E - DEMOCRACY

1. E - DEMOCRACY Ko ima informacije vlada situacijom Slađana Lazić 194/07

2. Webster rečnik demokratija: “Vlada u kojoj je vrhovna vlast koncentrisana u narodu i praktikovana od njega direktno ili indirektno kroz sistem reprezentacije.” • E - Upotreba informaciono – komunikacinih tehnologija sa ciljem produbljivanja i proširivanja političke participacije građana, odnosno njihovog međusobnog povezivanja i povezivanja sa svojim izabranim predstavnicima putem informacino – komunikacionih tehnologija, prevashodno Interneta. • “A new agenda for e democracy” 6- 7 May 2004 OII • 1. „E democracy je sredstvo za diseminaciju više političkih informacija i poboljšanje komunikacije i participacije, kao i za dugoročnu transformaciju političke debate i političke kulture. Učesnici u polju e – democracy su civilno društvo (organizovano ili ne), administracija, političari i, u manjem stepenu, ekonomija.“ • 2. „E democracy treba da bude definisana broadly pošto su kompjuteri i telekomunikacije povezani sa internetom i webom, u intereakciji sa skoro svim aspektima politike i upravljanja....“ • Poboljšanja demokratskog procesa koja nastaju upotrebom ICT: povećanje dostupnosti procesa odlučivanja, omogućavanje ekspanzivnijeg i direktnijeg uticaja građana na proces donošenja odluka, povećanje transparentnosti i odgovornosti onihkoji su na vlasti, održavanja „bliskosti“ vlade (izabranih parlamentarnih prestavnika i zvanučnika) sa građanima čime se povećava, i održava, njihova politička legitimnost. • Cayberdemocracy • Digital democracy • Teledemogracy • EDD – Electronic direct democracy (Ross Perot – “electronic town halls”, Švajcarska)

3. Zašto e democracy? • Pojava novih ICT i njihov uticaj na politiku - od štampe, radija i televizije • Brži, slobodniji i potpuniji pristup informacijama = razvoj političkih sloboda • Razvoj informatičkog društva bitno izmenio količinu informacija u savremenim društvima. Džon Kin – “informacione mećave”. • Sposobnost izbora informacije daje osnovu za građenje elemenata uticaja. U informacionom društvu postoji manjak slobode od informacija – filtriranje potrošnje medija postaje glavni posao kao i problem sortiranja. • “Pribavljanje potrebnih informacija od političkog u društvima oskudice pretvara se u stručno svojstvo u društvima u kojima vlada obilje infromacija” • Hans Magnus Enzensberger -mediji treba da budu upotrebljeni za dvosmernu komunikaciju. Tradicionalne medije karakteriše tzv. “represivna” upotreba i ona mora biti zamenjena emancipatorskom. Da bi se ostvario puni demokratski potencijala mediji treba da budu “many to many” a ne “one to many” komunikacioni sistemi kakvi su tradicionalni mediji.

4. U odnosu na tradicionalne medije internet ima neke osobine koje predstavljaju prednost kada je u pitanju demokratski potencijal: • 1.decentralizacija na nivou strukture i na nivou organizacije • 2.interaktivnost.

5. Preoblikovanje demokratije • Nova era participativne demokratije i revitalizacija Habermasove javne sfere • Howard Rheingold, internet zajednica “The WELL” i knjiga Virtual communities” 1993: utopijska vizija elektronske agore, “Atina bez robova”. Veruje da ICT imaju demokratski potencijal jednak onom koji su imali alfabet i pojava štamparske prese. • Najranije pretpostavke o odnosu interneta i demokratije naglašavale su potencijal interneta za ostvarenje DIREKTNE, NEPOSREDNE DEMOKRATIJE, iste one koja demonizovana zbog svoje nestabilnosti, neefikasnosti i porasta broja ljudi koji žive u svim vrstama zajednica, kao i njihove nekompetentnosti za donošenje političkih odluka. • Rerezentativna demokratija zasnovana na principu “checks and balances” počinje da pokazuje svoje nedostatke - u sve većoj apstinenciji građana, smanjenom interesovanju za politiku i povećanju nepoverenja prema svojim predstavnicima i parlamentu. • Demokratija je odnos između građana i njihovih izabranih predstavnika u parlamentu koji zavisi od efektivnosti komunikacije. • Novi oblici i mogućnosti komuniciranja otvaraju mogućnost i za nove forme političkog organizovanja. • Dick Moris, savetnik Bila Klintona, u svojoj knjizi “Vote.com” tvrdi da će Džefersonova utopijska vizija demokratije zasnovana direktnoj participaciji i gradskim sastancima postati stvarnost.

