VREMENSKA I PROSTORNA DIMENZIJA ME Đ UNARODNOG KOMUNICIRANJA

1. VREMENSKA I PROSTORNA DIMENZIJA MEĐUNARODNOG KOMUNICIRANJA

2. VREMENSKA DIMENZIJA BITNO: Inverzan proces na prostorno-vremenskoj osi: vreme komuniciranja se smanjuje a prostor komunikacije proširuje. Savremena fizika koristi koncept vremeprostora da bi ukazala na medjusobnu povezanost ove dve dimenzije. Setite se Anštajna i njegove tvrdnje da su prostor i vreme relativni, a da je jedino brzina svetlosti konstantna. • Pol Virilio, teoretičar brzine (Mašine vizije) • T.H. Eriksen, teoretičar vremena (Tiranija trenutka) • Dž. Dž. Vitrou,istoričar (Vreme kroz istoriju) • N. Bura, Istorija merenja vremena

3. KOMUNIKACIJA I TRANSMISIJA R.Debre * za prenošenje poruka u vremenu (dijahronija) koristi termin transmisija, dok za prenošenje poruka u prostoru (sinhronija) rezerviše pojam komunikacija. • ( To otvara pitanje definisanja “ovde i sada” : da li je, na primer, čitanje jučerašnjih novina već transmisija ? ) • Odnosno, otvara aporiju: kada prestaje sociologija, a počinje istoriografija? ----------------------- * u knjizi “Mediologija”

5. INFOSFERA I KOMUNICIRANJE U REALNOM VREMENU • Pošto se elektromagnetni talasi krecu brzinom od 300.000 km/sec vreme radio I TV komunikacija sa najudaljenijim tackama zemljine kugle se meri stotim delovima sekunde. U odnosu na covekov senzorni aparat to je prakticno trenutna komunikacija. • Može se prihvatiti pretpostavka o postojanju kontinuiteta prostora I vremena koji uzeti zajedno predstavljaju Infosferu • To je produktivna metafora Alvina Toflera koji u“Trecem talasu” piše o stvaranju informatickog omotaca oko planete Zemlje po analogiji sa biosferom, stratosferom, hidrosferom itd. • Za razliku od prethodnih sfera, infosfera* nije prirodni fenomen vec covekov proizvod, što znaci da može da služi njegovim potrebama I širi njegovu slobodu ali i da je sputava i manipuliše njime.

6. Konzerva kulture • Konzerva kulture (canned culture) – termin koji Abraham Mol (A. Molles) koristi da označi kulturne tvorevine koje nepromenjene traju u vremenu ( knjiga, slika, partitura...) Ž.K. Karijer i U. Eko: NE NADAJTE SE DA ĆETE SE REŠITI KNJIGA (Gradac, 2011)

7. PROSTORNA DIMENZIJA • Ako se proces komuniciranja sagleda u istorijskoj perspektivi može se poci od predstave o postojanju koncentricnih krugova i pokazati kako se oni - jedan za drugim - tokom istorije civilizacije I razvoja tehnickih mogucnosti za komunikaciju - šire, odnosno integrišu jedan u drugi.

8. PROSTORNA DIMENZIJA II • Prvi nivo je interpersonalni. To je komunikacija u pravom smislu te reci. Odvija se izmedu osoba koje su neposredno prisutne I komuniciraju glasom, gestovima, izrazom lica. • To može biti razgovor izmedu dve osobe. ali I komunikativna situacija u kojoj se jedna osoba obraca grupi neposredno prisutnih ( na primer, drži predavanje ). • Zanimljivo je da se na latinskom ta grupa neposredno prisutnih zove manipulumšto dolazi od imenice manus=ruka I znaci da su svi prisutni na dohvat ruke. • Odatle imenica manipulacija koja doslovce znaci rukovanje/baratanje. U socijalnoj psihologiji I teoriji propagande rec manipulacija je tehnicki termin koji oznacava usmeravanje necijeg ponašanja u skladu sa namerama manipulatora.

9. PROSTORNA DIMENZIJA II • Treći nivo komunikacije jepisanakomunikacija. Ona je za razliku od interpersonalne komunikacije samo posredno društvena. Za razliku od ucesnika u interpersonalnoj komunikaciji - onaj koji piše I onaj koji cita tekst imaju potpuno razlicite uloge. Pisac tekst stvara, a citalac ga interpretira - nastoji da razume njegovo znacenje. • Pošto je napisan, tekst postoji i nezavisno od njegovog tvorca I podložan je razlicitim citanjima - u zavisnosti od kulture kojoj citalac pripada.

10. Sokratovo razumevanje dijaloga u Fedru (str. 204) • Čitavajednafilozofska disciplina koja se zovehermeneutikabavi se tumacenjemizvornogznacenjatekstova - filozofskihali I književnih. Onanastoji da ponudismisleneodgovore na ononaizgledbanalnopitanje: šta je pisacustvarihteo da kaže?

