UNIVERZITET SINGIDUNUM FAKULTE T Z A FINANSIJ S KI MENAD Ž MENT I OSIGURANJE M.A. STUDIJE 2006/07

1. UNIVERZITET SINGIDUNUM FAKULTET ZA FINANSIJSKI MENADŽMENT I OSIGURANJEM.A. STUDIJE 2006/07 BANKARSKA STRUKTURA U SVETU Prof dr Miroljub Hadžić

2. BANKARSKA STRUKTURA U SVETU 1.Faze razvoja savremenog bankarstva 2.Trasformacija bankarskog sistema 3.Globalizacija i medjunarodno bankarstvo 4.Deregulacija bankarskog poslovanja 5.Medjunarodna standardizacija

3. 1.Faze razvoja savremenog bankarstva • Faze razvoja bankarstva: 1) 1860-1960 tradicionalno 2) 1960-90 – industrijsko 3) 1990- medjunarodno • Industrijsko – anglosaksonsko i kontinentalno: depozitne, investicione, hipotekarne i univerzalne banke • Depozitne – komercijalne banke (pasiva zasnovana na depozitima, razvijena mreža i retail, ročna transformacija – krize - kontrola) • Investicione (pasiva – kapital, aktiva – trž.kapitala, nerazvijena mreža) • Hipotekarne (specijalizovane, usaglašena ročna struktura – stabilizatori fin trž, trenutno u krizi SAD i V.Britanija) • Univerzalne (kontinentalno, najzastupljenije, pasiva – depoziti+sopstveni kapital, razvijena mreža) • U Srbiji ima karakteristika sva tri perioda (savremenog) bankarstva

4. Usluge savremene banke Platni promet Reatail Keš menadžmentto Krediti Štednja Osiguranje Moderna banka Investicije Brokersko – dilerski poslovi Menadžment Nekretnina Investiciono banakrstvo

5. Nastavak... • U najnovijem periodu tendencija ujednačavanja institucionalno organizacione strukture bankarskih sistema • Danas se primarni značaj pridaje funkcionalnom, a sekundarni organizaciono – instucionalnom aspektu • Obeležja medjunarodnog bankarstva kao faze: sofisticiranost, procesornost i globalizovanost • Funkcionalno: hedžing, medjunarodi karakter, planetarni karaketr i javnost • Menadžment: decentalizovanost odlučivanja, koncentracija informacija i sredstava, autonomnost i optimalnost • Organzaciono – institucionalno: berzansko i vanberzansko, dilersko - brokersko • Nove forme: finansijsko uslužna holding kompanija i subsidijarni model banke

6. Tradicionalno Banke – glavni ponudjač Ponuda ≥ Tražnja Neosteljivost na konkurenciju Kratkoročna perspektiva Manji broj proizvoda i suluga Formalna više nego suštinska Dnevno likvidnost Nerazvijen sistem zarada Neažurnop vodjenje knjiga i izvršenje obaveza Industrsijsko Konkurencija nebanaksrskih institucija Osetljivost na konkurenciju Usmerenost na klijenta Dugočna perspektiva Disperzija proizvoda i suluga Kvaliete ponude Menadžment Aktivom i Pasivom Motivisanost zaposlenih Ažurnost u izvršavanju obaveza i vodjenju knjiga Poredjenje: Tradicionalno i Industrijsko bankarstvo

7. 2.Trasformacija bankarskog sistema • Usmerenje: 1) rast kapitala 2) rast efikasnosti 3) usladjivanjestrukture izvora i plasmana 4) bez stroge podele 5) mere za solventnost 6) čišćenje od neprofitonosnih oblika 7) sužavanje prava po osnovu osiguranja 8) jača kontrola CB 9) čišćenje bilansa • Razvijeni (SAD) – konkurencija nebankarskih institucija, disperzija proizvoda banaka, zaobilaženje banaka od realnog sektora, gradjani se okreću HOV • Modeli banaka u SAD 1) korporativno finansiranje 2) banka okrenuta fin. trž. • Transformacija anglosaksonskih banaka u pravcu kontinetalnih u pravcu univerzalizacije • Koncentracija banaka – omogućena deregulacijom i globalizacijom – uskoro 40 internacionalnih igrača