6. Antička direktna demokratija – idealni model sa svojim nesavršenostima. Rousseau, Tocquevilie and Tomas Pain – problem reprezentativne demokratije je nedostatak uticaja građana u periodu između izbora. Novi socijalni pokreti 60-ih: mirovni i posebno feministički – kritika postojećeg Nastojanje da se postojeća demokratija poboljša, unapredi i građani učini zainteresovanim za politku. Aktivan građanin kroz proces civilnog obrazovanja – obrazovanje za demokratiju. Do znanja se dolazi kroz interakciju sa drugima – povezivanje građana i civilne akcije pokušaja uticaja na odluka. Da se i naš glas čuje – alternativne strategije za izlaženje u javnost grupa na slabom delu spektra moći.

7. Dr Matia Hagen • Tri oblika elektronske demokratije: • TELEDEMOKRATIJA – početkom 70-ih dvadesetog veka. Kablovska TV. Bazirala se na TV tehnologiji i mogućnostima dvosmerne komunikacije. Smatrali da razvoj demokratije u u SAD neumitno vodi ka “jednakosti svih građana” a da nove tehnologije eksplozivno doprinose tome. • SAJBERDEMOKRATIJA – nastala na razvoju mreža. Prve mreže još od sedamdesetih (Bitnet, Usenet). Spaja dva sna san o građaninu koji u potpunosti upravlja vladom i san o materijalnom bogatsvu – potreba ukidanja države koja predstavlja opasnost za slobodu pojedinca. • ELEKTRONSKA DEMOKRATIJA – informativni napredak treba iskoristiti da bi se ojačale pozicije elita tako da se time doprinese jačanju celine demokratskog procesa. Način da se reprezentativna demokratija unapredi jeste povećanje broja dostupnih informacija i slobode pristupa istim.

8. VAN de DONK i TOPS Zalaganje za jedan od tri moguća koncepta: Oslanjanje na direktnu demokratiju; Reperzentativnu demokratiju učiniti delotvornijom: demokratija = “oblik civilnog obrazovanja”, koncept “aktivnog građanina” Tracy Westen US Center for Govermental Studies – demokratija je u prosecu transformacije. Nije više ni posredna ni neposredna već neka vrsta hibridne demokratije. Stephen Coleman Oxford Internet Institut - e-democracy metode i procesi vode ka nečemo što možemo nazvati “direktna reprezentacija” -postoji mogućnost da se svaki građanin direktno izjasni o nekom zakonu ili predlogu; - da iskaže svoj individualni stav o nekom problemu ili predlogu a ne samo da glasa; - da se organizuje sa drugim pojedincima van uobičajene prakse razvijene u okviru političkih partija; - promeni način delovanja političkih partija

9. Stephen Coleman OII - očekivanja od e democracy proističu iz specifičnih karakteristika interneta: • omogućuje gotovo besplatan pristup velikom broju raznovrsnih informacionih resursa; • omogućava korisnicima da stupe u interakciju sa vladom, predstavnicima u parlamentu i jedni sa drugima; • podržava gustinu socijalnih mreža koje smanjuju troškove građanima za organizovanje kolektivne civilne akcije. • Veliki broj experimenata o upotrebi interneta kako bi se reprezentativna demokratija učinila efektnijom (lokalne i gradske inicijative u Nemačkoj i Švedskoj, nacinalni projekti kao što je portal TOM Estonijske vlade na kom građani mogu predložiti zakone, serija on line konsultacija u UK parlamentu kao internacionalni

