Ličnost – definicije, pojmovi i kritika

1. Ličnost – definicije, pojmovi i kritika

2. Definicije- Šta je ličnost? • Ličnost je organizovani i relativno trajni skup psiholoških crta i mehanizama unutar pojedinca koji utiče na njegove interakcijei adaptacije na intrapsihičku, fizičku i socijalnu okolinu (Larsen i Buss, 2002) • Dinamička organizacija psihofizičkih sistema unutar individue koji određuju njeno karakteristično ponašanje i mišljenje(Olport)

3. Tri nivoa analize ličnosti • Po svojim odlikama svaka osoba je u određenoj meri: • Kao i svi drugi (na nivou ljudske prirode), • Kao i neki drugi (na nivou individualnih i grupnih razlika), • Kao niko drugi (na nivou individualne posebnosti)

4. Osnovna pitanja u psihologiji ličnosti • Pitanje nasleđa/sredine • Pitanje jedinica za konceptualizaciju i istraživanje ličnosti (situacije, telesne reakcije, misli, potrebe, konflikti, emocionalna stanja, motivi ili dispozicije) • Pitanje trajnosti i stabilnosti osobina ličnosti • Pitanje doslednosti ponašanja (da li ponašanje zavisi od karakteristika pojedinca ili odlika situacija? Ili od njihove interakcije?) • Pitanje predikcije

5. Dihotomije u shvatanjima ličnosti • Subjektivno- objektivno (doživljaj- ponašanje) • Elementarizam-holizam (celovitost-parcijalizacija) • Endogeno-egzogeno (nasleđe-iskustvo) • Svesno-nesvesno • Kognitivno-afektivno • Kvantitativno-kvalitativno • Determinizam- indeterminizam (nasleđe, sredina - slobodaizbora) • Prošlost-budućnost • Statično-dinamično (aktivnost, motivacija) • Interpersonalno-intrapersonalno

6. Pristupi ličnosti • Idiografski pristup • Insistira na pojedinačnom, jedinstvenom i neponovljivom u pojedincu (Olport; humanistička psihologija, egzistencijalizam, psihoanaliza, klinička psihologija) • Nomotetski pristup • Zanemaruje pojedinačno i teži ka uopštavanju (utvrđivanju zajedničkih svojstava klase ispitanika) • Karakterističan za bihejviorizam i eksperimentalnu psihologiju

7. Pristupi ličnosti • Atomistički pristup • Razlaganje psihičkih doživljaja i struktura na najsitnije elemente (bihejvioristi; S-R) • Holistički pristup • Kontekst celine, geštalta (Adler, Jung, Olport, Maslov...)

8. Pristupi ličnosti • Biološki pristup • Redukcionizam: svođenje na biološku/neurološku osnovu (psihoanaliza, evolucionistička psihologija, bihejviorizam) • Socijalni pristup • Sredina ispred biologije: čovekovo ponašanje je uslovljeno socijalnim činiocima – kulturom, vrednostima, normama...

9. Pristupi ličnosti • Kauzalni pristup • Traganje za uzrokom: zašto se ponašamo na određeni način? • Teleološki pristup • Traganje za svrhom (očekivanja, namere, ciljevi)

10. Pristupi ličnosti • Reaktivistički pristup • Čovek kao reaktivno biće; ponašanje je uslovljeno spoljašnjim uticajima (bihejviorizam) • Proaktivistički pristup • Čovek ka biće koje ima slobodu, izbor, moć, potencijale; biće usmereno ka budućnosti (humanizam)

11. Šta su to crte ličnosti? 1. internalne i kauzalne dispozicije • prenose se kroz različite situacije • uzrokuju ponašanje, ali se ne izjednačuju s njim 2. konstrukti koji samo opisuju ponašanje • ne pretpostavljaju internalnost i kauzalnost ponašanja

12. Identifikacija najvažnijih crta ličnosti • Tri pristupa: • leksički pristup • statistički pristup • teorijski pristup

