300 likes | 842 Views
Razvoj informacionih tehnologija. Osnovi informatike. Tokom razvoja civilizacije razvijala su se različita pomagala za obavljanje računskih operacija, koja se nazivaju računska sredstva. Sva računska sredstva se dele na: priručna poluautomatska automatska. Razvoj ra čunskih sredstava.
E N D
Razvojinformacionihtehnologija Osnoviinformatike Razvoj informacionih tehnologija
Tokom razvoja civilizacije razvijala su se različita pomagala za obavljanje računskih operacija, koja se nazivaju računska sredstva. • Sva računska sredstva se dele na: • priručna • poluautomatska • automatska Razvojračunskih sredstava Razvoj informacionih tehnologija
-su naprave koje čovek rukom pokreće, u zavisnosti od operacije koju treba da obavi, a zatim vrši očitavanje rezultata. U ovu grupu spadaju razne vrste računaljki, kao što je drevni Abakus, nastao prema nekim izvorima 4000 ili 3000 godina pre nove ere u Kini ili Vaviloniji. Priručna računska sredstva Razvoj informacionih tehnologija
Abakus Razvoj informacionih tehnologija
Kod ovih računskih sredstava čovek zadaje aritmetičku operaciju, koju zatim računsko sredstvo automatski izvršava. U ovu grupu spadaju mehanički i elektronski kalkulatori. • Primer1: Aritmetička mašina (Paskalina), 1642., Blez Paskal (sabiranje) • Primer2: Gotfrid V. Lajbnic je unapredio Paskalinu (sve 4 aritmetičke operacije), 1674. Poluautomatska računska sredstva Razvoj informacionih tehnologija
Paskalina (Aritmetička mašina) Blez Paskal Razvoj informacionih tehnologija
izvršavaju niz računskih operacija predviđenih programom. • Primer: diferencijalna (1812) i analitička mašina (1837) koje je izumeo Čarls Bebidž, profesor matematike Kembridžskog univerziteta. Automatska računska sredstva Razvoj informacionih tehnologija
Diferencijalna mašina je bila mehanička mašina koja je izračunavala vrednost polinoma. Diferencijalna i analitička mašina Razvoj informacionih tehnologija
je Bebidžova zamisao mašine koja je trebalo da služi za različita izračunavanja. • Smatra se pretečom savremenih elektronskih računara jer ju je činilo pet logičkih komponenti: memorija, mlin(procesor), kontrola (program), ulaz i izlaz. • Značajna je Bebidžva ideja da program upravlja radom računara. • U tadašnjoj tehnologiji Bebidžova ideja nije mogla biti realizovana. Analitička mašina Razvoj informacionih tehnologija
Engleski matematičar Džordž Bul 1854. godine objavio je algebru iskaza u knjizi Zakoni mišljenja koja ima veliki značaj za razvoj savremenih računara. Bulova algebra Razvoj informacionih tehnologija
Herman Holerit 1888. godine izumeo je bušenu karticu, na kojoj je bilo moguće registrovati slova i cifre. Njegov izum je korišćen pri obradi podataka iz popisa stanovništva 1890. godine u Americi. • On je bio jedan od osnivača firme IBM. Papirna (bušena) kartica Razvoj informacionih tehnologija
1945. godine u Americi konstruisan je prvi elektronski računar ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Calculator) . • ENIAC se sastojao od elektronskih cevi, otpornika, kondenzatora i prekidača, dimenzija 10x20 m, 30t, težak za održavanje, nepouzdan, koristio je bušene kartice, mašinski jezik, brzina sabiranja: 200 ms. Prvi elektronski računar - ENIAC Razvoj informacionih tehnologija
ENIAC Razvoj informacionih tehnologija
1946. godine američki fizičar i matematičar izneo je kritiku ENIAC-a i opisao strukturu računara (koja se i danas koristi), koja podrazumeva 5 logičkih komponenti: • Aritmetičko-logička jedinica • Upravljačku jedinica • Memorija • Sistem za unos informacija • Sistem za prikaz informacija Džon fon Nojmanova arhitektura računara Razvoj informacionih tehnologija
Računari građeni u tehnologiji elektronskih vakumskih cevi. • Primeri: ENIAC, EDVAC,UNIVAC. • Brzina: 10000-20000 operacija u sekundi • Primena: vojska, popis stanovništva. • Završava se 1960. godine. • Programski jezici: mašinski, simbolički Prva generacija računara Razvoj informacionih tehnologija
Elektronska cev Razvoj informacionih tehnologija
Računari građeni u poluprovodničkoj tehnologiji, gde je elektronsku cev zamenio tranzistor (otkriven 1948. godine) • Brzina rada 100000 operacija/sek • Traje do 1965. godine. • Računari su brži, pouzdaniji, manji, jeftiniji, troše manje struje, manje se zagrevaju. • Programski jezici: COBOL, FORTRAN, ALGOL, LISP Druga generacija računara Razvoj informacionih tehnologija
Tranzistor Razvoj informacionih tehnologija
Računari se grade u tehnologiji integrisanih kola koja omogućava izgradnju znatno moćnijih računarskih sistema. • Brzina rada 1 milion operacija u sekundi • Predstavnici: Računari firme IBM • Razvijaju se operativni sistemi, koriste se magnetne trake i doboši kao memorija. • Skupi, nedostupni za masovnu upotrebu. • Generacija se završava 1970. godine. • Počinje era minijaturizacije računara. Treća generacija računara Razvoj informacionih tehnologija
Integralno kolo Džeka Kilbija Razvoj informacionih tehnologija
1971. firma Intel napravila je prvi mikroprocesor Intel 4004. • Na jednom čipu su integrisane hiljade elektronskih kola. • Brzina rada računara 10 miliona operacija u sekundi. • 1981. napravljen je prvi PC računar. • Dolazi do razvoja računarskih mreža. Četvrta generacija računara Razvoj informacionih tehnologija
Projekat razvoja računara pete generacije objavili su japanski naučnici početkom 80 ih godina. • Teži se konstrukciji “inteligentnijih” računara od danas, korišćenju prirodnog jezika za komunikaciju između čoveka i računara. • Planira se da kvantna, optička i bioelektronska tehnologija zameni elektronsku. Peta generacija računara (nova era računara) Razvoj informacionih tehnologija
Navedi podelu računskih sredstava. • Kako rade priručna računska sredstva? • Navedi primer za priručna računska sredstva. • Kako rade poluautomatska računska sredstva? • Navedi primere za poluautomatska računska sredstva. • Kako rade automatska računska sredstva? • Navedi izume Čarlsa Bebidža. • Objasni značaj analitičke mašine Čarlsa Bebidža. • Ko je tvorac algebre iskaza i zašto je ona bitna? Pitanja:
Kada i ko je pronašao bušenu karticu i koju je primenu ona imala? • Kako se zove prvi elektronski računar i kada je napravljen? • Opiši ENIAC. • Objasni Džon fon Nojmanovu arhitekturu računara. • Navedi generacije računara i tehnologije koje one koriste. • Kako se menjala brzina rada računara kroz generacije? • Opiši ciljeve razvoja pete generacije računara. Pitanja nastavak