10. MIN I MAX DEFINICIJA • E-democracy može podrazumevati nešto jednostavno kao što je elektronski pristup građana vladinim informacijama, a može uključivati i mogućnost građana da stupe u interakciju sa predstavnicima vlasti ili da komentarišu predloge zakona, budžet, town hall meetings, e-voting.... • Minimalna definicija e - demokratije treba da uključi sledeće elemente prema Donaldu Norisu, profesoru Univerziteta u Merilendu: • Elektronski pristup vladinim informacijama i servisima; • Elektronski pristup i mogućnost interakcije sa zvaničnicima i državnim funkcionerima; • Online transakciju sa istim • Šira definicija • Participaciju građana ili njihovu uključenost u rutinske aktivnosti i programe vlade; • Učešće građana u procesu donošenja odluka; • Građansku mogućnost da glasaju na referendumu i zda glasaju za nosioce državnih funkcija

11. Oblici političke participacije građanaHAGEN • Biti informisan građanin; • Učestvovati u raspravama; • Učestvovati u glasanju; • Politički aktivizam – aktivan odnos prema politici, radu partija, NGO, lokalnih političkih grupa.... *********************************** • Zainteresovanost • Vreme • Debata o potencijalima e –democracy povezana sa dugoročnom debatom o prirodi demokratije same. • Tehnologija sama po sebi nije neutralna – može bit iskorišćena i u dobre i u loše svrhe zavisno od toga ko je i kako koristi. • Značaj za razvoj i uspešnost e-democracy imaju LJUDI, INSTITUCIJE I PROCESI

12. Social capital i javna sfera • Chadwick: “Social capital: 'the features of social organization such as networks, norms, and trust that facilitate co-ordination and co-operation for mutual benefit” • Habermas: javna sfera i “princip opšte dostupnosti” – javna sfera nastaje i pada sa principom opšte dostupnosti. • Mark Poster – habermasov model javne sfere (socijalni prostor u kom se postiže konsenzus kroz argumentovanu raspravu) nije moguć u elektronskoj javnoj sferi. Postavio pitanje odnosa moći i između onih koji komuniciraju i pitao koja vrsta subjekata komunicira internetom. • Tim O’ Reilly – koncept veb 2.0, druga faza razvoja weba koja se odnosi na način na koji krajnji korisnici i programeri koriste web zarad pospešivanja saradnje i komunikacije. • Da li u javnim sferama na internetu postoji razmena mišljenja i suprotstavljenih stavova ili se okupljaju oni sa bliskim stavovima? • TROLOVANJE

13. Digital divide • -raskorak u pristupu informacijama i ICT • uključuje pojedince, zajednice, zaposlene, nezaposlene... • Do skora se smatralo da digital divide obuhvata samo raskorak između onih koji nemaju i onih koji imaju pristup ICT • Grater London Authority 2002 (OECD publikacija) digital divide ne podrazumeva smo socioekonomske faktore. Iako su loša materijalna situacija, obrazovanje i nedostatak veština zaista prepreka, u pojam digital divide treba uključiti nizak stepen svesnosti, zainteresovanosti i razmevanja i prihvatanja ICT

14. Internet nije savršen medij koji može ostvariti utopijske zamisli ali može pomoći u poboljšanju postojećeg stanja ukoliko se na pravi način iskoriste njegovi potencijali. • “Društveni status iz realne situacije može uticati na pozicioniranje pojedinca u virtuelnoj zajednici.” – Nataša Radović, Mialn Sitarski

15. KAKO GRAĐANE I GRAĐANKE UKLJUČITI ? KAKO POVEĆATI

16. E-citizen; E-engagement; E-democracy • E-citizent -bez obzira na socioekonomski standard, novi obrazovanja, mesto stanovanja svi treba da imamo znanje i veštine za upotrebu i pristup informacijam ICT. • E-engagement je samo jedan od načina participacije i treba da podržava offline participaciju. Ove dve vrste participacije trebaju biti integrisane kako bi postigle bolje rezultate. • Isto kao što i reprezentativna demokratija treba biti integrisana sa praksama e-democracy kako bi postigla najbolje rezultate.

