi sticanja dobiti, obavlja poslovnu delatnost (uključujući umetničke zanate i slobodne profesije) i za obaveze odgovara celokupnom imovinom – Zakon o preduzetnicima Srbije. 2. Jednočlano privredno društvo - Pravno lice, jedan osnivač, ograničen rizik poslovanja 3. Društvo lica (ortakluk, komanditno drustvo) 4. Društvo kapitala - Akcionarsko drustvo (AD) – otvoreno ili zatvoreno - Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu (DOO)

6. Vrste privrednih subjekata II 5. Javna preduzeća - Država kao jedini osnivač (delatnost od opšteg interesa); Teritorijalna jedinica kao osnivač (komunalna delatnost); Mešovita društva kapitala; Koncesije 6. Specijalizovana privredna društva i organizacije: • Banke i druge finansijske (štedne) organizacije • Investiciona društva • Berza, brokersko-dilerska društva i Centralni registar hartija od vrednosti • Organizacije za osiguranje • Zadruge • Društva slobodnih profesija

7. Pojam i osnivanje privrednih društava • Privredno društvo – pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom pravna i/ili fizička lica, radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja profita na neodređeno vreme (čl. 1. Zakona o privr. drustvima) Osnivački akti – ugovor o osnivanju (više osnivača) ili odluka o osnivanju (jedan osnivač) • Poslovno ime (obavezni i neobavezni sastojci) i sediste - Poslovno ime je individualizovan naziv pod kojim društvo posluje. Sedište je mesto iz koga se upravlja poslovima društva, i po kome se dalje određuje njegova nacionalna pripadnost Ogranak privrednog društva – organizacioni deo koji nema svojstvo pravnog lica, ali ima mesto poslovanja i zastupnike, obavlja poslove u ime i za račun privrednog društva • Privredno društvo – svojstvo pravnog lica stice upisom u Registar • Smatra se da treca lica znaju za registrovane podatke posle objavljivanja – kad se objavljeni podaci razlikuju od registrovanih, kao tačni se smatraju registrovani podaci

8. Podela privrednih drustava Društva lica: (ortakluk i komanditno drustvo) Društva kapitala: - Akcionarsko drustvo (AD) – otvoreno ili zatvoreno - Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu (DOO) • Osnivači kod ortačkog društva – ortaci, kod komanditnog – komplementari i komanditori • DOO – članovi i AD – akcionari

9. Obeležja privrednih društava • DELATNOST, SEDIŠTE I POSLOVNO IME = identitet • DELATNOST – sve zakonom dozvoljene delatnosti radi sticanja dobiti, može biti propisana saglasnost drz. organa, propisivanje tehnicke opremljenosti prostora, zaštite na radu, ekološkiih uslova i dr. – resenje o ispunjenosti uslova za otpocinjanje delatnosti • SEDIŠTE – mesto odakle se upravlja poslovima društva, određeno osnivackim aktom i upisano u Registar • POSLOVNO IME – naziv pod kojim pr. društvo posluje u pravnom prometu, ne može biti zamenljivo niti izazivati zabunu, Zakon određuje obavezni sadržaj (oznaku o.d, DOO, AD itd.); može se preneti na drugo lice samo zajedno sa prenosom privr. društva pod tim imenom • Prior tempore potior iure – u slucaju da se Agenciji podnese prijava sa istim nazivom PD i sedistem u istom mestu kao i drugo PD – prednost ima PD koje je prvo podnelo prijavu

10. Ulog, imovina, osnovni kapital • Imovina privr. društva: Ukupnost (stvarnih i obligacionih) prava društva (u novcu ili stvarima): • pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, • udeou drugom društvu, • Potraživanja (dospela, nedospela i sporna), • autorsko pravo, industrijska svojina i hartije od vrednosti; • druga imovinskaprava koje društvo ima na ulozima ili ih je steklo poslovanjem. • Osnovni kapital – razlika između ukupne vrednosti imovine i ukupnih obaveza društva, tj. ukupna vrednost udela, akcija • Obaveza osnivača tj. ortaka (o.d.), članova (DOO) i akcionara (AD) da ulože svoje ugovorene uloge (novcane I nenovcane) u imovinu društva i stiču udeo tj. akcije