13. Identifikacija najvažnijih crta ličnosti • leksički pristup • crte ličnosti su popisane i definisane u rečnicima • kriterijumi: • frekvencija sinonima (što neka crta ličnosti ima više naziva kojima je označena to je važnija u razlikovanju ljudi) • kros-kulturalna univerzalnost (važnije crte ličnosti nalaziće se u više jezika) • leksička hipoteza • sve individualne razlike mogu se naći imenovane u jeziku, a nazivi ličnosti označavaju različitu vrstu načina u kojima se individue razlikuju

14. Identifikacija najvažnijih crta ličnosti • Statistički pristup • koristi faktorsku analizu i slične statističke procedure s ciljem otkrivanja važnih crta ličnosti • identifikuje grupe stavki/ajtema koje koreliraju

15. Identifikacija najvažnijih crta ličnosti • Teorijski pristup • oslanjanje na teorije prilikom identifikovanja crta ličnosti • svaka teorija precizno ističe važnost određenih varijabli

16. Teorije u psihologiji ličnosti • Tri funkcije dobre teorije (Larsen i Buss, 2002): • Usmerava istraživače ka važnim pitanjima unutar njihovog područja • Organizuje postojeće znanje • Omogućava predikciju ponašanja i fenomena koji još nisu ispoljeni ili opaženi • Tri karakteristike dobre teorije ličnosti (Hol i Lindzi): • Celovitost; obuhvatnost, • Jednostavnost (parsimoničnost), • Relevantnost za istraživanja

17. Teorije u psihologiji ličnosti • Jedinice analize (elementi) • Tipovi (grupisanje karakteristika u skupove) • Struktura (sklop) • Dinamika (faktori unutar pojedinca koji pokreću ponašanje) • Razvoj (stadijumi razvoja, promena) • Problemi: • Da li je teorija dovoljno “široka”? • Da li je teorija dovoljno osetljiva na idiosinkratičnost? • Problem operacionalizacije i merenja • Problem postojanja kriterijumske validnosti • Problem definisanja normalnosti/patologije

18. Vrste teorija ličnosti • Empirističke (naučnost u istraživanjima, deskripciji i eksplanaciji ličnosti) • Egzistencijalističke (pitanje određenja čovekove prirode) • Personološke (naglašen uticaj unutrašnjih determinanti) • Situacionističke (naglašen uticaj spoljašnjih determinanti) • Interakcionističke (dvosmerniuticaji- čovek/sredina)

19. Faktorske teorije ličnosti • Crte ličnosti - dispozicije za srodne oblike ponašanje u sličnim situacijama • eksplanatorna širina - sličnost ponašanja u mnogim specifičnim situacijama • Metod - faktorska analiza • Osnovni principi: • Princip parsimonije - najmanji broj jedinica koji je dovoljan za opis ličnosti • Princip hijerarhijske organizacije - od nivoa specifičnih reakcija, navika, crta, do nezavisnih faktora

20. Katelova faktorsko-analitička teorija • Uticaji: Spirman i Terston, psihoanaliza i McDugal • Faktorska teorija – ličnost se može opisati pomoću 16 faktora • Ličnost kao sistem odgovora na sredinske i nasledne uticaje • Crte - objedinjujuća konfiguracija u ponašanju koja predstavlja tendenciju da se na određeni način reaguje na sredinske stimuluse (individualne i zajedničke, konstitucionalno i sredinski određene, površinske i izvorne)

21. Ajzenkova tipologija ličnosti • Hijerarhijska organizacija- faktorska analiza • specifične reakcije u situacijama • navike - uobičajene reakcije, slično ponašanje u sličnim situacijama • crte- uobičajene navike organizovane u sistem, traju duže • tipovi- crte povezane u opštije sisteme • crte - dispozicije za osobene načine reagovanja (imaju jaku psihofiziološku osnovu; nasleđuju se) • tri osnovne crte ličnosti: • ekstraverzija-introverzija • neuroticizam-emocionalna stabilnost • psihoticizam