17. Demokratija zahteva otvorenost i transparentnost. Pristupačnost (accessibility), korisnost (usability) i sigurnost (security) informacije su kritične tačke e-engagement-a Neophodno je izgraditi sistem koji će omogućiti širokoj i raznolikoj javnosti najširi i najlakši moguću pristup informacijama od značaja za učešće u procesu i e-engagement

18. INFORMISANJE GRAĐANI I GRAĐANKE JEDNOG DRUŠTVA VLADA I INSTITUCIJE DRŽAVE KONSULTACIJE Aktivna participacija i partnerstvo vlade i građane u policie making-u

19. INFORMISANJE • one – way odnos u kom vlada (vlast) produkuje i diseminira informacije za upotrebu od strane građana. Podrazumeva dve stvari: “pasivan” pristup informacijama po zahtevu građana, i “aktivane” mere od strane vlade (vlasti) da diseminira informacije. (OEBS, 2001 p.3). • Informacije od strane vlade (vlasti) treba da budu objektivne, kompletne i pristupačne. Pristup i razumljivost su jako bitni. • Primer dobre praxe: • Besplatni informacioni servis koji omogućava primanje novih informacija putem e-mail-a na teme po izboru objavljene na gradskom veb sajtu

20. KONSULTACIJE • Two –way odnos u kom građani obezbeđuju feedback vladi (vlasti). Zvaničnici definišu teme konsultacija, postave pitanje i oprganizuju diskusiju, a građani su pozvani da iznesu svoje mišljenje. (OEBS, 2001, p.23). • Online diskusioni forumi: • Issue-based forumi • Policy-based forumi • E-consultation websites • Primer dobre praxe: Draft zakona bio dostupa još ranije javnoj raspravi, tako da se ovim putem obezbedjivalo učešće građana direktno u legislativnom postupku. Rasprava je trebala da naglasi davanje više prostora građanima u “policy making” procesu

21. AKTIVNA PARTICIPACIJA • -odnos zasnovan na partnerstvu sa vladom u kom su građani aktivno angažovani u definisanju procesa i sadržaja policy making –a. Priznaje jednak položaj građana u postavljanju agende, predlaganju opcija i oblikovanju političkog dijaloga – iako ogovornost za krajnju odluku ili policy formulaciju ostaje na vladi. (OEBS, 2001, p23) • E-peticije • Elektronski sistem peticija korišćen od strane građana za podnošenje peticija škotskom parlament, nazvan “e-petitioner” (2002), osnovni alati na servisu: VIEW peticiju online; READ dodatne informacije o peticiji; oni koji odluče da potpišu peticiju imau opciju “dodaj” (ADD) ime i adresu na online peticiju; mogu da se pridruže forumu za raspravu o peticiji sa argumentima pro et contra + vodič kako napraviti online peticiju • Online referendum • Online referendum i e-petition su samo dva potencijalna mehanizma za e-participaciju.

22. MODELI E- DEMOCRACY

23. e – Democracy models • OECD – tri modela e – democracy: • “Interaction” – jednosmerni tok komunikacije; • “Two way relationship” – građani imaju pravo da daju feedback; • “Partnership relationship” – građani aktivno uključeni u prosces donošenja odluka. • Gartner Dataquest -četvorostepeni model e – razvoja koji se odnosi kako na građanske servise tako i na e – democracy: • “Prisustvo” – Internet sajtovi omogućavaju online dolaženje do informacija u statičnoj formi; • “Interakcija” – građani traže informacije, traže linkove za druge relevantne sajtove....; • “Transakcija” – potreba za završetkom transakcije se ublažava putem e – mail-a; • “Transformacija” - Wireless pristup i redizajn