11. Forme i osnivanje privrednih društava • Zakon o privrednim drustvima (2004) je u skladu sa pravnim standardima članica EU: ortačko d., komanditno, DOO i AD • Osnivački akt: odluka ili ugovor (dva ili vise osnivaca) • Registracija svih privr. subjekata: preduzetnika, privrednih društava, javnog preduzeća, banke, berze, brokersko-dilerskog društva, osiguravajućeg društva, zadruge • Pojam: unošenje podataka o privrednom subjektu u Registar (jedinstvena, javna baza podataka), koji ima konstitutivan karakter (sticanje pravne i poslovne sposobnosti PD) i pravno dejstvo prema trecim licima • Subjekti: Podnosilac registracione prijave, Agencija za privredne registre i Registrator • Predmet: osnivanje, povezivanje, prestanak, statusne i promene oblika, podaci u vezi sa stečajnim postupkom

12. * * * * * • Ništava registracija – osnivacki akt nije u propisanoj formi, delatnost društva je nezakonita ili suprotna javnom interesu, osnivački akt nema podatak o poslovnom imenu društva, vrednosti uloga ili sume osnovnog kapitala, minimalni iznos uloga nije uplaćen u skladu sa zakonom, nema pravne ili poslovne spos. osnivača i ako je broj osnivača manji od broja utvrđenog Zakonom o privrednim društvima (čl. 10) Stečaj:a. registraciona prijava stečajnog postupka (uz odluku suda) ib. brisanje iz Registra, po sprovedenom postupku stečaja (dostavljanje Agenciji u roku od 15 dana od dana okončanja postupka, Registrator ex officio)

13. Postupak registracije • Postupak registracije se pokreće podnošenjem registracione prijave Agenciji na propisanom obrascu koji sadrži podatke koji se registruju. • Registraciona prijava se podnosi Agenciji u jednom primerku, neposredno ili poštom. Ako se prijava podnosi elektronskim putem podnosilac unosi podatke u propisani obrazac objavljen na internet strani Agencije, a isprave koje se prilažu uz prijavu dostavlja, takođe, u elektronskoj formi na elektronsku adresu Agencije. U tom slučaju podnosilac registracione prijave je dužan da, u roku od pet dana od dana podnošenja registracione prijave elektronskim putem, dostavi Agenciji originalnu prijavu i priloži propisane isprave. Registrator rešava po prijavi rešenjem ili zaključkom. • Ako su ispunjeni uslovi za registraciju on rešenjem usvaja zahtev iz registracione prijave. • Ako se u roku od pet dana ne reši registraciona prijava, smatraće se da je zahtev iz registracione prijave usvojen i tražena registracija se sprovodi u Registar.

14. Zastupanje privrednog društva Zastupnik istupa u ime i za račun društva, po osnovu zakona, osn. akta ili upisa u registar • Ovlašćenje za zastupanje ortačkog društva na osnovu zakona ima svaki ortak, ako osnivačkim aktom društva nije drukčije određeno. • U komanditnom društvu zakonski zastupnik je jedan ili više komplementara (komplementar ima status ortaka ortačkog društva). • Društvo s ograničenom odgovornošću po zakonu zastupa direktor ili upravni odbor. Osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću se određuje da li društvo ima direktora ili upravni odbor. • Zatvoreno akcionarsko društvo ima direktora ili upravni odbor koji su zakonski zastupnici društva.Otvoreno akcionarsko društvo ima upravni odbor i izvršni odbor. Gen. direktora akcionarskog društva bira upravni odbor. Gen. direktor je i predsednik izvršnog odbora i ujedno zakonski zastupnik (zastupa društvo bez posebnog punomoćja). AD, pored generalnog direktora, mogu zastupati i statutarni zastupnici

15. Odgovornost privrednog društva za obaveze Privredni subjekt odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom • Odgovornost za drugoga: obavezna (društva lica: ortaci i komplementari, neke statusne promene, probijanje pravne ličnosti) i fakultativna (povezana društva) Obaveze preuzete pre osnivanja PD – odgovornost osnivaca, jer PD jos nije nastalo. Za obaveze preuzete u vezi sa osnivanjem PD odgovara privredno drustvo solidarno sa osnivacima, osim ako ugovorom sa potraziocima nije drugacije odredjeno (cl. 12. ZPD).

