DIGITALNA FOTOGRAFIJA

1. DIGITALNA FOTOGRAFIJA By: DijanaSoro

2. Sta je digitalnafotografija? • Дигитална фотографија, за разлику од класичне, не користи филм већ слику „види“ преко електронског сензора као скуп бројчаних података. То омогућава спремање и уређивање слика на рачунару. Данас су дигитални фото-апарати продаванији од класичних, а највероватније ће их потпуно заменити. Осим снимања фотографија, они често омогућавају и снимање видеа и звука. Развојтехнологије је омогућио спајање више различитих уређаја у један, те су данас дигитални фото-апарати врло често саставни деомобилних телефона.

3. Senzorisnimanje • Слика настаје помоћу електронског сензора. Кад светлост падне на сензор (претходно прошавши кроз објектив, као код класичне фотографије), ћелије сензора претварају спектралне састојке светлости у бројчане вредности, које се затим снимају у облику фајла који се из апарата може пренети на штампање или даљу обраду. У зависности од могућности апарата и жеље сниматеља, на картицу се слика може снимити у сировом формату (RAW - пандан класичном негативу) или у суженом RGB(Red, Blue, Green) простору (jpeg, tif, bmp компримовани формати). RAW формат је погодан за даљу обраду у графичким програмима, јер у себи чува више информација, али су овакве датотеке веће. Данас су у употреби два типа сензора: • CCD • CMOS

4. Štaje to piksel? Piksel je kovanica od picture element, element slike, odnosno nositelj informacije. U analognom, filmskom svijetu, također postoje takvi nositelji informacije, ali se tamo ne zovu pikseli, nego zrna (grain). Ta dva svijeta imaju više sličnosti nego razlika; i u jednom i u drugom, postoje ovisnosti između količine šuma (odnosno, zrnatosti filma) i osjetljivosti na svjetlost, i pravilo je da manja osjetljivost daje veću kvalitetu slike. U digitalnom svijetu se to postiže postavljanjem pojačala koje procesira signal sa senzora na manju osjetljivost, a u analognom svijetu izborom filma manje osjetljivosti i sitnije granulacije zrna.

5. Šta je to rezolucija slike? Označavabrojpikselanajedinicipovršine (npr. pikselapo milimetru). Rezolucijaoznačavakvalitetudigitalnesnimke (fotografskeili video), bezobziraradili se o snimljenojrezoluciji, onojkojuvidimonaekranuili o rezolucijiispisa. Rezolucijutvori brojpikselakorištenihzaizraduslike, kaoinjihovaveličina (u praksi je mogućedobitikvalitetnijusnimkuvećimsvjetlosnim senzorommanjeukupnerezolucijeodkorištenjamanjeg svjetlosnogsenzora s većomukupnomrezolucijom). Postoji optičkarezolucijagdje je prikazanmaksimalnibrojpikselakoji svjetlosnisenzorfotoaparatamožeprikazati, kaoiinterpolirana rezolucija kojoj je kompleksnim matematičkim algoritmima pridodan određen broj piksela (koji snimku čine većom, ali, prema iskustvu, nikako je ne čine kvalitetnijom).

6. Mane iprednostidigitlnefotografije Предности: • Дигитални фото-апарати омогућавају преглед снимака на лицу мјеста (без развијања), што значи да фотограф може лако уочити грешке код снимања и исправити их док још није прекасно. Пошто се слике могу и брисати, може се снимати много узастопних слика с малим разликама, избрисати лоше и сачувати само успјеле. Код класичних фото-апарата то би било прескупо. Можете и одабрати само неке фотографије које ћете одштампати на папир (ако их уопште желите штампати). Ако имате рачунар саштампачем, није потребно фотографије носити у фото-студио - оне се могу одштампати и код куће. Такође, фотографије се на рачунару могу и обрадити те побољшати (нпр. пооштрити, контролисати контраст, јачину свјетлости, интензитет боје...). • На једну меморијску картицу могуће је снимити хиљаде фотографија (зависно о капацитету картице и квалитету слике), док се на један филм може снимити око 36 фотографија највише, под условом да је реч о куповном паковању филма, јер постоје филмови на метар, које сами можете да убаците у касетицу предвиђену за то и упакујете много више од стандардних 36 снимака. • Врло корисна чињеница код дигиталних фото-апарата је та да они биљеже додатне податке о фотографији уз саму слику (нпр. употреба блица, експозиција, бленда, ISO осјетљивост, вријеме фотографисања, датум, модел фото-апарата...). То је корисно код организације фотографија на рачунару или код додатне анализе снимака. Неки класични апарати такође омогућавају биљежење датума или времена фотографисања, али тај податак се исписује на саму слику. • Фотографија се може копирати безброј пута без нарушавања квалитета.

7. Мане: • Дигитални апарати брзо троше батерију, па је потребно или често пунити батерију или често куповати нове батерије. • Филмови великих ISO осетљивости дају мање зрнату слику него дигитални сензори исте осетљивости (мада се и то мења и зависи од квалитета ДФА). Такође, постоје типови филмова за које нема еквивалент код дигиталних фото-апарата (нпр. филм за инфра црвену свјетлост). Затим, филмови имају много већу разлучивост од дигиталних фото-апарата. Процијењене еквивалентне вриједности су: • 35мм филм ~ 19 мегапиксела • 120 филм ~ 69 мегапиксела • велики формат ~ 1135 мегапиксела • За поређење, модерни компактни дигитални фото-апарати имају 4-7 мегапиксела, професионални дигитални SLP апарати 6-17 мегапиксела, а екстремни и врло скупи дигитални апарати имају до 297 мегапиксела. (узмите у обзир да је немогуће прецизно упоредити филм и дигиталну слику). • Слике на филму су поуздане за документацију. Могу се лако спремити у ормар док су дигиталне слике изгубљене у случају квара хард диска. Такође, на филму се лако и поуздано могу уочити све накнадне промјене док не постоји софтвер који може открити што је (ако је ишта) промијењено на дигиталној слици.

