190 likes | 348 Views
Budućnost nastavničke profesije – kompetentni pojedinci u kompetentnom sistemu. Jelena Vranješević Učiteljski fakultet, Beograd Stručni seminar Centra za obrazovne politike: Promene u akademskoj i nastavničkoj profesiji, Subotica 23 – 25. novembar, 2012. Kompetentni pojedinci.
E N D
Budućnost nastavničke profesije – kompetentni pojedinci u kompetentnom sistemu Jelena Vranješević Učiteljski fakultet, Beograd Stručni seminar Centra za obrazovne politike: Promene u akademskoj i nastavničkoj profesiji, Subotica 23 – 25. novembar, 2012
Kompetentni pojedinci • Nastavnici kao ključni faktor od kojeg zavisi kvalitet obrazovno-vaspitnog procesa, kao i uspeh i motivacija učenika • Očekivanja od nastavnika: • Stručno znanje , pedagoško-psihološko i metodičko znanje • Preuzimanje lične i profesionalne odgovornosti za proces učenja i poučavanja • Stavovi i vrednosni sistem u čijem se centru nalazi briga o najboljem interesu dece i njihovoj dobrobiti
Preuzimanje odgovornosti za sopstveni profesionalni razvoj i usavršavanje • Doprinos kreiranju i razmeni znanja o uspešnom učenju i poučavanju • Učestvovanje u kreiranju obrazovnih promena, zasnovanim na istraživanjima u obrazovanju • Preuzimanje uloge agensapromene i liderau razvoju i unapređivanjuškole i obrazovnogsistema u celini
Kompetencije – inicijalno obrazovanje • Znanjaizodređeneakademske/stručneoblasti; pedagoška, psihološka, didaktičkai metodičkaznanja • Učiteljskifakulteti- pedagoška, psihološka i didaktičko-metodička znanja(52%) • Nastavničkifakulteti – PPDM znanja zastupljena u manjoj meri; razlike među fakultetima; manje prakse
Kompetencije – profesionalno usavršavanje • Kontinuirano stručno usavršavanje – Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju (2012) • Programi obuka (akreditovanih) • Učestvovanje na akreditovanim stručnim skupovima • Učestvovanje na letnjim i zimskim školama • Stručna i studijska putovanja • Stručno usavršavanje u obrazovno-vaspitnoj ustanovi (ugledni časovi, istraživanja, realizacija projekata, ogledi/model centri, isl.)
Prioritetne oblasti profesionalnog usavršavanja • prevencija diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja • inkluzija • komunikacijske veštine; saradnja sa roditeljima i učenicima • učenje da se uči i razvijanje motivacije za učenje; nastava i upravljanje odeljenjem • jačanje profesionalnih kapaciteta zaposlenih, naročito u oblasti inovativnih metoda • informaciono-komunikacione tehnologije
Kompetentni sistem • inkluzivan • decentralizovan, efikasan i transparentan • angažujeedukovane, refleksivne, kreativne i motivisane profesionalce • promoviše kulturu evaluacije/samoevaluacije i kontinuiranog razvoja škole • neguje pravednost, toleranciju i konstruktivnu komunikaciju • u stanju da zadovolji posebne obrazovne potrebe kao i potrebe manjinskih i marginalizovanih grupa • uključuje perspektivu celoživotnog učenja
Standardi kompetencija za profesiju nastavnika i njihovog profesionalnog razvoja (NPS, 2011) • Četiri vrste kompetencija koje predstavljaju skup potrebnih znanja, veština i vrednosnih stavova: • Nastavna oblast, predmet i metodika nastave • Učenje i podučavanje • Pružanje podrške razvoju ličnosti učenika • Komunikacija i saradnja sa učenicima, roditeljima i kolegama. • Svaka kompetencija se prati kroz pet domena: znanje, planiranje, realizacija, evaluacija i stručno usavršavanje.
Šta kaže praksa? • Sistem je još uvek pretežno centralizovan: to umanjuje ulogu nastavnika u obrazovnom procesu i čini ih manje vidljivim • Uloga nastavnika: implementator vs. kreator sopstvene prakse • Nedostatak kompetencija za preuzimanje autonomne uloge u obrazovanju • Efekat samoispunjujućih proročanstava
Nastavnici nisu konsultovani: standarde vide kao nešto nametnuto; ne vide smisao standarda • Kontinuitet / diskontinuitet između inicijalnog obrazovanja nastavnika i njihovog daljeg profesionalnog razvoja • Jaz između inicijalnog obrazovanja i prakse • „Fragmentisanost“ sistema obrazovanja nastavnika
Kako do kompetentnih pojedinaca u kompetentnom sistemu? Pitanje: • Na koji način ojačati vezu između inicijalnog obrazovanja nastavnika i profesionalnog razvoja u praksi?
HAMOK projekat - Harmonizacija i modernizacija kurikuluma za obrazovanje učitelja Cilj:usklađivanje obrazovanjaučiteljasa EU standardimaipovezivanjevisokogobrazovanjasaosnovnimobrazovanjem • harmonizacijai modernizacijapostojećihkurikuluma za obrazovanjeučitelja • unapređivanjemetodologijenastave, • razvoj novih kurseva za doživotnoobrazovanjeučitelja.
TEMPUS MASTS - Master program za obrazovanje predmetnih nastavnika • Razvoj i unapređenje profesionalnih kompetencija nastavnika • Povezanost inicijalnog obrazovanja sa zahtevima prakse • Fokus na pedogoško-psihološkim i metodičkim znanjima
Pitanje: 2. Kako na najefikasniji način iskoristiti period pripravništva ? • Važnost perioda pripravništva (razvoj profesionalnih kompetencija; motivacija; „zadržavanje“ u struci...) Projekat: • ZUOV i SDC: Profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju – Razvijanje sistema mentorstva
Pitanje: 3. Na koji način omogućiti razmenu iskustva i znanja u sistemu obrazovanja nastavnika (dvosmerna vs. jednosmerna komunikacija)? • Kako koristiti iskustva iz prakse u procesu kreiranje obrazovnih politika/buduće prakse? • Nastavnici kao istraživači u obrazovanju • Projekat RANON • Projekat: Nastavnici kao lideri
Pitanje: 4. Da li su kompetencije i profesionalni razvoj univerzitetskih nastavnika u skladu sa zahtevima nastavničke profesije i prakse?
Pitanje: 4. Kako sprečiti „standardizaciju“ standarda? Kako koristiti standarde kao podsticaj za razvoj i promociju nastavničke profesije, a ne kao sredstvo kontrole?
Projekat ATEPIE - Advancing Teacher Professionalism for Inclusive Education http://www.cep.edu.rs/atepie • Mogućnost unapređenja postojećih standarda • Kompetencije se definišu kao profesionalno znanje, veštine i vrednosti • Šest tematskih oblasti:Učenik i učenje; Okruženje za učenje; Škola, porodica, zajednica;Poučavanje, praćenje i ocenjivanje; Razvoj škole i obrazovnih sistema; Profesionalni razvoj i odgovornost
Poziv na unapređivanja standarda kroz participativni proces i kritičku refleksiju postojećeg • Definisanje kvalitetne obrazovne prakse kroz razmenu i komparaciju postojećeg stanja i pravaca razvoja (zemlje u regionu) • Mogućnost uticaja na definisanje okvira kvalifikacija nastavnika koji će biti usklađen sa očekivanjima u praksi