22. Petofaktorski model ličnosti • faktorska analiza • leksička hipoteza Potvrda pet osnovnih dimenzija • faktorizacija pridevskih lista i samoprocena • konzistentnost na uzorcima različitih demografskih i kulturno specifičnih obeležja

23. Struktura petofaktorskog modela • Domeni -skupine različitih kognitivnih, afektivnih i bihejvioralnih dimenzija • Aspekti (faceti) - uže crte koje čine osnovne domene

24. Domeni i aspekti (faceti) • Neuroticizam (N)aspekti: anksioznost, hostilnost, depresivnost, uznemirujućasamousresređenost, impulsivnostivulnerabilnost • Ekstraverzija (E)aspekti: toplina, druželjubivost, asertivnost, aktivnost, potragazauzbuđenjem, pozitivneemocije. • Otvorenost ka iskustvu (O)aspekti: otvorenost ka fantaziji, estetici, osećanjima, akciji, idejamaivrednostima. • Saradljivost (A)aspekti: poverenje, iskrenost, altruizam, predusretljivost, skromnost, blaganarav. • Savesnost (C)aspekti:kompetentnost, red, osećajdužnosti, postignuće, samodisciplina, promišljenost.

25. Sedmofaktorski model temeperamenta i karaktera Psihobiološki model ličnosti – R. Cloninger • ličnost kao kompleksni sistem • interaktivni domeni temperamenta i karaktera • Temperament: genetski homogene i nezavisne dimenzije (načini reagovanja) • Karakter: crte nastale kroz procese socijalnog i kognitivnog učenja(sposobnost da se misli o odnosima selfa i drugih)

26. Dimenzije temperamenta • Potraga za novim • sklop navika da se inicira i aktivira ponašanje • Izbegavanje kazne • dispozicija za inhibiciju ili prekid ponašanja • Zavisnost od nagrade • osnova za održavanje i kontinuitet tekućeg ponašanja • Perzistencija • istrajnost uprkos frustraciji i zamoru

27. Dimenzije karaktera • Samodirektivnost • kao autonomne individue • nada • Kooperativnost • kao integralnog dela društvene zajednice • saosećajnost i milosrđe • Self-transcendencija • kao integralnog dela univerzuma • vera i staloženost uprkos nepovoljnim okolnostima

28. Mischelova kritika crta ličnosti • Mischel (Personality and Assessment, 1968) • ponašanjeje specifično za određene situacije (mere crta ličnosti nisu posebno korisne u predikciji ponašanja) • korelacije između mera crta ličnosti i specifičnog ponašanja u nekoj specifičnoj situaciji uglavnom su niske • korelacije između indikatora iste vrste ponašanja (npr. indikatora prijateljskog ponašanja) takođe su vrlo niske • crte ličnosti postoje samo u glavama procenjivača

29. Situacionizam • Ponašanje je situaciono specifično (a ne kros-situaciono konzistentno) • Individualne razlike unutar situacije mogu se primarno pripisati grešci merenja (a ne širokim internalnim dispozicijama) • Opaženi uzorci reagovanja mogu se kauzalno povezati sa dražima prisutnim u situaciji • Eksperiment kao najprikladnija metoda za istraživanje takvih veza “stimulus-reakcija”

30. Pitanje normalnosti • Koncept statističke normalnosti – zvonasta kriva • Problemi: • Ograničenost na kulturu • Izbor ispitivanih osobina • Upliv sistema vrednosti • Problem kvanitativnosti i dimenzionalnosti • 4 modela normalnosti (Ofer i Sabšin) • Normalnost kao zdravlje • Normalnost kao utopija • Normalnost kao prosek • Normalnost kao sistemi transakcija

31. Pitanje normalnosti • Priroda normalnosti • Deo čovekove prirode? • Dejstvo kulture? • “Normalnost”/”normalitet” kao nužan uslov za uspešno funkcionisanje pojedinca u društvenom sistemu • Kako definišemo i opisujemo abnormalnost?