8. Nastavak... • Globalizacija tržišta – razudjena bankarska mreža – bankarska industrija • Tendencija stvaranja bankarskih holdinga (investicione banke kupuju gradjevinsku operativu, a komercijalne fin. institucije) • Rast stepena konkurencije medju bankama i izmedju banaka i drugih fin. inst.- rast značaja marketinga • Tendencija univerzalizacije banaka (nove usluge: konsalting, upravljanje gotovinom, lizing, start – up, venture, osiguranje, PNZ) • Evolucija državne intervencije – deregulacija na nacionalnom nivou, uz medjunarodnu standardizaciju • ZUT – transformacija fin. sistema: mon. restrikcija, samostalnost CB, čvrsto budžetsko ograničenje, sanacija, otvaranje

9. Nebankarski konkurenti . Osiguravajuće kompanije i penzioni fondovi duiguročni plasmani Bankarska udruženja -ponuda kredita, plađanja i štednja Finansijske kompanije – keš i krediti Brokersko –dilerske kompanije - Investiranje i štednja moderna banka Investicioni fondovi -Keš menadžment i dugoročna štednja Finansijski konglomerati -razne usluge -kontrola finansij-skih kompanija

10. 3.Globalizacija i medjunarodno bankarstvo • Globalizacija započela 1960tih, a maximum dostignut 1990tih godina • Bankarski poslovi bez vremenskog i prostornog ograničenja • Interni faktori razvoja medj.bankarstva: • Koncentracija banaka – praćenje privrednog rasta, stvaranje EMU • Formiranje univerzalnih banaka – širenje na SAD • Deregulacija – transfer kapitala bez ograničenja • Informatizacija bankarskih aktivnosti • Jačanje konkurencije medju intrmedijerima • Eksterni faktori internacionalizacije: - Regulacija na medjunarodnom nivou – harmonizacija, smanjenje rizika - Globalizacija finansijskih tržišta - Liberalizacija nacionalnih finansijskih tržišta • Globalizacija realne ekonomije • Karakteristike svetskog fin tržišta • Proizvodi i eksperti - medjunarodni • Trgovina bez granica vremena i prostora • Obrazovanje eksperata – medjunarodno • Dominacija etike

12. Nastavak... • Promene bankarskih i finansijskih tržišta • Dizentermedijacija nacionalnih bankarskih sistema (povećanje učešća HOV umesto kredita) • Razvoj prekograničnih finansijskih aktivnosti – investitori diversifikuju portfolio po vrstanma proizvoda i internacionalno • Nebankarske finansijske institucije konkurišu bankama, nekad agresivno – konkurencija u pogledu depozita stanovništva i finansiranja kompanija, uz smanjenje cena • Banke se menjaju – liberalizacija dozvoljava bankama da udju u investiciono bankarstvo, aset menadžment i osiguranje • Banke su u stalnoj potrazi za novim izdašnijim izvorima prihoda – u Evropi su to HOV, u SAD i V.Britaniji merdžovanjes sa drugim bankama, brokerskim iosiguravajućim kućama • Benefiti i rizici finansijske globalizacije • Prevazilaženje kreditnih ograničenja – finansiranje putem HOV nacionalno ili internacionalno VS. Povećana osetljivost tržišta i stabilnosti • Sa više opcija zajmotražiocii investitiori postižu bolje uslove finansiranja VS. Ali je teže identifikovati i proceniti rizik • Banke i kompanije tržišta u razvoju mogu sniziti troškove nastupajući na globalnom tržištu VS. Medjutim tokovi kapitala se mogu okrenuti ponovo ka razvijenim