24. Institut for electronic government • Janet Caldow, e –democracy ima i taktičku i strategijsku stranu • IEG model ne meri samo napredak od infromisanih do angažovanih građana, već i ukazuje na to kako i koliko uspešno entiteti vlasti odgovaraju na izazove digitalnog sveta i ICT. • “Entitet vlasti” – izabrani predstavnik, zakonodavno telo, pokrajinska ili nacionalna vlada, politička partija, međunarodna organizacija. • Omogućava sagledavanje obe dimenzije, taktičke i strategijske. Jednim pogledom može se identifikovati trenutna pozicija i istovremeno videti koje e-inicijative treba preduzeti da bi se stiglo do naredne. • Stepen (degree) • Učešće (engagement)

25. E democracy

26. Kvadrant I - omogućavanje on line inforamcija • Kvadrant II – Arlington Country, Virginia www.arlingtonalert.com • Kvadrant III - electronic voting methods and machines.... • Kvadrant IV – najviši nivo razvijenosti. Queensland, Australia “Get involved with Government” www.qld.gov.au . • E peticije na www.scottish.parliament.uk/e-petitions/index.htm • “Interactive Policy Making” (IPM), European Commission, kroz sajt “Your vocie in Europe” http://europa.eu.int/yourvoice • Kanada, www.canada.gc.ca • Lideri da shvate značaj e-democracy aplikacija u digitalnom svetu • Da razumeju značaj njihove inforamciono komunikacione infrastrukture.

27. Øystein SæbøAssociate Professor, University of Agder, NorwayMember of CAHDE and DEMO-net • E-democracy inicijative imaju, u većini slučajeva, skroman uticaj na participaciju. Jedno od mogućih objašnjenje je odsustvo znanja o vezi između tehnologije i demokratije. • Pojednostavljeno povezivanje IT sa direktnom demokratijom ignoriše potrebu razumevanja načina na koje sve tehnologija može uticati na demokratiju. • Nedostatak diskusije o potencijalnom uticaju IT na proces demokratskog donošenja odluka može biti jedan od glavnih razloga ograničenih rezultata projekata e demokratije. • Upotreba ICT i njihovih aplikacija (e-mails, chat systems, blogs, discussion forums) ne vodi sama po sebi razvoju demokratije u određenom pravcu. • NAČIN na koji se ICT i njihove mogućnosti koriste od strane njihovih imaoca (stakeholders) određuje pravac razvoja. • Modeli demokratije mogu da objasne vezu između ICT i konteksta u kom se koriste što će razjasniti različite ciljeve, a komunikacija tih ciljeva potencijalnim participantima može povećati potencijalni uticaj.

28. 4 modela e-democracy • Zasnovani na dve osnovne karakteristike: • Uključenost u proces odlučivanja (do kog stepena su svi građani pozvani da učestvuju); • Ko ima kontrolu nad agendom (o čemu će se odlučivati određuje vlada –političari i zvaničnici- ili građani). • Pravo građana da sami postavljaju teme za diskusiju i da učestvuju u procesu donošenja odluka. • 1.“Partisan” e democracy - Implicitna uključenost. Građani od dna ka vrhu postavljaju pitanja, kritikuju vlast i postojeće strukture moći ali nemaju uticaja na proces donošenja odluka. Postavljaju agendu, ali ne odlučuju. ICT treba da omoguće izražavanje različitih političkih mišljenja neometenih voljom političkih elita. • 2. Direktna e democracy – Explicitna uključenost. Građani su on-line i ne samo da određuju o čemu će se raspravljati već učestvuju i u procesu donošenja odluka (uglavnom na lokalnom nivou). ICT su krucijalni uslov demokratije, treba da omoguće koordinaciju među donosiocima odluka. • 3. Liberalna e democracy – Implicitna uključenost građana. Vlada (političari i zvaničnici) služe građanima koji učestvuju na izborima, postavljaju agendu i informišu građane i građani njih informišu. Ali građani ne učetvuju u procesu donošenja odluka. ICT treba da poboljšaju kvantitet i kvalitet razmene informacija između političara i građana. • 4. Deliberativna e democracy - Explicitna uključenost. E democracy projekti se koriste za specifične namene i uključuju građane u proces janog donošenja odluka. Građani imaju osnova da veruju da će se njihov glas čuti povodom određene teme i da će imati uticaja na dalji razvoj iste. ICT su tako razvijene i organizovane da se koriste za povećanja participacije građana i za njihovo uključivanje u proces donošenja odluka.