32. Abnormalnost • Brojne kategorije i definicije abnormalnosti naspram teškoćama u definisanju normalnosti • Ko odstupa od normi? • Subnormalne osobe (u pogledu inteligencije) • “defektne” osobe (fizički hendikep) • Kriminalci (socijalni hendikep) • “Duševno obolele osobe” (Fransela, 1978)

33. Poreklo dimenzije normalno/abnormalno • Trijedar znanja (Mišel Fuko) • Medicina: zdravo/bolesno • Ekonomija: korisno/beskorisno • Lingvistika: smisleno/besmisleno Dimenzija normalno/abnormalno i MOĆ • Dimenzije nisu samo deskriptivne već i normativne • Klasifikovanje kao oblik ispoljavanja društvene moći: “Način na koji opojmljujemo, doživljavamo i osmišljavamo sebe i druge determiniše način na koji ćemo se ponašati prema sebi i prema drugima (Stojnov, 2005)

34. Primer • 1929. godine navodi se samo 12 kategorija mentalnih poremećaja • 1938. godine – “40ak” od kojih su mnogi nestali iz upotrebe (“moralna deficijentnost”, “vagabundstvo”, “masturbacija”...) • 1952. godine – DSM1 – 198 poremećaja • 1968. godine - DSM2 – 221 poremećaj ... • 1994. godine – DSM4- 340 poremećaja Gergen – Patologizacija društva

35. Problem klasifikacije/kategorizacije • Životinje se dele na: • One koje pripadaju Caru • Balzamovane • Pripitomljene • Prasad sisančad • Sirene • Basnoslovne • Pse lutalice • One koje su uključene u ovu klasifikaciju • One koje se tresu kao da su lude • One koje se ne daju izbrojiti • One kojima je utroba izvađena četkom od najfinije kamilje dlake • Druge • One koje su upravo razbile vaznu za cveće • One koje iz daljine liče na muve. (Borhes, prema Anderson 1990)

36. Problem klasifikacije/kategorizacije • Da li kategorije odslikavaju objektivna svojstva kategorizovanih stvari? • Ili su društvene konstrukcije stvarnosti? • Taksonomije kao skup “artificijelnih” karakteristika • Ne govore o objektivnim svojstvima, već o načinu na koji su određeni elementi opaženi

37. Zamislimo osobu A • Koja je : • Samostalna • Slobodoumna • Sklona šalama • Neposredna • Druželjubiva

38. Zamislimo osobu B • Koja je : • Ljubazna • Nervozna • Sposobna • Nepažljiva • Prijatna • Koju osobu teže zamišljamo? • Zašto?

39. Problemi sa tradicionalnim shvatanjem ličnosti • Cirkularnost: Osoba C je agresivna i zato se nasilno ponaša – osobina i kao uzrok i kao posledica • Problem univerzalnosti ljudske “prirode” • Problem postojanosti – Milgramov eksperiment • Problem koherentnosti

40. Socijalna konstrukcija ličnosti • Šta je zajedničko navedenim opisima? • Prijatan • Brižan • Stidljiv • Namćor • Ličnost kao nešto što ne postoji u osobama već između njih • “Prostor u kome se ljudi konstituišu kao osobe zapravo je prostor između osoba, ljudi-naučnika koji jedni druge osmišljavaju, opojmljuju i vrednuju, i na osnovu toga se ponašaju i sprovode svoju delatnost” Stojnov, 2003

41. Socijalna konstrukcija ličnosti • Umesto jednog, objedinjenog i nepromenljivog jastva, može se reći da se ličnost sastoji od fragmenata (postoji mnoštvo potencijalnih jastava koji nisu nužno u konzistenciji) • Identiteti (iz radničke klase/iz srednje klase; heteroseksualan/homoseksualan; crnac/belac...) • Uloge (uloga oca, majke, deteta, nadređenog, podređenog...) • Zašto uprkos brojnim jastvima, identitetima i ulogama imamo osećaj celine i zaokruženosti? • PAMĆENJE i dodeljivanje značenja iskustvu