160 likes | 368 Views
4.FEBRUAR 2014.- SVETSKI DAN BORBE PROTIV RAKA. Priredila : dr Nora La zar Šarnjai. Šta je tumor?. Tumor se može definisati kao nekontrolisano, nesvrsishodno, atipično bujanje tkiva ili kao fenomen brze autodestrukcije žive materije.
E N D
4.FEBRUAR 2014.- SVETSKI DAN BORBE PROTIV RAKA Priredila: drNora Lazar Šarnjai
Šta je tumor? • Tumor se može definisati kao nekontrolisano, nesvrsishodno, atipično bujanje tkiva ili kao fenomen brze autodestrukcije žive materije. • Do sada nepoznatih uzroka, bilo gde u organizmu, izvesne ćelije se preobraćuju u tumorske. Novonastale tumorske ćelije po svojim morfološkim i biološkim osobinama razlikuju od normalnih, tipičnih ćelija, neprestano rastu i umnožavaju se stravarajući sve veći tumorski izraštaj. • Tumorske ćelije infiltruju i razaraju normalno tkivo i rasejavaju se po organizmu.
Šta je tumor? • Ćelije koje grade dobroćudne tumore se jasno razlikuju od ćelija koje grade zloćudne tumore. Ćelija benignog tumora veoma liči na normalnu matičnu ćeliju, međutim odnos ovih ćelija u tumorskom tkivu je poremećen i ne služi određenoj funkciji. • Oblik maligne ćelije je najčešće nepravilan , češće ove ćelije i međusobno razlikuju. • Metastaziranje( prenošenje malignih ćelija različitim putevima od mesta postanka tumora) je osobina malignih tumora. • Metastaziranje je moguće ne samo iz primarnog tumorskog čvora već i iz metastaza.
Prevencija zloćudnih tumora • Najboljinačinborbeprotivrakajesteprimarnaprevencijakojanažalostnijeuvekmoguća jer jošuveknisupoznatisviuzročniciraka. Preventivni programi protivmalignihbolestiuključujuborbuprotivpušenja, promenunačinaživota (zdravaishrana, fizičkaaktivnost) i redovnipregledi (skrining). Naime, neki tipoviraka se moguotkritimnogoprepojavesimptomabolesti. Ranootkrivanjeraka u značajnoj meri povećavašansuzanjegovopotpunoizlečenje i u tome se upravoogledaznačajpreventivnihpregleda. Dakle, preventivnipregledimogupomoći da se spasuživoti, a najboljinačin da se izvršeneophodniscreening testovi sugodišnjisistematskipregledi. U većinizemalja, skrining programi suzaustaviliporastbrojabolesnikasamalignimoboljenjima, a u nekimslučajevimasudoveli i dosmanjenjaoboljevanjaiumiranjaodraka.
Preporukezaishranu • U prevencijimalignihoboljenjapreporučuje se ishranasanamirnicamabogatimantikancerskimsupstancama. U te supstancespadajuantioksidansi (čistaćislobodnihradikala) kaoštosu vitamin C, E i biljnioblikvitamina A beta-karoten, cink, selen, zatimbiljnavlakna, biljni pigmenti i dr. Ovesupstance se najvišenalaze u svežempovrću i voću. Zbogtoga neki autorismatraju da je rak dobrimdelomrezultatnedostatka, pomanjkanjabiljnihnamirnica, presvegapovrća i voća u ishrani.
Preporukezaishranu • lisnatopovrće (kupus, brokula, prokulica i dr.), jer sadrževitamine C, E, beta-karoten, klorofil, indole, polifenole, vlakna i dr.; • tamnozelenilistovipovrća, kao i žuti, crveniinarandžastiplodovi i korenivoća i povrća, jer obilujubeta-karotenom i klorofilom, kaošargarepa, bundeva, spanać, blitva, zelenasalata, maslačak, paprika, špargla i dr.; • koštunjavovoće i semenke (orasi, lešnici, bademi, semenkesuncokretaibundeve), jer obiluju vitaminom E, elagičnom i klorogeničnomkiselinom, cinkom, selenom, vlaknima;
Preporukezaishranu • beli luk, crveniluk, praziluk jer sadržealicin i drugesumpornespojeve, flavonoide, seleni dr.; • pomorandža, limun i ostalojužnovoće, jer sadrže vitamin C, beta-karoten, limonen, pektine, flavonoide i dr.; • pasulj, grašak i ostalosuvomahunastopovrće jer sadržiinhibitoreproteaza i vlaknakojima se sprečavastvaranjekancerogenihnitrozamina; - jogurt i sličnevrstefermentiranogmleka, jer sadrže enzime kojipomoćulimfocitapospešujustvaranjespecifičnihantitielaprotivmalignihćelija, a osimtogajačajuobrambenesnagepovećavajućistvaranjeinterferona, jakogantivirusnogagensa;
Preporukezaishranu • vitamini i sl.: zazaštituodrakanajvažnijisuantioksidansi (onemogućavajurazornodjelovanjeslobodnihradikaladirektnopovezanih s nastajanjemmalignihprocesa), i toosobito vitamini C, E, beta-karoten, cink i selen, a potrebnenjihovekoličinetrebalibismodobijatiizobilnogpovrća i voća u okvirupravilneishrane. • Međutim, zbogmnogihrazloga (zagađenjasredine, gubitkavitamina u skladištenompovrću i voću, virusnihidrugihinfekcija, nezdravognačinaživotai dr.) postojiverovatnoća da u hrani ne dobijamodovoljnukoličinuantioksidansapaihjepotrebnouzimatikaoposebneintegratore, u oblikutableta i sl., alinakonšto se krvnim i drugimtestovimaustanoviantioksidantni status i nedostatakpojedinihantioksidansa.
Preporukezafizičkuaktivnost • Fizičkuaktivnosttrebashvatitiviše u funkcijiredukcijerizikanegoprevencijekarcinoma. • Rizikzakarcinomredukujesamoumerenailisnažnafizičkaaktivnost u trajanju 30-45 min najmanje 5 dana nedeljno. • Pozivnaporukazapovećanjefizičkeaktivnostitreba da sadrži i primere fizičkeaktivnostiprilagođenestarosti, polu i nivoukulturepojedinca
Preporukezafizičkuaktivnost Preporukezafizičkuaktivnosttreba da uvažavajurazlikekardiorespiratornogkapacitetaunutarpopulacije: • Zamlađeosobe 45 min intenzivnaaktivnost • Zastarijeosobe 30 min umereneaktivnosti • Zaosobesasedanternimnačinomživotainicijalnonižaaktivnostnegozavećaktivneosobe • Deca i adolescentiumerenailisnažnafizičkaaktivnost u toku 60 min 5 iliviše dana nedeljno. • Fizičkaaktivnosttreba da budevezana i zadrugepreporukezazdravživot (održavanjezdravetelesnetežine) • Fizičkuaktivnostsprovoditi u svimživotnimperiodima i dobnimgrupama. • Obezbeđivanjepodrškesocijalnesredinezapreventivneprogramekojisadržefizičkuaktivnost.
S obzirom na činjenicu da individualnozdravoponošanje u velikoj meri jezavisnoodsocijalnesredine i životnogokruženja, upoznavanjemovihpridruženih faktora zaonkogenezuraste, ne samoindividualnaodgovornost, nego i kolektivnaidruštvenaobavezazaprihvatanjeisprovođenjemodelazdravogživota.