Uvodno predavanje

1. INFORMACIONO-KOMUNIKACIONI SISTEMI Uvodno predavanje

2. OSNOVNE INFORMACIJE • Nastava : 2 časa predavanja+ 1 čas vežbi • Nastavu izvode: prof. dr Branimir Stojković, prof. dr Rade • Veljanovski, doc. Nebojša Mrđa • Vežbe vodi: asistentkinja mr Jelena Surčulija • Nastavni materijali/slajdovi+tekstovi/ dostupni na web sajtu FPN • Udžbenik: M. Radojković/B.Stojković, INFORMACIONO -KOMUNIKACIONI SISTEMI, Clio, 2009.

3. INFORMACIONO-KOMUNIKACIONI SISTEMI

4. Od podataka do znanja

5. . INFORMACIONO-KOMUNIKACIONI SISTEMI = IKS = X

6. ANALOGIJA Informaciono-komunikacioni sistem društva može da se uporedi sa nervnim sistemom čoveka: električni, odnosno elektronski signali su osnov funkcionisanja kako nervnog sistema tako i savremenog informatičkog društva. Ako je na početku industrijske revolucije čovek poređen sa mašinom, onda se od početka kompjuterske ere poredi sa kompjuterskom mrežom.

7. IKS KAO NERVNI SISTEM

8. IKS KAO KOMPJUTERSKA MREŽA

9. PRETPOSTAVKE I... • Uspešno praćenje Informacionokomunikacionih sistemapretpostavljakorpus već usvojenih znanja iz opšte istorije i istorije civilizacije, opšte sociologije, osnove prava i ekonomije. Informaciono komunikacioni sistemipretstavljaju most kako prema komunikologiji kao teorijskoj disciplini tako i prema razumevanju društvene uloge štampanih medija, radija, televizije i Interneta i očekivanja od profesionalaca u njima.

10. ... ZAHTEVI Kurs od studenata zahteva redovno prisustvovanje svim oblicima nastave i aktivno učestvovanje u njima. Sastoji se iz predavanja, e-radova koje studenti tokom vežbi izlažu kritičkoj evaluaciji nastavnika i studenata kao i vežbi/seminara na kojima se analizom izveštavanja medija o medijima upoznaje priroda i funkcionisanje IKS.

11. NASTANAK INFORMACIONO KOMUNIKACIONOG SISTEMA

12. IKS kao mreža lKS je nastao umnožavanjem kanala koji pospešuju i ubrzavaju ljudsku komunikaciju. To je tehnološka osnova njegovog nastanka i razvoja. Njegovu socijalnu potku čine niti kulturnih (duhovnih) tvorevina. IKS jesloženatvorevina kojom protiče mnoštvo ideja - proizvoda socijalne i ndividualne imaginacije, umetnosti, mitova i saznanja.

13. KULTURNI KONTAKT • To je didir isusret pripadnika različitih kultura za šta se u antropologiji koristi izraz kulturni kontakt, a u komunikologiji je tomeđunarodno komuniciranje. • Ovaj susret može da bude kratkotrajan ili dugotrajan, a po intenzitetu površan ili dubinski. • Kod kratkotrajnih i površnih kulturnih kontakata nema bitnih promena kulturnih obrazaca ni jedne od kultura koje su u dodiru

14. DIFUZIJA KULTURA • Uz svako kretanje ljudi i njihovih dobara i svaku vrstu razmene obavljao se i prenos informacija, širile su se ideje i ideologije, inovacijei kulture su seukrštale i međusobno oplođivale. • Tako se danas pouzdano zna da brojna umeća i pronalasci, kultivisane vrste biljaka i pripitomljene zivotinje i običaji (npr. pušenje, pijenje kafe ili čaja), spadaju udarove koje smo baštinili od ranijih civilizacija, ili su poreklom sa drugih kontinenata.