11. PROSTORNA DIMENZIJA III • Vec na ovom, pisanom nivou često je medunarodno komuniciranje buduci da se pisane poruke (u obliku knjiga I kasnije novina) mogu prenositi na daljinu I ostvariti komunikacija izmedu relativno mnogobrojnih I udaljenih grupa ljudi.. • Buduci da je rec o jezickoj komunikaciji, vec tu se u punoj meri javlja problem prevođenja sa jednog na drugi jezik. Za razliku od interpersonalnog komuniciranja tu nije moguce razumevanje na osnovu konteksta - situacije u kojoj se sagovornici nalaze, gestova, izraza lica vec je osnov komunikacije samo pisani tekst. • Italijanska poslovica: “traduttore traditore” ili svaki je prevod izdaja originala, makar i “stvaralačka” (R.Eskarpi)

12. PROSTORNA DIMENZIJA IV • Četvrti nivo je masovno komuniciranje elektronskim medijima. Usavršavanjem elektronskih sredstava prenošenja informacija -najpre telegrafa, a zatim radija I televizije, on veoma brzo dostiže granice nacionalne države. Država, sa svoje strane. uspostavlja monopol ili bar kontrolu nad nacionalno-informacionim komunikacionim sistemom.

13. Kontrola države je bila osobito izražena u prvom stadijumu razvoja medunarodnih komunikacija. Tako, telegrafsku interkontinentalnu mrežu (koja je izmedu Evrope I Severne Amerike položena od 1856. do 1858. godine) direktno kontrolišu zainteresovane države iako je krug zainteresovanih za njihovo uspostavljanje bio daleko širi. • Otvoreni komunikacioni kanali - radio i televizija su - vec s obzirom na svoje fizicke odlike ( prostiru se posredstvom elektronskih talasa kroz etar, a ne posredstvom žice preko nacionalnih teritorija) vec mnogo manje podložni neposrednoj državnoj kontroli.

14. PROSTORNA DIMENZIJA V • Daljirazvojmasovnogkomuniciranjavodi s onustranunacionalnihgranica u prostormedunarodnogkomuniciranja. Time se sa jednestranedovodi u pitanjemonopolsvakepojedinedržavenadinformaciono-komunikacionimprocesom , alinastajepotrebazamedusobnimregulisanjemodnosa (pravaiobaveza) u tojoblasti. • Pojavomtelekomunikacionihsatelita - prvi je bio Telstarkoji su 1962. lansiraliAmerikanci - relativizovana su rastojanjamedukontinentima, • Pošto se brojkomunikacionihsatelitasadameristotinamakonacno je idoslovce - orbitalnimputanjamasatelitauspostavljainfosfera.

15. KOMUNIKACIKACIONI SATELIT 36.000 km

16. Stranci vole dagledaju TV izdomovine, a stanodavci u Nemačkoj ne vole sateliteskeantenenafasadi

17. TEHNOLOGIJA I STRUKTURA KOMUNIKACIJE 1

18. TEHNOLOGIJA I STRUKTURA KOMUNIKACIJE 2

19. TEHNOLOGIJA I STRUKTURA KOMUNIKACIJE 3

20. Primer: futurološki scenario • Još 1987. gofine dva švedska komunikologa Rodžer Walis I Krister Malm u clanku pod naslovom NACIONALNI IDENTITET U SVETU MEDIJSKIH TEHNOLOGIJA KOJE SE MENJAJU, razvijaju sledeci scenario buducnosti: • “ Godina je 1999. Približava se 7,22 izjutro, trenutak kada ce ovonedeljni svetski song biti emitovan istovremeno u sve zemlje sveta... Ljubitelji pop muzike moci ce da ga cuju posredstvom radija, nacionalne TV ili satelitske TV, kablovske televizije i cak preko telefonske linije koja emituje hitove. To je melodija koju svaki medij emituje a svi mi pevamo, sve do sledecog ponedeljka u 7.22 kada sve pocinje iz pocetka... Song je dostupan na engleskom, ruskom i kineskom jeziku. Pokušaji da se sinhronizacija obavlja I na manjim jezicima kao što su nemacki, švedski su napušteni. Jednostavno, nije se isplatilo.” • Pitanje: koliko je2010. ovaj scenario dosegnut, koliko premašen, a koliko promašen?

21. Provizoran odgovor: • Odgovor je – premašen. Da bi se to pokazalo dovoljne su tri reči: • diversifikacija medija • mobilni telefon • i-pod • Negropontov paradoks: telefon postaje bežičan, a televizija žična/kablovska

22. Nastajanje i razvoj medija