SPOLJAŠNJE SILE ZEMLJE

1. SPOLJAŠNJE SILE ZEMLJE

2. RELJEF ZEMLJE ČINE SVE NERAVNINE NA NJENOJ POVRŠINI. OBLICI RELJEFA NA ZEMLJINOJ POVRŠINI NASTAJU NEPREKIDNIM I UZAJAMNIM DELOVANJEM UNUTRAŠNJIH I SPOLJAŠNJIH SILA. UNUTRAŠNJE SILE SU ZEMLJINA TEŽA (GRAVITACIJA) I TOPLOTA ZEMLJINE UNUTRAŠNJOSTI. NJIH POKREĆE SAMA ZEMLJA. UNUTRAŠNJE SILE STVARAJU RELJEF. TAKO FORMIRAN RELJEF DALJE MENJAJU SPOLJAŠNJE SILE. Đerdapska klisura Dunava GLAVNA POKRETAČKA SNAGA SPOLJAŠNJIH SILA JE SUNCE. SUNCE POKREĆE VODU U REKAMA, MORIMA, NA KOPNU, LEDNIKE I VETAR. Rečno ostrvo - ada VODA I VETAR UNIŠTAVAJU POSTOJEĆE OBLIKE RELJEFA I STVARAJU NOVE. Lavina

3. Veliki kanjon reke Kolorado, SAD PROCES UNIŠTAVANJA I ODNOŠENJA STENOVITE PODLOGE NAZIVA SE EROZIJA A PROCES TALOŽENJA ERODIRANOG MATERIJALA AKUMULACIJA. EROZIVNI I AKUMULATIVNI OBLICI RELJEFA NASTAJU DELOVANJEM KRAŠKE FLUVIJALNE GLACIJALNE EOLSKE I EROZIJE TALASA Oblici reljefa nastali delovanjem eolske erozije

4. KRAŠKA EROZIJA I AKUMULACIJA VODA HEMIJSKIM PUTEM RASTVARA STENE MAHOM IZGRAĐENE OD KREČNJAKA STVARAJUĆI RAZLIČITE POVRŠINSKE I PODZEMNE KRAŠKE OBLIKE RELJEFA. POVRŠINSKI OBLICI KRAŠKE EROZIJE SU ŠKRAPE, VRTAČE, UVALE I KRAŠKA POLJA. PODZEMNI OBLICI KRAŠKE EROZIJE SU JAME I PEĆINE. Vrtače na Kučaju u istočnoj Srbiji AKUMULATIVNI OBLICI KRAŠKE EROZIJE STALAGMITI, STALAKTITI, SIGE I BIGRENE KADE.SVI OVI OBLICI SE NALAZE U BROJNIM PEĆINAMA ISTOČNE I ZAPADNE SRBIJE. Ulaz u pećinu Pećinski nakit u Rajkovoj pećini – istočna Srbija Jama

5. ABRAZIJA MORSKI I JEZERSKI TALASI SVOM SNAGOM UDARAJU U OBALE RAZARAJUĆI IH. TAKO NASTAJU EROZIVNI OBLICI ABRAZIJE: KLIF (STRMI OBALSKI ODSEK) I TALASNA POTKAPINA. AKUMULATIVNI OBLICI ABRAZIJE SU TOMBOLO, LAGUNA, LIMANI A ZAVRŠNI OBLIK ABRAZIJE JE ŽALO, DIVNA PESKOVITA PLAŽA. Tombolo ili prevlaka Svetog Stefana u blizini Budve Ostrvce kao zaostali deo abrazije. U pozadini je žalo Liman Klifovi su strmi odseci obala iznad mora ili jezera

6. REČNA (FLUVIJALNA) EROZIJA REČNA VODA SVOJOM SNAGOM RAZARA I ODNOSI OBALU MENJAJUĆI IZGLED KORITA U GORNJEM DELU SVOG TOKA. TU SE STVARAJU EROZIVNI OBLICI KAO ŠTO SU REČNE DOLINE (KLISURE I KANJONI). Kanjon reke Tare, dubine oko 1 300 m Kanjon reke Kolorado, SAD

7. TAMO GDE U REČNOM KORITU POSTOJE STEPENASTE PREČAGE I VERTIKALNI ODSECI REKA STVARA BRZAKE, SLAPOVE I VODOPADE. Nijagarini vodopadi. Kanadska strana Viktorijini vodopadi na reci Zambezi, Afrika Anđeoski vodopad – Venecuela, najviši vodopad na svetu

