160 likes | 384 Views
Sportski objekti. Javni sportski objekti. Pojam sportskog objekta. U ve ć em delu sportskih disciplina, bez sportskih objekata tog sporta ne bi bilo.Zakon određuje pojam sportskog objekta . ( Član 145)
E N D
Sportski objekti Javni sportski objekti
Pojam sportskog objekta • U većem delu sportskih disciplina, bez sportskih objekata tog sporta ne bi bilo.Zakon određuje pojam sportskog objekta. ( Član 145) • Sportski objekti su uređene površine i objekti namenjeni obavljanju sportskih aktivnosti. • Podvođenje sportskog objekta pod pojam građevine u građanskopravnom smislu nije moguće, jer sportski objekti imaju više različitih oblika. (u pojam sportskog objekta ulaze i svlačionice, tribine,ograde,travnati objekti uključujući golove i sl).Pojam sportskih objekata kod atletike, skijanja, moto trka i sl. • Svi sportski objekti moraju biti pristupačni licima sa posebnim potrebama.
Vrste objekata • Prema ZOS sportski objekti se mogu podeliti na : • 1.zatvorene sportske objekte • 2.otvorene sportske objekte • Zatvoreni sportski objekti su oni objekti koji predstavljaju fizički funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu sa svim instalacijama, postrojenjima i opremom namenjenom za obavljanje određenih sportskih aktivnosti ( hale, bazeni, balon sale). • Otvoreni sportski objekti su tereni, posebno uređene površine namenjene za obavljanje određenih sportskih aktivnosti(trim staze, skijališta,planinske staze,biciklističke staze,plaže) • Izuzetno, za potrebe treninga i realizacije takmičenja, otvorenim sportskim objektom mogu se smatrati i javni put, reka, jezero isl.
Vrste sportskih objekata • Sportski objekti od nacionalnog značaja su objekti koji imaju nacionalnu i reprezentatitvnu ulogu u otkrivanju, stvaranju , istraživanju,predstavljanju i širenju očuvanja sportskih vrednosti. • Sportski objekti od nacionalnog značaja utrvđeni aktom Vlade RS ne mogu biti predmet privatizacije. • Sportski objekat od nacionalnog značaja može izgubiti stečeni status ako se ne koristi za obavljanje sportskih aktivnosti, ne održava u stanju koje omogućava odgovarajući nivo obavljanja sportskih aktivnosti, ukoliko ne osigurava bezbedno korišćenje.
Javni sportski objekti -tereni • Javni sportski objekti su sportski objekti u državnoj svojini, čiji je korisnik Republika Srbija, Autonomna pokrajina i lokalna samouprava. • Javni sportski objekti mogu se koristiti za obavljanje sportske aktivnosti pod uslovom da su uređeni,opremljeni,i bezbedni. • Javni sportski objekti moraju biti dostupni građanima pod jednakim uslovima. • Javni sportski tereni su posebno uređene površine namenjene za određene sportske aktivnosti(trim staze, skijališta, biciklističke staze, plaže i sl.) • Deo škole, fakulteta (sale, tereni) takođe se smatraju sportskim objektima • Objekti na određenom području(planinarski dom,hangari za čamce i sl )takođe su objekti
Zaštita namene sportskih objekata • Vlasnik odnosno korisnik sportskog objekta dužan je : • 1. da ga koristi u skladu sa propisima i namenom • 2.da održava u tehnički ispravnom stanju i obezbedi odgovarajuće higejensko-sanitarne uslove • 3.da preduzme sve mere koje će smanjiti rizik nastanka štete za korisnike i treća lica • Promena namene sportskih objekata može se izvršiti po postupku propisanom u oblasti planiranja i izgradnje. • Promena namene sportskog objekta moguća je ako su ispunjeni sledeći uslovi: • 1.da je na odgovarajući način u drugom, postojećem adekvatnom objektu u potpunosti obezbeđeno obavljanje sportskih aktivnosti koje su se do sada vršile u sportskom objektu kome se menja namena
nastavak • 2.da više ne postoji potreba za konkretnim sportskim objektom • 3.da je promena u javnom interesu u bitno većoj meri nego što je održavanje namene objekta. • Prethodna saglasnost Ministarstva sporta je neophodan. • Isti uslovi se odnose i za slučaj rušenja ili rekonstrukcije postojećeg objekta • Dopuštena je promena namene pratećih objekata i zemljišta,a da to nisu sanitarni , gardarobni, gledališni, parking i sličan prostor i da pri tome ne ugrožavaju izvođenje i praćenje sportskih aktivnosti i ne umanjuju funkcionalnost objekta. • Saglasnost na promenu namene pratećih objekata daje nadležni organ lokalne samouprave.