15. ISTORIJSKI OBLICI KOMUNIKACIONIH KANALA • U istorijske oblike komunikacionih kanalamogu se ubrojiti: • razmena i trgovina • saobraćaj (suvozemni i vodeni), • velike migracije naroda, • ratni sukobi.i osvajanja

16. PRIMARNE I SEKUNDARNE TEHNIKE KOMUNICIRANJA • Sva pomenuta kretanja, posrednička sredstva i situacije nisu komunikacioni kanali upunom savremenom značenju tog izraza. Sve te sposobnosti Sapir označava zbirnim terminom - primarne tehnike komuniciranja. • Tek na složenijim nivoima civilizacijskog razvitka nastaju i primenjuju se savršenija, specijalizovana sredstva komuniciranja za koje Edvard Sapirkoristi naziv sekundarne tehnike komuniciranja. Prvi od njih ještampa.

17. DRŽAVA KAO PRETPOSTAVKA NASTAJANJA IKS • U svom istorijskom razvoju čovek je stvarao sve složeniju organizaciju društva – a država je sigurno jedna od najkompleksnijih tvorevina. • Organizovani kanali za protok informacija pokazali su se neophodnim, jer bez njih bi bilo nemoguće funkcionisanje sve složenijeg društvenog sistema.

18. HIDRAULIČKA DRUŠTVA • Prve države nastaju u tzv. hidrauličkim društvima koja nastaju oko velikih reka koje koriste za navodnjavanje. • To pretpostavlja složenu organizaciju koja ne može funkcionisati bez pisma i onih koji umeju da pišu i tumače pisane poruke. • To su grupe sveštenika i činovnika – prvi komuniciraju sa božanskim a drugi sa svetovnim gospodarima.

19. IRIGACIJA U STAROM EGIPTU

20. UZROK PROPASTI RIMSKE IMPERIJE(po Maršalu Makluanu) Makluan tvrdi da je Rimska imperija propala zbog toga što njena ogromna prostranstva – ona se je na vrhuncu svoje moći prostirala od granice Škotske do delova Azije i Afrike – nisu bila povezana odgovarajućomkomunikacionom infrastrukturom. (to je je komunikacijski determinizam)

21. SEKUNDARNE TEHNIKE KOMUNICIRANJA • Pojava štamparije može se smatrati prekretnicom jer evropska civilizacija tada počinje da se oslanja na sekundarne tehnike komuniciranja. • Sledili su izumi telegrafa, telefona, filma, radija, televizije I interneta (multimedia). • Stvaranjem mogućnosti transkontinentalnih, odnosno satelitskih prenosa, ova komunikaciona sredstva su, kako to kaže Mekluan, pretvorila Zemljin šar u “svetsko selo”.

22. OBLIKOVANJE IKS • Pod uticajem ekonomskog sistema i njegovih interesnih grupa, političkog sistema u celini i države kao njegovog najmoćnijeg dela, stvara se funkcionalni sistem povezivanja kanala za institucionalizovano drustveno komuniciranje. • Komunikaciona tehnologija počinje jasno do služi nekoj svrsi što se profiliše u određeni tip informaciono-komunikacionog sistema.

23. NEUTRALNOST ILI PRISTRASTNOST MEDIJA? Jesu li mediji po sebi društveno i politički neutralni, ili, već po svojoj prirodi – time što su sredstva komunikacije - služe određenim društvenim snagama i interesima koji upravo stoga nastoje da ih kontrolišu? Mišljenja istraživača medija mogu se, u zavisnosti od onoga što zagovaraju, svrstati u četiri grupe:

24. Neutralnost? • Mediji su politički neutralni, čak apolitični. Ono što određuje uticaj medija jesu sadržaji koje oni prenose, a ne tehnološke odlike samog medija. • Nasuprot tome, postoje i mišljenja da je u prirodi medija da budu politički i društveno pristrasni. Tako Harold Inis smatra da pisani medij (za razliku od usmenog prenošenja poruka) jeste u službi političkog komuniciranja i države ( i to bez obzira na sadržaj poruka) .

25. Demokratska usmerenost? • Ovo stanovište, koje najčešće zastupaju sami mediji, polazi od tvrdnje da istovremeno postojanje više vrsta medija (štampe, radija, televizije, Interneta) omogućava pružanje više informacija koje su pravovremene i manje kontrolisane, a mogućnost povratne sprege između izvora informacija i javnosti je umnogome poboljšana.