8. U DONJEM DELU TOKA REKA TALOŽI ERODIRANI MATERIJAL STVARAJUĆI AKUMULATIVNE OBLIKE REČNE EROZIJE. TO SU ALUVIJALNE RAVNI, DELTE I REČNA OSTRVA (ADE) NIZIJSKE REKE ČESTO MEANDRIRAJU (KRIVUDAJU). PO NEKAD VODA SVOJOM SNAGOM PRESECA MEANDAR OSTAVLJAJUĆI IZA SEBE MRTVAJU (SA VODOM) ILI STARAČU (BEZ VODE). Delta reke Dunav Meandar nizijske reke Satelitski snimak delte reke Nil, Afrika

9. EOLSKA EROZIJA ( EROZIJA VETRA) VETAR JE OSNOVNA SPOLJAŠNJA SILA U PUSTINJAMA. SVOJOM SNAGOM VETAR MENJA RELJEF. NA JEDNOJ STRANI IZDUVAVA PESAK DOK GA NA DRUGOJ STRANI TALOŽI. EROZIVNIM DEJSTVOM STVARA EOLSKE POTKAPINE. AKUMULACIJOM STVARA DINE ILI BARHANE. Oaza je plodno mesto u pustinji gde podzemna voda izbija na površinu Sahara, najveća pustinja na svetu, Afrika

10. Dine i barhani pustinje Sahare mogu biti visoki i do 200 m i imati površinu od nekoliko hiljada kvadratnih kilometara

11. LEDNIČKA (GLACIJALNA) EROZIJA CIRK – MESTO NA KOME NASTAJE LEDNIK. NA VISOKIM PLANINAMA IZNAD SNEŽNE GRANICE DOLAZI DO FORMIRANJA STALNOG SNEGA I LEDA. VALOV – LEDNIČKA DOLINA KOJOM SE LEDNIK SPUŠTA. IMA OBLIK LATINIČNOG SLOVA U. POD DEJSTVOM GRAVITACIJE I SOPSTVENE TEŽINE LEDNICI SE POČINJU SPUŠTATI NA NIŽE UNIŠTAVAJUĆI POSTOJEĆI I STVARAJUĆI NOVI RELJEF. TERMINALI BASEN – MESTO OTAPANJA LEDNIKA ISPOD SNEŽNE GRANICE. LEDNICI SA SOBOM NOSE OGROMNE KOLIČINE MORENSKOG MATERIJALA – ŠLJUNKA, SITNOG ILI KRUPNOG KAMENJA. MORENE MOGU BITI ČEONE, PODINSKE, BOČNE . . . Morene SNEŽNA GRANICA JE OBLAST IZNAD KOJE VIŠE SNEGA PADNE NEGO ŠTO SE ISTOPI U TOKU JEDNE GODINE. Lednik u Alpima, Evropa

12. DA PONOVIMO - Reljef nastaje neprekidnim i uzajamnim delovanjemunutrašnjih i spoljašnjih sila. - Unutrašnje sile pokreće sama Zemlja i one stvaraju različite oblike reljefa. - Tako stvoren reljef dalje oblikuju spoljašnje sile. - Glavna pokretačka snaga spoljašnjih sila je Sunce. - Sunce pokreće vetar, vodu u rekama, jezerima, morima i led. - Proces uništavanja i odnošenja stenovite podloge naziva se erozija. - Proces taloženja erodiranog materijala naziva se akumulacija. - Erozivni i akumulativni oblici reljefa nastaju delovanjem: - Kraške erozije i akumulacije. Ona predstavlja hemijsko rastvaranje stena. - Abrazije. Erozivni i akumulativni oblici nastali udarnim dejstvom talasa. - Rečne erozije i akumulacije. Čini je erozivno dejstvo vode u rekama. - Eolske erozije i akumulacije. Vetar je glavni erozivni i akumulativni faktor. - Ledničke erozije i akumulacije. Lednici u visokim planinama grade razne erozivne i akumulativne oblike.

13. DOMAĆI ZADATAK: 1. Šta rade spoljašnje sile postojećim oblicima reljefa? 2. Objasni pojmove erozija i akumulacija. 3. Po čemu se kraška erozija razlikuje od ostalih vrsta erozija? 4. Poveži erozivne i akumulativne oblike sa erozijom koja ih pravi: __ cirk, valov, morene 1. rečna erozija i akumulacija __ dine, eolske potkapine 2. kraška erozija i akumulacija __ delte, ade, klisure 3. lednička erozija i akumulacija __ klif, žalo, tombolo 4. abrazija __ vrtače, škrape, jame 5. eolska erozija i akumulacija 5. Zadatak plus. Napravi svoju rečnu eroziju (na času tehničkog obrazovanja) • Potreban materijal: • veća, plića kutija , • - plastična folija, • - pesak, šljunak, kamenje i zemlja, • flaša vode, • - kanta Uputstvo za izradu: Dno kutije prekriti plastičnom folijom pa preko nje poređati pesak, šljunak, kamenje i zemlju. Kutiju postaviti u nagnuti položaj i sa vrha izliti flašu vode.Višak vode skupljati u kanti. Pratiti i objasniti promene.