29. Liberalnae-democracy • Reprezentativna vlada, građani biraju prestavnike, učestvuju u javnoj debati i deju mandate lokalnim predstavnicima. • Politika treba da pomiri suprotstavljene lične interese - političari kao medijator u procesu pregovaranja. • Pravilo većine i liberalni princip minimuma državne intervencije u civilni sektor i privatne živote. • E – democracy servisi: • “Dialogue systems” – građani se pitaju da predlože nešto vlastima. Dijalog se pokreće kako bi naučio građane da postanu e –građani. • “Consultation systems” – povećanje brzine, količine u tačnosti informacija koje se razmenjuju između vlasti i građana. • “Produkcija informacija” – da dopremi informacije od elite ka građanima, (top – down) • Ne dovodi u pitanje tradicionalne strukture vlasti ali nastoji postići bolji input od strane građana u proces donošenja odluka.

30. Deliberativna e-democracy • Povezuje građane explicitnije i direktnije sa procesom donošenja odluka i naglašava njihovu ulogu u otvorenoj diskusiju u prostoru dobro funkcionišuće javne sfere. • Oblik representativne demokratije u kojoj input i saradnja između građana i političara konstituiše legalizaciju moći. • ICT razvijene sa ciljem povećanja građanske participacije i njihovog uključivanja u proces donošenja odluka, a ne samo glasanje u i učešća u kampanjama. • Stanley & Weare dokazuju da se povećava broj građana i građanskih grupa koje se uključuju kada vladine oragnizacije razviju web-based E-docket servise

31. Direktna e-democracy • Radikalna alternativa reprezentativnom modelu. • Mrežno zasnovane grupe i pojednici/ke preuzimaju ulogu tradicionalnih institucija koje gube svoju moć. • ICT imaju ključnu ulogu. Internet nije više samo suplement tradicionalnim kanalimakomuniciranja već predstavlja krucijalni preduslov demokartije. • Skroman rezultat. • Novi oblik www-parties • Dve indentifikovane Švedske www-partije: Demoex (www.demoex.net) i Knivsta.nu (www.Knivsta.nu) izjašnjavaju se za direktnu e-democracy u svom internom odlučivanju. • User registration – da bi se pridružilo Internet partiji i steklo pravo na učestvovanje u zajednici; • Open discussion – da se postave nova pitanja od strane građana i o njima povede rasprava; • Donošenje odluka na raspravljane teme – da se odluči o kojim temama treba dalje debatovati kako bi o njima prestavnici u gradskom parlamentu poveli raspravu • Background documentation – kako bi građani bili informisani o vremenu kada će određena tema biti diskutovana; • E –voting –kako bi se predstavniku partije reklo kako da se ponaša u grdskom savetu.

32. “Partisan e-democracy” • E-democracy projekti koji su ili nezavisni ili u suprotnosti sa postojećim strukturama moći. • Omogućava građanski iniciranu participaciju i implicitnu uključenost građana u proces donošenja odluka • ICT omogućavaju alternativne kanale komunikacije koji će povećati otvorenost političkog izraza i kritike bez intervencije političkih elita. • Asinhrona diskusija • Informacije o određenoj temi ili sa specifičnim pogledom na temu ili što više neutralne • Web blogovi se koriste za sopstvena gledišta.

