Gradjanski ratovi u Rimu

1. Gradjanski ratovi u Rimu

2. Agrarna kriza • Sredinom 2.veka p.n.e. Rim je zahvatila ozbiljna agrarna kriza, koja je za posledicu imala slabljenje vojne moći Rima • Najviše su stradali slobodni seljaci, širom Italije • Dok su oni ratovali, njihova imanja su ostajala neobradjena; osim toga oni su teško prodavali svoje proizvode, pošto su Rim i Italija bili preplavljeni žitom sa poseda bogatih zemljoposednika i iz provincija • Pritisnuti porezima, oni su se zaduživali kod bogatih Rimljana, kada nisu mogli da vrate dug morali su da prodaju imanja • Na taj način su bogati Rimljani stvarali latifundije, velike zemljišne posede, dok su siromašni seljaci odlazili u gradove i postajali proleteri, gradska sirotinja

3. Proleteri nisu služili u rimskoj vojsci, jer nisu posedovali imovinu, zbog čega se propadanje seljaka negativno odrazilo na vojnu moć Rima • Agrarnu krizu je 133.god. p.n.e. pokušao da reši narodni tribun Tiberije Grah • Narodna skupština je, na njegov predlog, usvojila agrarni zakon po kojem nijedan rimski gradjanin nije mogao da poseduje više od 500 jutara državne zemlje (1 jutro 5754,64 m²), dok je višak trebalo podeliti siromašnim seljacima

4. Predlog Tiberija Graha izazvao je veliko nezadovoljstvo senatora, on je prekršio drevni običaj po kojem Senat ima presudnu ulogu u vodjenju državnih finansija • U uličnim neredima Tiberije Grah i oko 300 njegovih pristalica bili su ubijeni; to je bio prvi put da su se na ulicama Rima sukobili naoružani rimski gradjani i da je ubijen rimski magistrat

5. Tiberijevu delatnost obnovio je deset godina kasnije njegov brat Gaj Grah, koji je 123. i 122.god. p.n.e. bio biran za tribuna • Medjutim, doživeo je istu sudbinu kao i njegov brat, ubijen je 121.god. p.n.e. • Sukobi oko reformi braće Grah, bili su uvod u gradjanske ratove u Rimu • Ovi sukobi su do temelja protresli rimsku republiku i na kraju doveli do njene propasti

6. Prvi gradjanski rat u Rimu • Prvi gradjanski rat izbio je u prvoj polovini 1.veka p.n.e. izmedju dvojice vojskovodja: Gaja Marija i Kornelija Sule • Gaj Marije je odbranio Italiju od napada germanskih plemena sa severa: Kimbra i Tevtonaca • On je sproveo vojnu reformu, kojom je rimska vojska od gradjanske prerasla u profesionalnu, on je počeo da u vojsku angažuje proletere, koji su za služenje vojske dobijali platu; tako su, umesto gradjana kojima je to bila obaveza, u rimskoj vojsci služili ljudi, kojima je to bila plaćena profesija • Ključni nedostatak ove reforme bio je stvaranje neraskidive veze izmedju vojnika i vojskovodja; vojnici su od vojskovodje očekivali deo ratnog plena i zemljišne posede nakon vojne službe, zauzvrat oni su bili spremni da vojskovodju prate bilo gde i bilo kada, pa i u gradjanskim ratovima

7. Glavni Marijev protivnik bio je Kornelije Sula, iz ugledne patricijske porodice • Oni su pripadali različitim strujama u političkom životu Rima • Gaj Marije je bio vodja populara, koji su svoje interese ostvarivali preko Narodne skupštine, dok je Kornelije Sula pripadao grupaciji optimata, koji su svoje interese ostvarivali preko Senata

8. Gaj Marije i Kornelije Sula

9. Otvoreni sukob ove dvojice izbio je 88.god. p.n.e. oko izbora za zapovednika za rat u Maloj Aziji, jer su obojica bili zainteresovani za ovo imenovanje • Sukob je okončan 83.god. p.n.e. Sulinim osvajanjem Rima • Osvojivši Rim Sula je sproveo proskripcije, njegovi politički protivnici su proskribovani, tj.stavljeni van zakona, svako ih je mogao nekažnjeno ubiti, a njihova imovina je deljena Sulinim pristalicama

