Udru ž ivanje preduze ć a

1. Udruživanjepreduzeća Djordje Bogojevski Siniša Pavić

2. Uvod • Od prve ljudske zajednice ljudi su se ujedinjavali da bi obavljali različite aktivnosti. Razlog tome je što su shvatili da je lakše uraditi neki posao zajedničkim snagama, a ne pojedinačno. Prvi oblici industrijske proizvodnje zasnivali su se na jediničnoj proizvodnji, da bi postepeno prešli na serijsku, pa masovnu proizvodnju. • Danas postoje različiti oblici preduzeća i različite forme udruživanja preduzeća. Svi oni imaju isti krajnji cilj a to je ostvarivanje dobiti, mada ni ostale ciljeve ne treba zanemariti kao što su: rast, razvoj, doprinos društvenoj zajednici, bezbednost zaposlenih, itd.

3. Preduzeće • Preduzeće je ekonomski subjekt u okviru kojeg se, u robnonovčanoj privredi, obavlja određena privredna delatnost i aktivnosti.Kao oblik privredne aktivnosti i poslovanja preduzeće prirodno evoluira prostorno i vremenski, po formi i sadržini. • Kontinuitet preduzeća kao oblika organizacije društvenog rada i ekonomskih aktivnosti zasniva se na pretpostavci da se oblici organizovanja rada u robnoj proizvodnji bitno ne razlikuju u različitim društvenim sistemima.

4. Poslovanje preduzeća kao ekonomskog bića aktuelno je u svakom vremenu, ekonomskom prostoru i privrednom ambijentu. Istorijski gledano, preduzeće je oduvek predstavljalo stožer privrede, njenih ekonomskih aktivnosti i prosperiteta. • U skladu sa karakteristikama, funkcijama, ulogom, i efikasnošću preduzeća raspoznaju se kvalitativna obeležja privrede i njenog ambijenta, kao i različitih društveno-ekonomskih sistema.

5. Preduzeće je složenekonomskiiorganizacionisubjektkojipodrazumevadetaljnuunutrašnjupodelurada, poslovaifunkcija, a samimtimipotrebunjihovogkoordiniranja ka postavljenimciljevima. • Sa aspektaekonomikeposlovanjapreduzeće je posmatramokaoosnovniekonomskiorganizovanioblikposlovanjaiekonomskeaktivnostiljudi, saodređenimidefinisanimciljevima. • U tom smisluonopredstavljaoblikkolektivnog (zajedničkog) radaiaktivnosti, ekonomskiiorganizacionisubjekt u kome se ostvarujureprodukcijaifunkcionisanjeraznovrsnihdelatnosti, procesaradaimeđuljuskihodnosa .

6. Veličina preduzeća • Značajna odrednica ekonomije svakog preduzeća je i njegova veličina. U ekonomici i praksi preduzeća koriste se različiti kriterijumi i metode za rangiranje preduzeća. • Rangiranje preduzeća po veličini je značajno sa stanovišta ekonomskih mera države u vođenju selektivne ekonomske politike i kontrole, kao i mera podsticaja različitih vrsta delatnosti i poslova u okviru preduzeća.

7. Veličina preduzeća ima značaj i sa stanovišta uticaja i dejstava tržišnih mehanizama.Kao kriterijum veličine preduzeća obično se uzimaju: broj zaposlenih, vrednost uloženog kapitala, obim proizvodnje i prodaje i sl. • Za efikasnost svake nacionalne privrede je bitno da u njenoj strukturi postoji uravnotežen odnos između broja velikih, srednjih i malih preduzeća. Preduzeća različite veličine se svojim ulogama i karakteristikama međusobno dopunjavaju.

8. Privreda u kojoj postoji optimalna struktura preduzeća različite veličine, poseduje neophodnu fleksibilnost i adaptibilnost što su bitne predpostavke njene uspešnosti u uslovima turbulentnosti okruženja.  • Velika preduzeća su nosioci i glavni činioci tehnološkog razvoja i ekonomskog rasta privrede. S druge strane, mala preduzeća predstavljaju sinonim preduzetništva i njima se u savremenoj privredi poklanja posebna pažnja, iako nisu strateški nosioci ekonomskog razvoja.

9. Mala preduzeća (engl. small business enterprises) postoje u skoro svim privrednim oblastima i delatnostima. Shodno utvrđenim ekonomskim parametrima, ova preduzeća imaju mali obim poslovanja, mali uloženi kapital i mali broj zaposlenih radnika. • Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila velika i srednja preduzeća i obavljaju i poslove za koje nisu zainteresovana, ili koji nisu profitabilni za veća preduzeća.

10. Preduzeća srednje veličine imaju između 100 i 300 zaposlenih. U Nemačkoj se srednjim preduzećem smatra ono koje zapošljava između 51 i 500 radnika, a kao kriterijum se koristi i visina godišnjeg prihoda. Veličina preduzeća se utvrđuje u zavisnosti od primenjenih kriterijuma. • Ako se kao kriterijum koristi samo broj zaposlenih, pri tome se zanemaruje značajan faktor kao što je veličina uloženog kapitala. • Savremena tehnologija i automatizacija radnih procesa mogu danas da obezbede proizvodnje visokog obima sa malim brojem zaposlenih.