16. Komanditno društvo – drustvo lica I • Privredno društvo koje osnivaju ugovorom dva ili više fizičkih i(ili) pravnih lica, od kojih najmanjejedno – komplementar, odgovara za obaveze neograničeno, a najmanje jedno –komanditor, odgovara do visine svog unetog uloga • Ulozi – novcani i nenovcani (rad i usluge), ali se mora proceniti • Dve vrste clanova u odnosu na njihovu odgovornost za obaveze drustva • Odgovornost komplementara je dopunska (supsidijerna) – imaju status ortaka u OD – primenjuju se pravila za OD • KD odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom, a u slučaju da društvo nema imovine odgovaraju komplementari. Drugi članovi odgovaraju za obaveze društva u visini svog uloga i nazivaju se komanditori.Svojstvo komplementara i komanditora može imati fizičko i/ili pravno lice.

17. Komanditno društvo – drustvo lica II • Poslovima društva upravlja jedan ili više komplementara • Osnivacki akt i ugovor ortaka (odredjuje poslovanje I upravljanje drustvom) – u slucaju medjusobnog nesklada, primenjuje se osnivacki akt • Osnivacki akt – pismena forma, prilaze se uz registracionu prijavu • Nije predvidjen minimalni novcani deo osnovnog kapitala koji se mora uneti u KD kod osnivanja • Komplementar ne moze preneti svoj udeo bez saglasnosti svih komanditora i komplementara • Komanditor (ogranicena odgovornost) – moze preneti svoj udeo prodajom, poklonom, nasledjem • Komanditor ne može da zastupa KD, osim po dobijenom punomoćju ili prokuri.

18. Komanditno društvo – drustvo lica III • Lični poverioci komanditora i komplementara nemaju pravo naplate i obezbeđenja plaćanja iz imovine KD. • Ako imovina KD nije dovoljna za namirenje potraživanja poverilaca društva, oni svoja potraživanja prema komplementarima ostvaruju ravnopravno s njihovim ličnim poveriocima. • KD ne prestaje u slučaju smrti komanditora, kao ni u slučaju prestanka komanditora koji nije fizičko lice. • Ako iz KD istupe svi komplementari, a novi komplementari nisu primljeni u roku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg komplementara, komanditori mogu u daljem roku od tri meseca doneti jednoglasnu odluku o promeni pravne forme u DOO ili AD. • Ukoliko komanditori ne postupe na navedeni način KD prestaje likvidacijom.U slučaju da iz komanditnog društva istupe svi komanditori, komanditno društvo može nastaviti da posluje kao ortačko društvo ili kao preduzetnik.

19. Ortačko društvo – drustvo lica I • Privredno društvo koje osnivaju ugovorom dva ili više fizičkih i(ili) pravnih lica, u svojstvu ortaka, pod zajedničkim poslovnim imenom radi sticanja dobiti • Ortaci odgovaraju za obaveze društva solidarno i neograniceno celokupnom svojom imovinom • Ulozi jednakih vrednosti u novcu, stvarima, pravima, radu ili uslugama • Osnivački akt OD i ugovor ortaka društva koji određuje poslovanje OD i upravljanje, prednost ima osn. akt • Saglasnost ostalih ortaka za prenos udela III licu i pravo prečeg sticanja za ortake • Dobit i gubitak raspoređuje se na jednake delove • Saglasnost svih ortaka za poslove van redovne delatnosti i za prijem novog ortaka

20. Ortačko društvo – drustvo lica II • OD kao subjekat prava (pravno lice) prestaje: 1) istekom vremena na koje je osnovano ili ispunjenjem cilja osnivanja; 2) odlukom ortaka o prestanku; 3) stečajem društva; 4) neobavljanjem poslova neprekidno u periodu od dve godine; 5) sudskom odlukom o prestanku; 6) nastupanjem bilo kojeg drugog događaja određenog osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva koji ima za posledicu prestanak društva • Prestanak društva i istupanje ortaka iz ortačkog društva prijavljuju Agenciji za privredne registre preostali ortaci ovlašćeni za zastupanje ortačkog društva. Ako je ortačko društvo prestalo sudskom odlukom, sud po službenoj dužnosti registruje prestanak ortačkog društva.