10. Sula je 82.god. p.n.e. izabran za diktatora, ali je njegova diktatura bila vremenski neograničena • On je umanjio ulogu narodnih tribuna, zabranivši im da vrše bilo koju drugu magistraturu, tako da se njihova politička karijera završavala sa tribunatom,dok je ojačao i obnovio Senat, proširivši ga svojim pristalicama • Pošto je sredio prilike u republici, Sula se 79.god. p.n.e. povukao sa vlasti, vlast je ostavio rimskom narodu

11. Položaj robova i robovski ustanci • Tokom istorije starog Rima robovi su bili veoma bitan faktor razvoja rimske ekonomije • Robovi su nabavljani na razne načine: kupovinom ili najčešće kao ratni zarobljenici, broj robova je naročito porastao nakon rimskog osvajanja Sredozemlja • Životima robova raspolagao je njihov gospodar • U najtežem položaju su bili robovi koji su radili u rudnicima, kamenolomima, na zemlji, dok su u najboljem položaju bili učeni robovi, koji su radili kao lični sekretari, vaspitači, učitelji ili lekari • Prvi ustanci robova podignuti su 135. i 104.god. na Siciliji, ali oni nisu predstavljali ozbiljnu pretnju

12. Posebnu vrstu robova činili su gladijatori, koji su obučavani da se bore medjusobno ili protiv divljih zveri u arenama • Tradicija gladijatorskih borbi najverovatnije potiče iz etrurske kulture i da je to bilo prinošenje ljudske žrtve palim ratnicima u borbi

13. Borba gladijatora

14. Najpoznatiji robovski ustanak bio je Spartakov ustanak, koji je izbio na jugu Italije, u gradu Kapui, 74.god. p.n.e. • Spartak je bio gladijator, tračkog porekla • Pobuna je počela od gladijatora, ali se ubrzo ustanicima pridružio veliki broj robova • Ustanici su porazili rimsku vojsku u nekoliko bitaka, ali su poraženi 71.god. p.n.e., Spartak je poginuo, a 6000 robova je razapeto na krst.

15. Statua Spartaka u Luvru

16. Katilinina zavera • Slabost rimske republike u prvoj polovini 1.veka pokušao je da iskoristi mladi aristokrata Sergije Katilina • On je 63.god. p.n.e., grupom istomišljenika, sklopio zaveru, sa idejom da preuzme vlast u rimskoj državi. • Katilinina zavera otkrivena je zahvaljujući besedniku Marku Tuliju Ciceronu, koji je te godine bio konzul • Bez oklevanja, Ciceron je pohvatao i pogubio vodeće zaverenike, dok je Katilina poginuo u boju • Otkrivanje zavere, Ciceronu je donelo titulu “pater patriae (otac otadžbine)

17. Marko Tulije Ciceron (106-43.p.n.e.) • Veliki rimski državnik, pravnik i govornik • Najpoznatija su mu četiri govora protiv Katiline

18. I trijumvirat • U godinama nakon Katilinine zavere, moć u Rimu stekla su trojica ljudi • Gaj Julije Cezar • Gnej Pompej • Marko Licinije Kras • Njih trojica su 60.god. p.n.e. sklopila tajni sporazum, poznat kao Prvi trijumvirat, sa ciljem da se medjusobno pomažu u ostvarivanju političkih ciljeva • Trijumvirat je bio ojačan i bračnim vezama (Pompej je oženio Cezarovu kćerku)

19. Gnej Pompej (106-48.p.n.e.) • Surovo se obračunao sa pristalicama Gaja Marija na Siciliji • Učestvovao je u gušenju Spartakovog ustanka

20. Gaj Julije Cezar (100-44.god. p.n.e.) • Poticao je iz patricijske porodice Julijevaca (Vergilije ih dovodi u vezu sa Enejom)

21. Marko Licinije Kras (115-53.god. p.n.e.) • Obogatio se u vreme Sulinih proskripcija • Najzaslužniji je za gušenje Spartakovog ustanka (porazio je Spartaka 71.god. p.n.e. u bici kod Lukanije