8. Delovi digitalnih fotoaparata 1. KUĆIŠTE (MRAČNA KOMORA) Kučišteje zapravokutijanapravljenaodmetalailiodplastičnematerije.Njenaunutrašnjost je mračnai u nju se smešta film. Na njojsumontiraniostalidelovifotografskogaparata. Kućištemožebitirazličitogoblika, veličineiboje. • 2.OBJEKTIV • Poznato je pravilo da neki materijali propuštaju  a neki odbijaju zrake svetlosti. Objektiv i čovečije oko vide predmete zavisno od uticaja svetlosti pomoću kog se vide oblik, struktura i veličina objekta. Umesto kroz objektiv svetlosne zrake možemo propustiti kroz rupicu na tankom komadiću kartona a one će na mutnom staklu projektovati sliku objekta. Slika je okrenuta naopako jer zraci prolaze od dna prema  gornjem delu mutnog stakla kroz rupicu. Tako zraci sa gornjeg dela predmeta padaju na donji deo mutnog stakla i obrnuto. Pomoću foto-aparata sa rupicom se mogu snimiti dosta dobre fotografije iako zbog malog otvora potpuna oštrina im je gotovo nemoguća. Ako se zameni karton sa rupicom običnim sabirnim sočivom dobija se mnogo bolja slika jer sočivo ima sposobnost kontrole svetlosnih zraka što padaju na objekat. Objektiv je glavni deo fotoaparata. On se ponaša kao da je od prizmi tj. napravnjen je od delova stakla čije se strane seku pod određenim uglom. Tako oblikovano staklo lomi i skreće zrake svetlosti. Ugao pod kojim padaju skrenuti zraci svetlosti zavisi od ugla pod kojim su zraci svetlosti pale na staklenu površinu i od zakrivljenosti sočiva. Svrha sočiva je da poboljša mogućnost rada foto-aparata i kvalitet fotografije.

9. 3. ZATVARAČ Zatvarač je mehanički uređaj koji ne dozvoljava da svetlost kroz objektiv prodre kroz objektiv u mračnu komoru aparata za vreme dok se ne vrši snimanje. Pritiskom na dugme okidača ili polugu zatvarača, zatvarač se otvori kratko vreme, propusti svetlost i ponovo se automatski zatvori. Dužina vremena kada je zatvarač otvoren se zove vreme ekspozicije. Ono se može podešavati da bude kraće ili duže. Ako je objekat koji snimamo slabije osvetljen ili ili je blenda manja onda se uzima duže vreme ekspozicije i obrnuto. Time se postiže da na film deluje uvek određena količina svetlosti. Oznaka za regulisanje dužine ekspozicije je na nosaču objektiva. Broj koji  se odabere predstavlja deo sekunde. Kod boljih aparata je mehanizam zatvarača u vezi sa mehanizmom za pomeranje filma. Trajanje ekspozicije se označava u sekundama i uobičajeno je da svaki sliedeći korak traje dvostruko više. Standardne vrijednosti trajanja ekspozicije su: 1/4000, 1/2000, 1/1000, 1/500, 1/250, 1/125, 1/60, 1/30, 1/15, 1/8, 1/4, 1/2, 1, B, T (sve vrijednosti u sekundama). 4. ZASLON (BLENDA) Služizapodešavanjeveličineotvorakrozkojiprolazisvetlost u mračnukomoruaparata. Obrtanjemnazubljenogprstenanaokviruobjektivailipokretanjempolugepodešava se otvorobjektiva. Da bi se znalotačnokoliki je zaslonpostojiskalasaoznakama. Većibroj se odnosinamanjiotvoriobrnuto. Ako je otvorzaslonamanjionda u mračnukomoruulazesamozracisvetlostikojiprolazekrozsredinuobjektivausledčega se dobijaslikasavećom “oštrinom u dubini”. Akoizaberemomanjiotvorzaslonaondamoramouzetivećevremeekspozicijeda bi na film palavećakoličinasvetlosti. Prikomće se otvoruivremenuekspozicijedobitinajboljaslikazavisiiodvremenskihprilika a potrebno je iskustvoilitablicekoje se dobijajuuz film.

10. 4. ZASLON (BLENDA) Služizapodešavanjeveličineotvorakrozkojiprolazisvetlost u mračnukomoruaparata. Obrtanjemnazubljenogprstenanaokviruobjektivailipokretanjempolugepodešava se otvorobjektiva. Da bi se znalotačnokoliki je zaslonpostojiskalasaoznakama. Većibroj se odnosinamanjiotvoriobrnuto. Ako je otvorzaslonamanjionda u mračnukomoruulazesamozracisvetlostikojiprolazekrozsredinuobjektivausledčega se dobijaslikasavećom “oštrinom u dubini”. Akoizaberemomanjiotvorzaslonaondamoramouzetivećevremeekspozicijeda bi na film palavećakoličinasvetlosti. Prikomće se otvoruivremenuekspozicijedobitinajboljaslikazavisiiodvremenskihprilika a potrebno je iskustvoilitablicekoje se dobijajuuz film. 5. TRAŽILO Imasvakifotografskiaparat a služidakroznjegavidimokolikićedeomotivabitizahvaćennasnimku. Na osnovunjegapodešavamoštaželimodavidimonasnimku. Tražilaimaviševrsta. Mnogisavremeniaparatikoristejedanvidsistematržilaslike. Takavsistemimasvojobjektiviličakprihvatnasočivakojaprenosetačnuslikukoja se zabeleženafilmu.