1 / 15

DOSTIGNUĆA PRVE GODINE

DOSTIGNUĆA PRVE GODINE. Biološke promene Perceptivne i motorne promene - dosezanje i hvatanje, kretanje Kognitivne promene senzomotorni periodi stadijumi postojanog objekta početak formiranja kategorija pamćenje i opreznost Socijalni odnosi i emocionalno vezivanje

yepa
Download Presentation

DOSTIGNUĆA PRVE GODINE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. DOSTIGNUĆA PRVE GODINE Biološke promene Perceptivne i motorne promene - dosezanje i hvatanje, kretanje Kognitivne promene senzomotorni periodi stadijumi postojanog objekta početak formiranja kategorija pamćenje i opreznost Socijalni odnosi i emocionalno vezivanje strah od odvajanja neizvesnost i opreznost afektivno vezivanje promena prirode komunikacije Novi bio-socio-bihejvioralni preokret

  2. Biološke promene • Rast- beba poraste 25 cm i utrostručuje težinu tokom prve godine života- uticaj hrane, sunca, gena • promene u proporcijama tela – promena težišta tela- značaj za uspostavljanje ravnoteže pri hodanju -glava 25%-20%-12%; noge 25%-50% • Očvršćivanje kostiju i rast mišićne mase doprinose razvoju puzanja, hodanja i koordinisanih pokreta ruku. • Razvoj mozga i promena EEG -važan za promene u ponašanju koje se javljaju između 3 i 12 meseci: • primarna motorna oblast: opšta koordinacija pokreta • mali mozak: koordinacija i ravnoteža • hipokampus: pamćenje • frontalni režanj: voljna kontrola i planiranje

  3. Perceptivni i motorni razvoj Dosezanje i hvatanje • Početna faza jedva koordinisanog praćenja pokreta ruke, pokreti refleksini i kontrolisani subkortikalnim centrima u mozgu • Faza vizuelno vođenog dosezanja i hvatanja (koordinacija oko-ruka)- kontrolisana frontalnim korteksom- dovodi do brzih i preciznih voljenih pokreta posle nekoliko meseci vežbanja. • Faza integracije - “refleksni” automatizam • Opozicija palca-12 mes. sve veća sposobnost hvatanja objekata omogućava otkrivanje mnogih novih svojstava objekata -držanje čaše, kašike, sitnih predmeta • funkcionalni “pojmovi”- šta se sve može sa stvarima raditi (bacati, udarati, tresti, stiskati, gristi,...)- ka specifikaciji f.

  4. Perceptivni i motorni razvoj Kretanje • Motorna kontrola tela počinje od glave i vrata i postepeno napreduje ka trupu i nogama- cefalo-kaudalnipravac. • Puzanje- oko 7. – 8. meseca, koristi kombinaciju pokreta ruku i nogu. • Hodanje- pojavljuje se nekoliko meseci kasnije, oko 1 god. • Samostalnost- suštinska promena u odnosima odojčeta i sredine. • Vežbanje- motorni razvoj može biti ubrzan vežbanjem (Hopi, Kipsigis, Aše), ali vežbanje ima malo uticaja na kasniji razvoj drugih motornih veština. Rano vežbanje specifičnih motornih veština ima dugotrajan efekat- sviranje, sport, ples, plivanje (Ginisov rekord u skijanju na vodi!).

  5. Kognitivni razvoj • Razumevanje osnovnih svojstava objekata- ranije se javlja kada se primene tehnike koje zahtevaju minimum aktivnosti • Slika spoljneg sveta- sredina i aktivnosti su odvojnei • Faze senzomotornog perioda do kraja prve godine života- Pijaže (akomodacija šema kroz aktivnost) • Faza 3 –sekundarne cirkularne reakcije- 4 i 8 meseci, odnos akcije i sredine- posebnu pažnju obraća na spoljne objekte i produžva aktivnosti koje dovode do interesantnih promena u sredini- ishodi • Faza 4- koordinacija sekundarnih cirkularnih akcija- 8 do 12 meseci, sposobnost da koordiniše nezavisne akcije (kombinuje sheme) radi dostizanja cilja- rešavanje problema- početak inteligencije- uviđanje odnosa

  6. Postojanost objekata • Objekti postoje nezavisno od deteta. • Zadržavaju svoj identitet i kad promene mesto. • Postoje i kada ne može da ih opazi. Standardizovani test- pouzdan pokazatelj razvoja Sposobnosti odojčeta da pamti i deluje ka objektima koji su van vidnog polja- 6 faza razvoja (Pijaže): • tokom prva tri meseca života, odojče kao da zaboravlja objekte koji nisu dostupni čulima- diskontinuitet slika koje se pojavljuju i nestaju (1. i 2. faza). • od 4. meseca- odojče shvata da objekat nije prestao da postoji kad ga ne vidi- gleda u pravcu gde je objekat nestao, ali nijeu stanju da deluju u skladu sa tim shvatanjem. Objekti i njihovi položaju su brzo zaboravljeni- npr. iza zaklona, voz u tunelu, 3 mame u ogledalu (3. faza). • na uzrastu oko 8 meseci, odojče počinje da traga za skrivenim objektom,ali brzo postaje zbunjeno ili zaboravlja njegov položaj, umesto toga obično pamti spostvene postupke-greška privilegovanog mesta-bebe traže objekat na mestu gde su ga ranije našle iako su videle da je premešten (4.faza).