13. TOP 10 bankarskih grupa prema kapitalu 2005 1. Citigorup, USA – 79 bill USD 2. HSBC, G.Britain – 75 bill USD 3. Bank of America, USA – 73 bill USD 4. J.P.Morgan Chase, USA – 72 bill USD 5. Mitsubishi UFJ Financial Group, Japan – 64 bill USD 6. Credit Agricole Group, France – 60 bill USD 7. Royal Bank of Scotland, G. Britain - 48 bill USD 8. Sumitomo Mitsui Banking Company, Japan - 40 bill USD 9. Mizuho Financial Group, Japan – 39 bill USD 10. Santander Central Hispano, Špain – 38 bill USD TOP 10 Bankaraskih grupa Prema aktivi 2004 UBS, Svitzerland – 1.533 bill USD Citigroup, USA – 1.484 bill USD Mizuho Financial Group, Japan – 1.296 bill USD HSBC, G.Britain – 1.277 bill USD Credit Agricole Group, France – 1.243 bill USD BNP Paribas, France - 1.234 bill USD J.P.Morgan Chase, USA – 1.157 bill USD Deutche Bank, germany – 1.144 bill USD Royal Bank of Scotland, G. Britain – 1.119 bill USD Bank of America, USA – 1.110 bill USD TOP 10 medjunarodnih banaka

14. 4.Deregulacija bankarskog poslovanja • Deregulacija – postupna liberalizacija na nacionalnom i globalnom nivou - 1980tih • Do 1980-tih neformalna deregulacija • Formalna deregulacija 1980. - Zakon o deregulaciji depozitnih institucija u SAD – brisanje podele komercijalne i investicione banke, ukinuto plafoniranje kamatnih stopa • 1998. Bazelski sporazum – adekvatnost kapitala + 1) sloboda kretanja kapitala, 2) sloboda osnivanja bankarskih organizacija i 3) sloboda pružanja fin usluga • Deregulacija kao politika • Postupno uvodjenje deregulacije • Otvorena pitanja deregulacije: 1) dozvola za nove usluge 2) bezbednost 3) jedno umesto više regulatornih tela 4) kontrola medjunarodnih konglomerata

15. 5.Medjunarodna standardizacija • Kriza 1990tih je naglasila značaj prudencijalne kontrole, upravljanja dugom, odgovarajući redosled liberalizacije kapitalnih tokova i adekvatno upravljanje nacionalnim finansijskim sistemom • Finansijske institucije i drugi igrači na tržištu doprinose finansijskoj stabilnosti adekvatnim odgovorom na tržišne podsticaje i kontrolne mehanizme • Prva linija odbrane od finansijskih problema i rizika je izgradnja smislenih finansijskih institucija, eikasnog tržišta i tržišne dispiline • Globalizacija zahteva povećanje značaja dobre nacionalne supervizije i kontrole – izmedju ostalog medjunarodnom koordinacijom i razmenom podataka • Prvo pitanje – adekvatnost kapitala • Ko treba da postavi standarde? • Kapitalni cenzus – EUR 10 miliona • Svrha kontrole veličine kapitala: 1) ograničavanje rizika neuspeha, 2) očuvanje poverenja u banku, 3) limitiranje gubitaka države

16. Nastavak... • Bazelski sporazum o kapitalu – Bazel I • Primarni - osnovni kapitala (tier 1) • Sekundarni – dodatni kapital (tier 2) • Vanbilansne stavke • Fokus - kreditni rizik • Isti standard za sve banke – adekvatnost kapitala • Minimalni nivoi kapila: min kofeicijent 4% primarnog kapitala / rizična aktiva • Minimalni koeficijent 8% prim + sek kapitala / ukupno ponderisana rizična aktiva • Razvrstavanje aktive u 4 kategorije: 0%, 20%, 50% i 100% pokrića rezervom • Promene u poslovnim bankama: uvodjenje menadžmenta rizika, umanjenje aktive • Modifikacija pravila

17. Nastavak... • Bazel II – 2002. sa primenom 2006. i dalje: • Veća osetljivost na arbitražne poslove • Prepoznavanje različite izloženosti riziku • Proširenje vrsta rizika na sve (devizni,kamatni, zemlje, povezanih lica) • Zahtev za razvojem sopstvenih modela • Zahtev za sopstvenom merom adekvatnosti kapitala • Uvodjenje javnosti • Bazel II je proces : • Tehnologija merenja rizika nije definisana • Pitanje rizika kupovine HOV • Poslovni ciklus • Kompetencija kontrole nadležnih institucija