33. Svaki model demokratije pretpostavlja participaciju građana, ali svrha te komunikacije varira u zavisnosti od ideje o građanskoj participaciji i odnosa građana i nosilaca vlasti koji se uspostavlja na različite načine u modelima • Ovi i drugi modeli mogu ali se ne moraju slagati sa načinima na koje se e-democracy praktikuje u stvarnosti. Ali, modeli obezbeđuju teorijski pogled na to kako ICT mogu uticati na poboljšanja demokratija

34. Ko je sve pokretao e -democracy inicijative • Profesor Stephen Coleman “E-democracy – What’s the big idea?” • E-democracy inicijative nisu lek za sve bolesti demokratije. One najbolje rade kada se uvode experimentalno i pragmatički. Kao alat u reoblikovanju demokartije ICT imaju svoju ulogu ali mi najpre moramo odlučiti koju vrstu demokratskih vrednosti, struktura i procesa želimo da promovišemo. • Kako se radilo u UK: • “Government initiated projects” • “Parliamentary e-democracy” • “The BBC and public knowledge – sharing” • “Grass-roots e-democracy” • “Young people and e-democarcy”

35. Vlada kao inicijator • Jul 2002 “In the service of Democracy” dokument u kojem se razvijaju principi razvoja e-democracy. Nakon javne rasprave (on i off line) pilot projekti (www.edemocracy.gov.uk) • Korišćen web kako bi se omogućio kontakt ruralnih zajednica sa donosiocima odluka; • Online konsultacije i peticije od strane lokalnih saveta; • E-democracy aplikacije dizajnirane tako da olakšaju pristup ljudima sa invaliditetom; • Online forumi u kojima su građani diskutovali i loklanim problemima; • Projekti povezivanja lokalnih zajednica sa BBC projektom “iCan”; • On line igrice i igrice zamobilne telefone kako bi se animirali mladi. • RIZIK: može se učiniti da je demokratija dar vlade. E-democracy projekti ne treba da rade ako se doživljavaju kao načini regrutovanja podrške za agendu definisanu od strane vlade. Princip e-participacije je saradnja, zasnovana na angažmanu sa ljudima, a ne u pričanju njima.

36. PARLAMENT KAO INICIJATOR 1996 – www.parliament.uk nije omogućavao interaktivnu komunikaciju. 1998 –prva internet konsultacija The Hansard Society www.tellparliament.net – otvore diskusiju u kojoj mogu svi da učestvuju i nakon završetka pošalju MPs-u izveštaj o promišljanju javnosti. MySociety “They work for You” BBC INICIJATIVA Novembar 2003 – expetimentalna inicijativa kako bi se pomoglo ljudima da prevaziđu dve prepreke za uključivanje u civilni život: “Ne zna gde da počnem” “Ne da napravim promenu sam”. “iCAN” – predstavlja bazu od oko 1200 civilnih tema, zajednički prostor u kome građani mogu naći druge koji dele njihovu brigu, kao i alate za uspešnu kampanju kako bi agregovali svoj uticaj.

37. “Grass-roots inicijative” • Neke od najuspešnijih inicijativa • “Netmums” www.netmums.com –podrška mamama sa malom decom; • UK villages Online www.rural.co.uk –omogućava ljudioma koji žive na selu da doprinesu direktno svojim zajednicama, ima linkove za preko 7000 postojećij web sajtova; • Protestni pokreti: Surfers Against Sewage (www.sas.org.uk) i McSpotlight Campain (www.mcspotlight.org) • www.gypsyexpressions.org.uk

38. Mladi i e-democracy • Global e-democracy: Queensland, Australia; u Kanadi Hous of Commons započela online konsultacije, u EU još tokom Grškog predsedavanja iniciran projekat e-voting; Europe” http://europa.eu.int/yourvoice ;Estonia “Today I make a difference” portal.... • 3 pitanja • Koga sve ovi projekti uključuju a koga isključuju? Da li s eti novi glasovi čuju? • Da li i gde ti online glasovi imaju stvarne posleice? Da li vlada i predstavnici u parlamentu slušaju šta im kažu? Imaju li mogućnosti i načina da integrišu te glasove u jednu celovitu politiku? • Dokle treba bilo koja, pa i e-democracy, biti vođena od strane vlade, kada su najuspešnije inicijative koje kreću odozdo?