  7. Senzomotorne faze i razvoj postojanog objekta

  8. Postojanost objekata • Bebe su uspešnije kad je u pitanju posmatranje nego aktivnost • Exp. nalazi–ranije javljanje postojanog objekta • duže posmatra mesto gde je nestao objekat • preferira mesto gde je skriven objekat u odnosu na novi događaj • Exp. nalaz- iznenađenje kad je objekat nađen na pogrešnom mestu (mađioničarski trikovi) • Uzroci greške privilegovanog mesta • pamćenje – sve veće odlaganje potrebno za grešku • nagrađivanje privilegovanog mesta • koordinacija pokreta; inhibicija ponavljanja aktivnosti • Akcija i saznaje- ranije nauče „vizuelni klif” i permanentni objekat ako se više kreću; znanje može da bude i priprema za akciju • Integracija različitih svojstava objekata- 4 mes. (zvuk, slika –2 filma, 2 povezana prstena) • Teorija objektnih odnosa M. Klajn- celovit objekat nasuprot parcijalnom objektu

  9. Kategorisanje Opažanje različitih objekata kao ekvivalentnih • Od 3-4 mes., odojče je sposobno da opazi sličnost između raznovrsnih svojstava objekata - 3 mes. ista akciona šema primenjena na iste oblike (pomeranje vrteške nogom) – dokaz sposobnosti da se različiti objekti opaze kao pripadnici jedne kategorije -instrumentalno učenje • 7-8 mes. se razvija bez obučavanja • do 9 mes. – kategorišu različite objekte na osnovu još složenijih karakteristika- odabir loptica i kockica

  10. Pamćenje • 3 mes.- pamte 1, ali ne i 2 nedelje (pokretanje vrteške vrpcom zakačenom na nogu); uz vizuelni podsetnik (vrtešku), bebe mogu da se sete kako da pokrenu vrtešku što su učile mesec dana ranije • posle 6 mes.- novi oblik pamćenja- u isto vreme kada počinju da puze, bebe pokazuju znake sposobnosti da se prisete objekata i osoba koji nisu prisutni i aktivnosti koje nisu izvodili (mentalna reprezentacija postoji- suprotno Pijažeu). • 9-11 mes.- imitacija posmatranog ponašanja na osnovu sećanja (igračke, traženje na novom mestu) • Opreznost- 7-9 mes. opreznost i uznemirenost u susretu sa novim i nepoznatim • Šefer - nova igračka- 4 mes.- ispitivanje bez ustezanja; 6 mes.- kratko oklevanje- uočena promena; 9 mes.- duže oklevanje, čak plač • Znak pamćenja- da se uporedi sadašnje iskustvo sa zapamćenim prošlim događajem (objektom, osobom) • Povezanost postojanog objekta, pamćenja i kategorizacije + oprez

  11. Strah od odvajanja- socijalni odnosi • Promene u socijalnom i emocionalnom ponašanju prate promene u kretanju (puzanje, hodanje) i kogniciji • Anaklitički strah/ separaciona anksioznost- 6-8 mes. Odojčad postaju oprezna prema strancima i uznemirena kada su odvojena od primarnih staratelja. • Do 2 meseca- ne pravi razliku majke, sa 2 mes. prihvatanje zamene uz prepoznavanje razlike (temperatura opada) • Rene Špic - drugi psihički organizator; • Melanija Klajn - celoviti Objekat - integrisana svojstva dobrog i lošeg parcijalnog Objekta • Koordinacija aktivnosti staratelja i bebinih potreba kroz uhodane oblike komunikacije- osetljivost na signale- redukcija neizvesnosti • Vigotski - Zona narednog razvoja- zona je jaz između onoga što dete samostalno može i onoga što može uz pomoć odraslih kroz interakciju; naredna faza- pomoć malo iznad samostalnih sposobnosti dopunjuje postojeće koje tek treba da se razviju.

  12. Afektivna vezanost- emocionalni odnosi • Kretanje je praćeno novim oblikom komunikativnih aktivnosti • Utiskivanje (inprinting )- K. Lorenc- početak kretanja i adaptivni značaj urođenog instikta • Roditelji- intenzivnija +/- osećanja; više reakcija, manje kontrole • Afektivna vezanost (osećajno vezivanje, attachment) 7-8 mes. • nastoje da su u blizini majke, • uznemirenost pri odvajanju; • zadovoljstvo pri susretu, • usmerenost ka majci i kad je odsutna

  13. Socijalna komunikacija Komunikacija • 3 mes. primarna intersubjektivnost- licem-u-lice; • 7-8 mes. sekundarna intersubjektivnost- komunikacija u vezi druge pojave- razumevanje emocija drugog- prate svojim pogledom pogled odraslih • Socijalno upućivanje (referencing)– bebe počinju da prate izraze lica svojih roditelja da bi utvrdile reakciju roditelja na novi objekat ili događaj, što im pomaže da procene svoju sredinu. • Komunikacija preko emocionalne ekspresije

  14. Govor • do 16 god. 80 000 reči- 5000 godišnje -13 dnevno • Gugutanje- 10-12 nedelja- spontana vokalizacija glasova nespecifičnih za jezik; kasnije inicirano gugutanjem odraslih- prva “konverzacija”podstaknuta imitacijom • Brbljanje- 4 mes.- vokalizacija glasova sličnih govoru - isto u svim jezicima- uvežbavanje, ponavljanje (cirkularne šeme), nema funkciju komunikacije; 9 mes. brbljanje postaje slično specifičnom jeziku koji će progovoriti; javlja se i bez prisustva drugih; redukcija fonema; početak razumevanja nekih reči; kod gluve dece postoji, ali se razlikuje. • Dečiji žargon- 12 mes. udvojeni slogovi, značenje specifično za situaciju, sličnost sa jezikom; gluva deca komuniciraju pokretima sa značenjem; 1 god- “one-word stadijum” -nosilacrečenice; 18mes. - dvereči- telegrafski govor

  15. Bio-socio-bihejvioralni preokretakomodacija na razdvojenost i neizvesnost

More Related