3. ANALIZA IZLAZNIH VELIČINA

1. 3. ANALIZA IZLAZNIH VELIČINA • Mere tehničkog karaktera – PRODUKTIVNOST • Mere ekonomskog karaktera – EKONOMIČNOST • Mere finansijskog karaktera - RENTABILNOST

2. Produktivnost u industriji Produktivnost je mera ekonomske efikasnosti koja pokazuje koliko se efektivno ulazne veličine (input) pretvaraju u izlazne veličine sistema (output) P= IZLAZ/ULAZ Dodatna vrednost se po pravilu koristi kao izlazna veličina. Ulazne veličine – ukupan broj zaposlenih, broj zaposlenih u proizvodnji, broj ostvarenih časova rada, vrednost kapitala, materijala, usluga. Merenje produktivnosti proizvodnih procesa u industrijskim sistemima i privredi u celini je potrebno zbog identifikacije postojećeg stanja sistema sa stanovišta kvaliteta poslovanja i sposobnosti suočavanja sa zahtevima savremenog tržišta. Sa razvojem novih tehnologija i njihovom primenom u svim vrstama delatnosti rast produktivnosti se nastavlja iz godine u godinu.

3. 3. PRODUKTIVNOST Produktivnost je mera ekonomske efikasnosti koja pokazuje koliko se efektivno ekonomske ulazne veličine (inputs) pretvaraju u izlazne veličine sistema (outputs). OUTPUT P = INPUT OUTPUT: INPUT: • Količina proizvoda • Ukupan prihod • Dodatna vrednost • Ukupan broj zaposlenih • Broj zaposlenih u proizvodnji • Broj ostvarenih časova rada • Vrednost kapitala • Vrednost materijala

4. METODE MERENJA PRODUKTIVNOSTI INDUSTRIJSKIH SISTEMA Savremene metode merenja produktivnosti industrijskih sistema zasnovane su na dve izlazne veličine: ukupan prihod i dodata vrednosti. Razlog primene savremenih metoda merenja produktivnosti: Tehnološke promene. Uvođenje proizvodnih tehnoloških sistema sa većim stepenom automatizacija (povećanje obima proizvodnje sa manje radnika, ali mogući su veći troškovi proizvodnje-oprema je znatno skuplja) Stepen korišćenja proizvodne opreme. Težnja je da se ostvari maksimalno moguć stepen korišćenja opreme. Visok stepen korišćenja opreme ne znači i veliku produktivnost jer je stepen korišćenja opreme pokazatelj poslovanja sistema sa tehničkog aspekta, a produktivnost sistema je mera njegove ekonomske efikasnosti. Smanjenje troškova proizvodnje je osnovni razlog meranja ostvarene produktivnosti u industrijskom sistemu i merenja promene produktivnosti u vremenu. U osnovi cilj merenja produktivnosti je stvaranje uslova za povećanje dodatne vrednosti u industrijskom sistemu kroz smanjenje pojedinih vrsta troškova. Nivo životnog stanadarda građanaje posledica ostvarenog nivoa produktivnostizaposlenih lica, pre svega zaposlenih u proizvodnji. Postoji značajna korelacija između produktivnosti rada u jednoj zemlji i ostvarenog društvenog proizvoda po stanovniku.

6. Rad – angažovana radna snaga na realizaciji proizvodnje (izražen kao: broj zaposlenih radnika, broj utrošenih časova rada, bruto platama zaposlenih) Kapital – vrednost angažovanog kapitala u procesu proizvodnje (potrošnja osnovnih fondova) odnosno troškovi korišćenja sredstava rada u posmatranom periodu u kome se računa produktivnost.

7. DODATNA VREDNOST PREDSTAVLJA: Razliku između vrednоsti proizvedenih roba i usluga i međufazne potrošnje – materijal, energija, usluge) DV= UP – ( Tm+Te+Tu) UKUPAN PRIHOD – kao izlazna veličina iz industrijskih sistema predstavlja vrednost roba i usluga koje su nastale kao rezultat proizvodnje.

9. Dodatna vrednost i produktivnost rada u industriju USA

10. EKONOMIČNOST PROCESA RADA predstavlja merilo kvaliteta procesa rada. Pokazuje koliko je proizvodne vrednosti ostvareno po jedinici utrošene vrednosti živog i minulog rada. UP UP E = = TU Tm + Tsr + Tl UP – ukupan prihod Tu – ukupni troškovi Tm – troškovi materijala Tsr – troškovi sredstava rada preneti na proizvod Tl – troškovi bruto zarada

11. LIKVIDNOST Finansijski izraz sposobnosti preduzeća za podmirenje novčanih obaveza.Pokazatelj sposobnosti preduzeća za opstanak i razvoj. L λ = P Obrtna imovina λ = Kratkoročne obaveze

12. PREDUZEĆE 2 PREDUZEĆE 1 6.343.739 474.262 3,4 λ λ = = = = 2,12 1.863.363 223.882

13. KOEFICIJENT OBRTANJA 2.1 Koeficijent obrtanja obrtne imovine: PPbpzu Poslovni prihod bez promene zaliha učinaka PPbpzu Kobs = ( OIp + OIk ) : 2 OIp Obrtna imovina na početku godine 365 Vobs = OIk Obrtna imovina na kraju godine Kobs 2.2 Koeficijent obrtanja zaliha PPbpzu Kobz = ( Zp + Zk ) : 2 Zp Zalihe na početku godine 365 Zk Zalihe na kraju godine Vobz = Kobz

15. Preduzeće 1 Preduzeće 2 1.961.910-81.063 9.809.978-197562 1.64 Kobs = Kobs = = = 2,98 (474.262+790.162) : 2 (5374642+6343739):2 365 365 Vobs = = 122 dana Vobs = = 223 dana 2,98 1.64 1.961.910-81.063 9.809.978-197562 Kobz = = 4,83 Kobz = = 3,32 (298.048+479.754):2 (2835819+2943639):2 365 Vobz = = 75 dana 365 Vobz = = 110 dana 4,83 3,32

16. Poslovni prihod bez promene zaliha učinaka Racio obrta poslovne imovine = Poslovna imovina na početku godine Poslovna imovina na kraju godine : + 2 Poslovni prihod bez promene zaliha učinaka Racio obrta kapitala = : Kapital na početku godine Kapital na kraju godine 2 +

17. RENTABILNOST je merilo kvaliteta sistema koje pokazuje koliko jedinica dobiti se ostvaruje jedinicom angažovanih osnovnih i obrtnih sredstava. D R = S D – dobit sistema S – ukupno angažovana sredstva potrebna za rad sistema

18. Poslovni dobitak x 100 Stopa poslovnog dobitka = Prihod od prodaje (poslovni prihod) Dobitak x 100 Stopa dobitka = Prihod od prodaje (poslovni prihod) Neto dobitak x 100 Stopa neto dobitka = Prihod od prodaje (poslovni prihod)