21. Društvo sa ograničenom odgovornošću – drustvo kapitala • DOO = privredno društvo koje osniva jedno ili najviše 50 pravnih i(ili) fizičkih lica – članova (povecanje clanova do 100, tokom godinu dana – promena forme u zatvoreno AD) • Članovi odgovaraju za obaveze do iznosa unetog uloga u imovinu društva • Ulog: novac, stvari, prava, rad, usluge (ne - hartije od vrednosti) • Osnivacki akt DOO – ugovor o osnivanju ili odluka o osnivanju (1 osnivac) • Novčani deo osnovnog kapitala DOO na dan uplate iznosi najmanje 500 evra u din. protivvrednosti po srednjem kursu. Najmanje polovina ovog iznosa uplaćuje se na privremeni račun do registracije društva, a ostatak se uplaćuje na račun društva u roku od 2 godine od dana registracije (osim kod banaka I osiguravajucih org. – moze veci osn. kapital da se odredi posebnim zakonom)

22. DOO II • Princip jedan udeo-jedan član; knjiga udela u svakom DOO • Udeli u društvu nisu hartije od vrednosti. Shodno tome ne mogu se sticati, niti se njima može raspolagati upućivanjem javne ponude. Društvo izdaje svakom članu potvrde kao dokaz članstva i njegovog udela, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije drukčije određeno. • Ako postoji suvlasništvo nad udelom (vise clanova DOO) – pravo glasa preko zajedničkog punomoćnika = u odnou na DOO smatraju se kao 1 clan Prava članova: • pravo glasa, • slobodno raspolaganje udelom, • pravo prečeg sticanja udela, • pravo isplate dobiti – vrsi se srazmerno udelu u osnovnom kapitalu, • ucesce u raspodeli likvidacionog viska

23. DOO III • Prestanak svojstva člana društva: Članu društva prestaje svojstvo člana: 1) smrću; 2) prestankom pravno lica; 3)istupanjem (povlačenjem) u skladu sa osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva ili uz povredu osnivačkog akta ili ugovora članova društva; 4) istupanjem (povlačenjem) u skladu sa sudskom odlukom; 5) isključenjem u skladu sa sudskom odlukom, sa osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva; 6) prenosom udela drugom licu; 7) u slučaju drugih događaja određenih osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva koji vode prestanku svojstva člana društva. • DOO prestaje: 1) istekom vremena određenog u osnivačkom aktu; 2) odlukom skupštine članova; 3) statusnim promenama koje vode prestanku društva; 4) stečajem; 5) pravosnažnom odlukom kojom se utvrđuje da je registracija društva bila ništava i određuje brisanje društva; 6) nastupanjem događaja određenog osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva. Jednočlano društvo prestaje u slučaju stečaja ili likvidacije nad jednim članom koji nema pravnog sledbenika, odnosno smrću člana koji nema naslednika udela.

24. DOO IV Organi DOO: • skupština(clanovi DOO) – izbor i razresenje direktora ili clanova upravnog odbora I utvrdjivanje njihove naknade, odobrenje poslova u vezi osnivanja drustva pre registracije, usvaja finansijski izvestaj, isplata clanovima DOO, davanje prokure I poslovnog punomocja za ogranke DOO, iskljucenje clana, prijem novog clana, dopunski ulozi, statusne promene, prestanak DOO • upravni odbor ili direktor (bira ga skupstina) - zastupanje, predlog poslovnog plana, sazivanje skupstine, sprovodjenje odluka, ugovor o kreditu, davanje prokure • revizor(interni revizor ili odbor revizora – 3 clana) – izvestaj skupstini o racunovodstvu I finansijskom poslovanju DOO