22. Sklapanje trijumvirata predstavljalo je prekretnicu u razvoju republike, sada se vlast našla u rukama trojice najmoćnijih ljudi • Cezar je, po dogovoru, 59.god. p.n.e. postao konzul, a nakon isteka mandata dobio je na upravu provinciju Galiju • Ratujući protiv galskih plemena (58-51.p.n.e.), proširio je vlast Rima na čitavu Galiju

23. Galija

24. Predaja Vercingetoriksa Cezaru kod Alezije

25. Prvi trijumvirat se raspao nakon pogibije Krasa na istoku, u ratu protiv Parćana (53.god. p.n.e.) • Nakon toga dolazi do pogoršanja odnosa Cezara i Pompeja, Pompej je 52.god. p.n.e. proglašen jedinim konzulom, što je bilo kršenje zakona • To pogoršanje odnosa dovelo je do gradjanskog rata, za čiji početak se uzima 10.januar 49.god. p.n.e. kada je Cezar prešao rečicu Rubikon, koja je razdvajala Galiju od Italije i prekršio stari rimski zakon kojim je rimskim vojskovodjama bilo zabranjeno da vojsku drže na teritoriji Italije

26. Rubikon • Uliva se u Jadransko more, izmedju Riminija i Ćezene • Danas ne postoji pod tim imenom • Rimski istoričar Gaj Svetonije Trankvil je Cezaru pripisao izreku “Kocka je bačena (Alea iacta est)

27. Pompej je pobegao iz Rima, ali ga je Cezar sustigao i porazio 48.god. p.n.e. u bici kod Farsale • Pompej je pobegao u Egipat, ali je ubijen u Aleksandriji • Cezar je tako došao do ogromne moći, do tada nezabeležene • Njegov položaj je ozakonjen 44.god. p.n.e. kada je imenovan za večitog diktatora, on je tako postao apsolutni gospodar rimske države i njegova vlast se nije puno razlikovala od kraljevske

28. Cezarova vlast izazvala je nezadovoljstvo medju pristalicama republike, koji su sklopili zaveru protiv njega • Na čelu zavere bili su Brut i Kasije • Cezar je ubijen na martovske ide 15.marta 44.god. p.n.e.

29. II trijumvirat • Najuticajniji ljudi u Rimu nakon Cezarovog ubistva bili su: • Marko Antonije • Emilije Lepid • Oktavijan, kojeg je Cezar odredio testamentom za svog naslednika • On je imao i Ciceronovu zaštitu, pošto se on plašio preteranog jačanja Marka Antonija i držao je u Senatu govore protiv njega (Filipike) • Ciceron ipak nije uspeo da spreči njihov savez

30. 43.god p.n.e. oni su sklopili II trijumvirat, ovo nije bio tajni sporazum kao I trijumvirat, već su trijumviri dobili mandat da urede stanje u državi • Oni su organizovali proskripcije, slične Sulinim, u kojima je stradao i Ciceron • Zatim su se obračunali sa Cezarovim ubicama, u Grčkoj, kod grada Filipa 42.god. p.n.e.

31. Antonije zatim odlazi na istok, dok se Oktavijan vratio u Italiju i učvrstio uticaj u zapadnim provincijama • Lepid je upravljao severnom Afrikom, ali se sukobio sa Oktavijanom, bio poražen, pa mu je oduzet status trijumvira • Savez izmedju Oktavijana i Antonija bio je od početka nepouzdan, pa su se obojica pripremala za sukob

32. Marko Antonije (83-30.p.n.e.)

33. Oktavijan je imao podršku u Italiji i zapadnim provincijama, dok je Antonije imao podršku u istočnim provincijama • Njegov glavni saveznik bila je egipatska kraljica Kleopatra • Kada je izbio gradjanski rat, do bitke je došlo 31.god. p.n.e. kod rta Akcijuma • Pobeda je pripala Oktavijanu, a Antonije i Kleopatra su se povukli u Egipat, ali su 30.god. p.n.e. izvršili samoubistvo • Posle njihove smrti, Egipat je pretvoren u rimsku provinciju, čime je nestala poslednja helenistička monarhija • Pobeda je Oktavijanu donela apsolutnu vlast u rimskoj državi

34. Kleopatra VII (69-30.p.n.e.) • Egipatska kraljica 51-30.p.n.e.