Prve sociolo ške teorije i čikaška škola humane ekologije

1. Dragana Stanković Prvesociološke teorije i čikaška škola humane ekologije

2. Prve sociološke teorije • Koreni prvih socioloških teorija devijacija: organicistička teorija društva i pozitivistička metodologija • Filozofski koreni prve klasične socijalno-patološke teorije: O. Kont i E. Dirkem • Tri faze civilizacije: teološka, metafizička i pozitivna • “Od reda ka progresu”

3. Emil Dirkem • Prihvatanje Kontovih ključnih ideja uz udaljavanje od organicizma • Razumevanje: 1) prirode ljudskog društva 2) razlike normalnih i patoloških pojava 3) shvatanje anomije

4. Dirkem – ljudsko društvo • Kako nastaje i kako opstaje ljudsko društvo? • Društvo je superiorno u odnosu na pojedinca zbog postojanja kolektivne svesti • Kolektivna svest – kolektivne predstave, vrednosti i norme koje nastaju tokom evolucije ljudskog društva i imaju posebnu egzistenciju • Sa kolektivnom svešću se menjaju i mehanizmi kontrole

5. Dirkem – normalne vs. patološke pojave • Objektivni, naučni kriterijumi • Normalno – tipično, uobičajeno, učestalo i prosečno u datom tipu društva u određenom vremenu • Nepostojanje univerzalnog kriterijuma • Dopunski kriterijumi: konkretni tip društva i vremenska dimenzija • Uticaj kritika: optimalnost i racionalnost društvenih pojava u određenoj fazi društvenog razvoja

6. Dirkem – shvatanje anomije • Stanje društva u kome nedostaje reglementacija, odnosno skup pravila i normi o ljudskom ponašanju • Nedostatak ili nedelotvornost normi kojima se kontrolišu i ograničavaju prirodno nelimitirane težnje i potrebe pojedinca • Anomija se javlja u: novim fazama razvoja i kriznim periodima • Primer: anomijska samoubistva • Kriminal – normalna društvena činjenica

7. Čikaška škola humane ekologije • Odgovor na društveni razvoj, industrijalizaciju i urbanizaciju u Americi početkom XX veka • Osnivač: Robert Ezra Park • Istraživanja socijalnih problema u gradu – socijalnom organizmu • Četiri koncepcije unutar čikaške škole: • Ekološka teorija • Teorija diferencijalnih asocijacija • Teorija kulturnog sukoba • Teorija socijalne dezorganizacije

8. Čikago • Ogroman i dinamični organizam (socijalni supraorganizam) • Odnos između fizičke i socijalne sredine i njihov uticaj na ponašanje ljudi • Fokus u proučavanju devijacija na društvu • Razvoj grada – smenjivanje faza stabilnosti i poremećaja normalno uspostavljenih društvenih odnosa i funkcionisanja institucija

9. Ekološka teorija • Predstavnik: Ernst Bardžis • Uticaj prostora i položaja ljudi u prostoru na njihovo ponašanje • Osnova – neprestana borba za egzistenciju u gradu • Karakteristične teme i metodološki pristupi: • Istraživanja zasnovana na ekološkim konceptima i metodima • Korišćenje etnografskih metoda • Ispitivanja biografija devijanata

10. Bardžisova istraživanja • Postojanje funkcionalnih, prostornih i socio-profesionalnih celina u gradu sa svojim obeležjima • Podela Čikaga u 5 zona: 1) središna oblast grada (jezgro) 2) tranzitna zona 3) zona stanovanja radničkih porodica 4) mešavina industrijsko proizvodne zone i zone stanovanja 5) periferna zona

11. K. Šo & H. Mekej • Nejednaka distribucija devijantnih pojava u Čikagu u odnosu na koncentrične zone (bežanje iz škole, maloletničko prestupništvo i kriminalitet) • Najveća koncentracija u tranzitnoj zoni • “Delinkventna područja” - održavanje devijacija dugi niz godina bez obzira na etnički i rasni sastav (koncept socijalne dezorganizacije)

12. K. Šo & H. Mekej (2) • Delinkventne vrednosti i modeli ponašanja se uče i prenose sa pojedinca na pojedinca (i sa grupe na grupu) • Postojanje (devijantne) potkulture u tranzitnoj zoni

13. Teorija diferencijalnih asocijacija • Edvin Saterlend – kriminalci postepeno stiču znanje, veštine i motivaciju za kriminalno ponašanje • Korišćenje autobiografske metode u ispitivanju devijanata • Pojedinac uči kriminalno ponašanje na isti način kao što uči da se ponaša u skladu sa zakonom