25. Akcionarsko društvo – drustvo kapitala AD = privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i(ili) fizičkih lica kao akcionara, čiji je osnovni kapital podeljen na akcije, i koje za obaveze odgovara celokupnom imovinom, a akcionari do visine ugovorenog uloga. Osnivački ulog može biti u novcu, stvarima i pravima – ne moze biti u radu i uslugama. • Minimalni iznos novčanog uloga osnovnog kapitala zatvorenog društva iznosi 10.000 evra, a otvorenog društva 25.000 evra. Vrste akcionarskog društva : - zatvoreno a.d.: društvo čije se akcije izdaju njegovim osnivačima ili ograničenom brojudrugih kvalifikovanih subjekata; može imati najviše 100 akcionara. Ako se broj akcionara zatvorenog društva poveća iznad 100 u periodu dužem od godinu dana to društvo postaje otvoreno društvo. Zatvoreno društvo ne može vršiti upis akcija javnom ponudom ili na drugi način nuditi svoje akcije javnim putem. - otvoreno a.d.: društvo čiji su osnivači učinili javni poziv za upis i uplatu akcija prilikomosnivanja, ili ga je objavilo kasnije samo društvo; prenos akcija trećim licima ne može bitiograničen; akcije mogu biti kotirane na berzi; postoji pozitivna pretpostavka statusa otvorenog a.d. (ukoliko osnivačkim ugovorom nije drugačije predvidjeno).

26. * * * * * • Obeležja AD: 1) to je društvo kapitala u kome nije bitno ko u njemu učestvuje s kapitalom nego je bitan ulog u osnovni kapital društva čija pravna sudbina nije vezana za lice koje ga je u društvo unelo (po pravilu ulog ostaje u društvu i kada se akcionari menjaju); 2) osnovni kapital podeljen je na akcije koje se, po pravilu, pravnim poslovima mogu prenositi sa jednog na drugo lice; 3) akcionar odgovara za obaveze društva do visine svog uloga a ne odgovara za obaveze društva svojom imovinom jer je imovina društva, kao i kod ostalih društava, odvojena od imovine akcionara; 4) srazmerno kapitalu koga ima u društvu (broju akcija) akcionar ima pravo na upravljanje i 5) akcionarsko društvo je ima svojstvo pravnog lica i za svoje obaveze odgovara svojom imovinom. Organi AD: • Skupština (godisnja, vanredna i po nalogu suda), • upravni odbor (otvoreno AD), izvršni odbor, čiji je predsednik generalni direktor i • nadzorni organ (nadzorni odbor, interni revizor ili odbor revizora) • sekretar otvorenog AD

27. * * * * * • Osnivačka skupština AD. Osnivači koji osnivaju AD javnim putem obavezni su, u slučaju uspele emisije, da sazovu i održe osnivačku skupštinu u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis akcija utvrđenog u javnoj ponudi i prospektu. • Kvorum za održavanje osnivačke skupštine i pravovaljano odlučivanje - obična većina uplaćenih akcija koje daju pravo glasa o pitanjima iz njene nadležnosti. • Ako osnivači AD ne sazovu osnivačku skupštinu u roku od 60 dana, od isteka roka za upis smatra se da osnivanje društva nije uspelo. U tom slučaju osnivači odgovaraju solidarno upisnicima akcija za povraćaj uplaćenih iznosa. • Nadležnost osnivačke skupštine AD: utvrđuje da li su propisno upisane i uplaćene akcije, odnosno da li su uneti nenovčani ulozi, u skladu sa ZPD i osnivačkim aktom; bira prvog direktora društva, odnosno članove prvog upravnog odbora, ako to osnivači nisu izvršili u osnivačkom aktu i odlučuje i o ostalim pitanjima određenim u članu 202. ZPD.

28. * * * * * Akcionari – Akcionarom u odnosu prema društvu i trećim licima smatra se lice koje je upisano u Centralni registar hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom. Prava akcionara: raspolaganje akcijama, učešće u radu i glasanje na skupštini, isplata dividende, pristup informacijama i dokumentima o poslovanju društva, preča kupovina akcija nove emisije i zamenljivih obveznica, isplata likvidacionog viška • Prava akcionara sa preferencijalnim akcijama uključuju naročito prednosti u odnosu na obične akcije u pogledu prvenstva isplate dividendi i kod prvenstva naplate kod likvidacije društva.

29. Kapital i akcije • Akcije : obične (bar jedna) i preferencijalne (prvenstvo isplate dividende i likvidacione naknade) Povećanje osnovnog kapitala otvorenog društva vrši se na osnovu odluke skupštine, uz izmenu osnivačkog akta: • unošenjem novih uloga, • pretvaranjem zamenljivih obveznica u akcije ili iz sredstava društva, pri čemu se vrši izdavanje novih akcija ili se povećava nominalna vrednost postojećih akcija; • emisija akcija otvorenog društva može biti zatvorena ili otvorena. Smanjenje osnovnog kapitala vrši se: • poništenjem akcija, • smanjenjem nominalne vrednosti akcija i isplatom akcionarima iznosa delimično uplaćenih akcija i • njihovim neizdavanjem.