39. Sajtovi u Srbiji • “Prema najnovijim podacima 26,3% domaćinstava u Srbiji ima internet priključak, a 29,9% građana Srbije koristi internet, što je nešto manje do trećine građana.” –N. Radović, M.Sitarski • Sajtovi državnih institucija – nedostatak sredstava interakcije. Funkcija sajtova je prezentaciona i propagandna, a posetilac se nalazi u pasivnoj ulozi primaoca. • Ugovor o koncesiji Horgoš – Požega izazvao veliki spor, aneksi bili objavljeni na sajtu Vlade republike Srbije • Potpisivanje SSP sa EU. • Najdalje u upotrebi interaktivnih servisa otišli mediji • Sajtovi lokalnih smouprava • Sajtovi partija.

40. Milan Sitarski “Modeli u potrebe interneta u javnoj sferi Srbije” • “Generalna je ocena da onlajn debate utiču na formiranje javnog mnenja i na “odnos snaga” unutar javne sfere samo među vrlo specifičnim delom populacije, koji i po svim istraživanjima korisnika interneta čine visoko obrazovani, pretežno mlađi građani Srbije” • Proces diversifikacije posetilaca po forumima –gurpisanje posetilaca sklonih odredjenim idejama po specifičnim forumima. • Prenošenje najboljih iskustava uvođenja online servisa sa lokalnog nivoa u državne institucije.

41. Glavne državne institucije i njihovi sajtovi • Narodna skupština Republike Srbije • Vlada Republike Srbije • Predsednik Republike • Kancelarija predsednika republike

42. Zaključak • Demokratija je svojevrsni socijalni experiment koji je najbolje funkcionisao kada se posmatrao kao set vodećih vrednOsti, konstantno redefinisanih, unapređivanih i moralno ispitivanih. • ICT kao dopuna postojećim oblicima predstavničke demokratije u cilju njenog poboljšanja, a ne kao zamena.

43. LITERATURA: • 1. Coleman, S. (2005) “E-democracy – what’s the big idea?”, preuzeto sa www.britishcouncile.org/bc-edemocracy-2.doc • 2. Caldow, J. (2004) “e-Democracy: Putting down global Roots”, preuzeto www-1.ibm.com/industries/government/ieg/pdf/e-democracy%20putting%20down%20roots.pdf • 3. Geynor, D. (1996) “Democracy in the Age of Information: A reconception of the public sphere”, preuzeto sa http://www9.georgetown.edu/faculty/bassr/gaynor/intro.htm • 4. Coleman, S., Noris, D. “A new agenda for e-democracy”, preuzeto sa www.oii.ox.ac.uk/research/project.cfm1id • 5. Øystein Sæbø: Four Models of eDemocracy, CAHDE 2nd plenary meeting, Strasbourg October 07 preuzeto sawww.bmeia.gv.at/fileadmin/user_upload/bmeia/media/AOes/e-Democracy/4580_23___four_models_of_edemo.pdf

44. LITERATURA • 6. Poster, M. (1995) “Cayber democracy: Internet and the public sphere”, preuzeto sa www.hnet.uci.edu/mposter/writings/democ.html • 7. Thotonton, A (2002) “ Does Internet create democracy”, preuzeto sa www.zip.com.au/~athornto/thesis2.htm • 8. www.answers.com/topic/e-democracy • 9. www.andrewchadwick.com/ • 10. www.e-democracy.org • 11.Stambuk, V. “Informatika”, FPN I Cigoja stampa, Beograd 2007 • 12. Sitarski, M. Radovic, N. Antonijevic, S. Petkovic, D “Internet I javna sfera u Srbiji”, BOS, Beograd 2007