11. Velika preduzeća raspolažu velikim obimom kapitala i pokrivaju velika tržišta. Ove pokazatelje prati i veći broj zaposlenih, po pravilu dislociranih na više lokacija. Veličina preduzeća omogućuje mu uticaj na rezultatate poslovanja i tempo sopstvenog razvoja što je jedno od osnovnih obeležja velikih preduzeća. • Veličina preduzeća uslovljava i ekonomiju obima. Obim i obuhvat poslova su veliki i raznovrsni, a proizvodnja ili promet imaju masovni karakter. Stalno usavršavanje i inoviranje tehnika i metoda upravljanja i kontrole u velikim preduzećima utiče na povećanje njihove efikasnosti.

12. Kartelenajčešćeformirajumanjapreduzeća, kaoodbrambenosredstvoiorganizacionimehanizamzaštiteodmonopolaikonkurencijevelikihpreduzeća. Oni koristetržišnemehanizmeuticajanacene (kartelicena), vršepodelutržištaradinjegovogkontrolisanjaijačanjapojedi-načnoguticaja (kartelipodručja) ili, pak, svojeciljeveostvarujubalansiranjemponudeitražnje (kartelikvotaproizvodnje). • Trustovisusloženiobliciudruživanja, uglavnomsakarakteristikamakoncerna. Oni sunajčešćeprisutni u domenuudruživanjaikoncentracijefinansijskogkapitala. U okvirutrustova se vodijedinstvenapolitikacena, čime se podstičuproduktivnijiproizvođačiikonkurentnost u okviručlanovatrusta.

13. Konglomerati su složeni oblici organizovanja preduzeća formirani na osnovu koncentracije kapitala i proizvodnje. Konglomerati objedinjuju različite vrste delatnosti i funkcije. Veliki konglomerati, koji objedinjuju različite delatnosti, po pravilu imaju monopolski položaj.

14. Povezivanjemalihivelikihpreduzeća • Razvoj podele rada i naučno tehnički progres dovode do stvaranja novih delatnosti i privrednih grana, kao i sistema kooperativnih odnosa i veza između malih, srednjih i velikih preduzeća. • U malim preduzećima uključenim u sastav  velikih kompanija često znatno pada produktivnost rada i usporava tempo uvođenja naučno tehničkih novina. Jedan od razloga za to je slabljenje njihove samostalnosti i motivacije, kao i negativan uticaj centralne birokratizovane upravljačke strukture.

15. Mnoga velika preduzeća se oslobađaju svojih pomoćnih, uslužnih pogona prepuštajući nihjove funkcije usko specijalizovanim malim preduzećima.Skoro svako veliko preduzeće naročito u delatnostima sa masovnom proizvodnjom u većoj ili manjoj meri se koristi uslugama specijalizovanih preduzeća za vršenje remonta i opsluživanje opreme.

16. Udruzivanje preduzeca • Pod integracijom se podrazumevaju različiti oblici povezivanja preduzeća koji vode njihovom većem jedinstvu. Tu se misli na različite oblike povezivanja, od obične poslovne saradnje do stvaranja raznih form i udruženja i zajednica sa stvaranjem ili bez stvaranja novih privrednih subjekata, odnosno, stvaranjem raznih udruženja u kojima udružena preduzeća mogu i ne moraju izgubiti svoju pravno-ekonomsku zavisnost.

17. U zavisnosti od delatnosti preduzeća koja se udružuju, razlikuju se tri forme integracija: •  Vertikalne integracije • Horizontalne integracije • Konglomeratske integracije

18. Vertikalne integracije • Nastaju udruživanjem dva ili više preduzeća čiji se procesi rada nadovezuju jedan na drugi (reprodukcioni lanac). Ovde se radi o proizvodnom nizu koji započinje proizvodnjom sirovina, nastavlja se preradom, proizvodnjom poluproizvoda, a zatim finalizacijom gotovog proizvoda. • Karakteristike ovakvog preduzeća su zajedništvo u smislu koordiniranog razvoja primarnih i preradnih kapaciteta, obezbedjivanje tržišta, finansijskih sredstava, itd. Dakle, ovde dolazi do kompletiranja proizvoda ili usluga. Primer ovakve integracije je Ford koji u svom sastavu ima rudnike gvoždja.

19. Horizontalne integracije • Najčešće vode monopolskoj poziciji na tržištu za određeni proizvod ili uslugu. Ovakav oblik integracije treba da doprinese eliminisanju paralelnih kapaciteta, otklanjanju uskih grla u proizvodnji i boljem korišćenju postojećih kapaciteta, odnosno kao krajnji cilj, veću produktivnost i profit.

20. Konglomeratskioblikintegracije • Nastaje udruživanjem subjekata čija je delatnost raznovrsna i najčešće nema veze jedna sa drugom. Konglomerat je sastavljen od preduzeća koja medjusobno ne konkurišu niti su komplementarna, ali su udružena radi korišćenja prednosti veličine i kompenzacionih efekata. • U ovakvom obliku koncentracije, preduzeća su zaštićena od posledica kriznih udara i bankrotstva. Konglomerati predstavljaju centre finansijske moći, što im omogućuje stvaranje tzv. nevidljivih barijera za pristup drugima na svoje tržište.

21. Zaključak • Iz ovde navedenog dolazimo do zakljucka da je preduzece bitan cinilac jednog društva i države, njene stope razvoja i ekonomske jačine i stabilnosti. Udruživanjem preduzeća dolazi do kompletiranja proizvoda i usluga, i teže ka usavršavanju tehnika i metoda upravljanja koje utiču na povećanje njihove efikasnosti, a svima je cilj ostvarivanje veće dobiti.