14. Teorija diferencijalnih asocijacija (2)- ključni stavovi - • 9 ključnih stavova: • Kriminalno ponašanje se uči • Kako? U interakciji sa drugima • Gde? U okviru primarnih grupa • Šta obuhvata? Učenje metoda, tehnika i načina vršenja kriminala • Način ispoljavanja (motiva i poriva)? Uči se i zavisi od definicija koje odobravaju/osuđuju kršenje normi

15. Teorija diferencijalnih asocijacija (3)- ključni stavovi - 6. Zašto pojedinac postaje devijant? Usled primanja više definicija koje odobravaju devijantno ponašanje 7. Šta utiče na prihvatanje takvog ponašanja? Intezitet, trajanje, učestalost i prisustvo pozitivnih definicija 8. Šta obuhvata proces učenja devijantnog ponašanja? Sve mehanizme koji su deo svakog učenja 9. Da li se devijantno ponašanje može objasniti opštim potrebama i vrednostima? Ne

16. Teorija diferencijalnih asocijacija (4) Doprinos Nedostaci • Empirijski doprinos (opis i prikazi devijacija u rastućem gradu) • Metodološki doprinos (terenska istraživanja i metoda neposrednog posmatranja sa učestvovanjem) • Odbacivanje individualne patologije • Uprošćivanje uzroka devijantnog ponašanja • Obuhvatanje samo pojavnog aspekta devijacija • Zanemarivanje faktora ličnosti

17. Teorija kulturnih sukoba • Različite norme, vrednosti, kulturni stil i verovanja upravljaju svakodnevnim životom • Definisanje situacije olakšava prilagođavanje ponašanja • Pravila se razlikuju od jedne do druge kulture (Luis Virt) • Dva sistema vrednosti: kulturni i potkulturni • Kulturni sukob kao vid normativnog sukoba

18. Teorija sukoba • Tvorac teorije sukoba: Torsten Selin • Kulturni sukob je posledica suprotstavljenih normativnih sistema različitih etničkih grupa • Do sukobljavanja kultura dolazi: • Na graničnim područjima • Pri promeni državnih granica • Usled ekonomskih migracija

19. Osnovne postavke teorije kulturnih sukoba • Kulturni sukob ne dovodi automatski do devijacija • Da li će doći do devijantnog ponašanja u novoj kulturnoj situaciji zavisi od organizovanosti, stepena integrisanosti i kvaliteta odnosa u imigrantskoj zajednici • Na pojavu devijantnog ponašanja u znatnoj meri utiče i odnos lokalnog stanovništva i lokalnih institucija

20. Teorije kulturnih sukoba Doprinosi Nedostaci • Dobri opisi kulturnih sukoba i uticaja na devijantno ponašanje imigranata • Dobra empirijska istraživanja (realno prikazivanje situacije imigranata) • Teorijsko utemeljenje • Zašto se neke imigrantske grupe u istoj kulturnoj zajednici ponašaju devijantno a neki ne?

21. Teorije socijalne dezorganizacije • Tridesete godine XX veka • Postulati funkcionalističke i organicističke teorije • Značaj procesa socijalizacije i mehanizama kontrole • Socijalna dezorganizacija: • Proces koji dovodi do individualnih dezorganizacija • Socijalna dezorganizacija kao nepoželjno stanje

22. Ključni koncepti socijalne dezorganizacije • Dezorganizacija kao potencijalni uzrok devijacija • Vilijem Tomas i Florjan Znanjecki, “Poljski seljak u Evropi i Americi” • Društvena dezorganizacija kao stanje koje dovodi do pojave devijacija • Socijalna dezorganizacija – slabljenje postojećih društvenih pravila na ponašanje pojedinih članova grupe

23. Društvo je dinamička ravnoteža procesa dezorganizacije i reorganizacije • Zaključci: • Dezorganizacija nije negativna činjenica • Sastavni je deo procesa razvoja ljudskog društva • Tokom razvoja smenjuju se procesi organizacije i dezorganizacije • Devijacije kao posledica izgradnje i razgradnje društva • Individualna dezorganizacija – pojedinac ne uspeva da organizuje svoj život kako bi efikasno ostvario osnovne interese i ciljeve

24. Ključni koncepti socijalne dezorganizacije 2. Dezorganizacija kao devijantno društveno stanje • Eliot i Meril • Socijalna dezorganizacija je: • Narušavanje ravnoteže društvenih snaga • Propadanje određenih društvenih struktura • Raspad socijalnih struktura

25. Društvena dezorganizacija je negativna društvena pojava • Ispoljavanje društvene dezorganizacije na 3 nivoa: • Individualna (pojedinac) • Dezorganizacija na nivou grupe (npr. porodice) • Socijalna (društvene institucije, globalno društvo) • Šezdesetih godina promena koncepcija socijalne dezorganizacije • Nedostaci: teorijska osnova i nepostojanje objašnjenja uzroka koji dovode do devijacija