26. Elitizam? • Mediji doprinose nedemokratičnosti procesa političke komunikacije jer stvaraju svojevrsna uska grla koja kontrolišu pripadnici elite, odnosno medijski profesionalci koji su u njihovoj službi. To su vratari. (gatekeepers). • Složenost i visoka cena novih medijskih tehnologija vode udaljavanju elita od masa naglašavajući ekonomsku a zatim i političku nejednakost između prvih i drugih (komunikacijski jaz u eri Interneta izražava slogan - digital divideili“digitalni jaz”)

27. Suprotstavljeni uticaji? • Zagovornici ovog stanovišta su uvereni da se pozitivni i negativni uticaji medija medjusobno prepliću i zavisno od okolnosti deluju na različite načine. • Tako, na primer, televizija jeste «prozor u svet», ali i ograničenje za istinske oblike neposredne društvenosti kao što su ćaskanje u krugu porodice i sa susedima. • Isto tako, internet omogućava slobodno komuniciranje na globalnom nivou ali i nadzor nad sadržajem i učesnicima u komunikacionom procesu. • Orvelov VELIKI BRAT (1984.) nas ne samo gleda već i sluša i čita naše poruke. • Google koji izgleda kao privilegovani prostor komunikacijske slobode prati naše aktivnosti na web-u i to dostavlja oglašivačima.

28. IKS se zasniva na unapred definisanim kanalima posrednog (medijskog) komuniciranja pa su sve informacije koje njime protiču javne. Zato PTT komunikacija ne spada u IKS. PTT jeste opšte dostupna ali nije javna.Pošiljke koje se putem pošte i telefona razmenjuju nisu javne i tiču se samo pošiljaoca i primaoca. PTT ,za razliku od medija, ne odgovara za sadržaj poruka koje prenosi jer ga ne stvara niti oblikuje već samo prenosi.

29. KA DEFINICIJI INFORMACIONO-KOMUNIKACIONOG SISTEMA • IKS za teorijski okvir ima društvenu teoriju komunikcije, dok je njegov predmetni okvir globalno društvo. • Po strani su, dakle izvan domena proučavanja fenomeni kakvi su zoo-komunikacija ili komunikacioni procesi između mašina. • Niti jedan od ta dva tipa komunikacije ne uključuje bar jednog aktera koji raspolaže svešću i znanjem (kultura) a to je minimalni uslov da bi se komunkacija smatrala društvenom.

30. KONCEPTI BLISKI IKS • Informacioni sistem • Sistem masovnih medija • Sistem masovnih komunikacija

31. ELEMENTI DEFINICIJE IKS INSTITUCIJE – delovi medijskog podsistema društva ali i institucije koje pripadaju drugim društvenim sistemima koji su bilo izvor informacija bilo njihovi kontrolori. KANALI – tehnička sredstva kojim kontinuirano teku informacije.To su štampa, radio, TV, Internet u njihovom tehničkom vidu kao osnova prenosa i difuzije informacija. NORME koje uređuju društveno komuniciranje – ustav, posebni zakoni i propisi, samoregulacija profesije (etički kodeksi) PROFESIONALNI KOMUNIKATORI kao specijalizovana društvena grupa koju čini više podgrupa – novinari, PR eksperti, medija planeri, prezenteri, urednici, producenti... JAVNOST – omogućava da se do svesti o javnom interesu dođe na impersonalan način, unutar javne sfere koja je u načelu dostupna svim pripadnicima društva.

32. DEFINICIJA INFORMACIONO-KOMUNIKACIONOG SISTEMA • IKS je skup posebnih institucija, kanala i aktivnosti pomoću kojih grupe specijalista na društvenim normama utemeljen način informišu javnost o delovanju pojedinaca, grupa, institucija i organizacija. • Njegova svrha je omogućavanje masovnog pristupa informacijama i transparentnost vlasti i drugih organizacija društva.

33. Literatura • Režis Debre, MEDIOLOGIJA, Clio, 2001 • 2.Radojković/Stojković, INFORMACIONO-KOMUNIKACIONI SISTEMI, Clio, 2007. • 3. Ivana Spasić, ZNAČENJE SUSRETA –GOFMANOVA SOCIOLOGIJA INTERAKCIJE, Filip Višnjić, 1996. • 4. Branimir Stojković , IDENTITET I KOMUNIKACIJA, Čigoja, 2002 • 5. Iris, A., INFORMACIONE MAGISTRALE, Clio, Beograd, 1999.