Ugovorni odnos u vezi sportske priredbe • Ugovrni odnos između organizatora i gledalaca sportske priredbe: • Posetilac sportske priredbe stupa u ugovorni odnos sa organizatorom. • Pravni teoretičari smatraju da se radi o ugovoru o delu , odnosno njegovoj podvrsti –ugovor o prikazivanju. • Ovim ugovorom organizator se obavezuje da omogući posetiocu da sa određenog mesta ili prostora za stajanje, po svom izboru, unutar sportskog stadiona, posmatra sportsku priredbu. • Pored ove pravne teorije postoje i shvatanja da se radi o ugovoru “sui generis”, zbog nemugćnosti prognoza o ishodu i dužini trajanja sportskog događaja. • Ovo stanovište trpi znatne kritike
Ugovorne obaveze organizatora • 1. obaveza održavanja sportske priredbe • 2.obaveza preduzimanja mere za sigurnost gledalaca • 3.obaveza obezbeđenja ulaska u sportski objekat bez povrede • 4. obaveza preduzimanja radnji koje potpuno uklanjaju mogućnost povrede gledaoca iz sportskog borilišta (što su rizici veći to su veći i zahtevi za odbranu od njih). • 5.obaveza obezbeđenja od ulaska u “ rizični prostor” (ograde, redari) • 6.obaveza praćenja “stanja” u gledalištu (vidljivost, sloboda pokreta) • 7.obaveza obezbeđenja reda među gledaocima
Pravni odnos između organizatora sportske priredbe i sportiste • Pravni odnos organizatora i sportiste je sporan i u odnosu na njegovo postojanje a pogotovo na njegovu vrstu. • Prvo stanovište: ukoliko na takmičenju učestvuju amateri ne nastaje ugovorni odnos jer ne primaju naknadu • Drugo stanovište: ugovorni odnos nastaje samo ako nastupa sporista koji je posebno pozvan te sklapa ugovor o tom nastupu • Treće stanovište: razlikovati treba odnos prema učesniku koji za nastup dobija naknadu ili kad ne dobija nikakvu naknadu (profesionalni sportisti i ugovor o radu) • Kod sportskih priredbi koje nastaju u okviru “aktivnosti sportskog saveza” ne postoji poseban pravni odnos između organizatora i učesnika.
nastavak • Posebno interesantno je pitanje ugovornog odnosa između “samostalnog” organizatora sportske priredbe i sportiste koji za učešće dobija izvesnu novčanu naknadu. • Postoji shvatanje da se taj odnos može podvesti pod obaveze iz “ugovora o radu” ali je mnogo značajnije shvatanje da se zaključuje poseban ugovor između sportiste i organizatora . • Po pravnoj prirodi ovaj ugovor bi mogao biti ugovor o delu. • Poseban pravni odnos ne postoji između sportista, zatim između sportista i sudija, niti nijh i gledalaca. • Plaćajući ulaznicu gledalac zaključuje ugovor isključivo sa organizatorom sportske priredbe.
Ugovorne obaveze organizatora prema sportisti • Ugovorne obaveze prema sportisti pored plaćanja naknade ,ukoliko je ugovorena, su sledeće: • 1.da pripremi sportski objekat,uređaje i rekvizite • 2.obaveza nadziranja priredbe i pružanja potrebnih instrukcija • Obaveza sportiste je da učestvuje u sportskoj priredbi i da se pridržava sportskih pravila • Pitanje obećanja naknade sportisti koji postigne određeni rezultat ili pobedi. • U slučaju obećanja nagrade treba da se primene pravna pravila o javnom obećanju nagrade