30. Dividende • AD moze odobriti plaćanje dividendi na svoje akcije godišnje u skladu sa odlukama redovne godišnje skupštine ili u bilo koje vreme između godišnjih skupština, osim ako osnivačkim aktom društva nije drukčije određeno. • Po usvajanju finansijskog izveštaja za prethodnu poslovnu godinu dobit te godine raspoređuje se sledećim redom: • 1) za pokriće gubitaka prenesenih iz ranijih godina; • 2) za zakonske rezerve; • 3) za dividendu u skladu sa ZPD; • 4) za statutarne rezerve i druge rezerve, ako ih društvo utvrdi opštim aktom. • Dividende se mogu plaćati u novcu i u akcijama ili drugim hartijama od vrednosti društva ili akcijama tog društva u drugim društvima, kao i u drugoj imovini, osim ako je osnivačkim aktom društva drukčije određeno.

31. * * * * * • AD prestaje: 1) protekom vremena za koje je osnovano; 2) pravosnažnom odlukom skupštine akcionara koja se donosi kvalifikovanom većinom; 3) pravosnažnom odlukom nadležnog suda kojom se utvrđuje da je registracija bila ništava i određuje brisanje društva po službenoj dužnosti; 4) odlukom stečajnog veća o otvaranju i zaključenju stečajnog postupka kojom se odbija otvaranje glavnog stečajnog postupka zbog nemogućnosti da se iz stečajne mase pokriju troškovi stečajnog postupka; 5) stečajem; 6) i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i osnivačkim aktom društva koji su navedeni kao osnov za prestanak društva. • Po zahtevu manjinskih akcionara koji u društvu imaju najmanje 20% akcija osnovnog kapitala društva, nadležni sud može naložiti prestanak društva ili druge mere u slučajevima određenim članom 346. ZPD.

32. DRUŠTVENO PREDUZEĆE • Društveno preduzeće - preduzeće koje u celini posluje društvenim kapitalom. Ovo je zatečeni oblik još uvek jednog broja preduzeća. • Isključena je mogućnost osnivanja novih DP. DP se privatizuju u neku pravnu formu društva. Kapital DP podeljen je na akcije ili udele određene nominalne vrednosti, upisuje se u Registar i smatra se kao društvo kapitala koje ima iste organe kao i to društvo. • DP mora imati direktora i skupštinu. Postojanje upravnog i nadzornog odbora zavisi od broja zaposlenih. U preduzeću koje ima do 50 zaposlenih ne bira se upravni i nadzorni odbor, ali statut preduzeća može odrediti drugačije. Funkciju upravnog i nadzornog odbora, u DPu kome se ti organi ne biraju, vrši organ određen statutom preduzeća. • Statutom DP može se predvideti postojanje izvršnog odbora direktora (pomoćni i izvršni organ direktora). Nadzorni odbor DP ima najmanje tri člana.

33. JAVNO PREDUZEĆE • Javno preduzeće je preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva država, odnosno jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina. • Ovaj oblik preduzeća se osniva i posluje u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa • Delatnosti od opšteg interesa određene su zakonom u oblasti: proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije; proizvodnje i prerade uglja; istraživanja, proizvodnje, prerade, transporta i distribucije nafte i prirodnog i tečnog gasa; prometa nafte i naftnih derivata; železničkog, poštanskog i vazdušnog saobraćaja; telekomunikacija; izdavanja službenog glasila Republike Srbije; informisanja; izdavanja udžbenika; korišćenja, upravljanja, zaštite i unapređivanja dobara od opšteg interesa (vode, putevi, mineralne sirovine, šume, plovne reke, jezera, obale, banje, divljač), kao i komunalne delatnosti. • Javno preduzeće za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. • Organi JP jesu: upravni odbor; direktor i nadzorni odbor. Upravni odbor i direktor JP čine upravu JP. • Osnivačkim aktom ili statutom JP može se utvrditi da se u JP bira i izvršni odbor direktora.

34. HVALA NA PAZNJI