Prezentacija QM3 2

1. Prezentacija QM32

2. Sadržaj • Privredni trendovi, ekonomske politike i reforme:analize, projekcije i preporuke • Istraživanja (dostupna na www.FREN.org.rs): • Osvrt 1. Arsić, M. “Rezultati i problemi u realizaciji fiskalne politike i reformi” • Osvrt 2. Ranđelović, S. “Reforma poreza na dohodak građana u Srbiji: efikasnost i pravičnost vs. politička ekonomija” • Osvrt 3. Molnar, D.“Činjenice o regionalnim razlikama u Srbiji” • Osvrt 4. Arsić, M. i Tanasković, S.“Loši krediti u regionu i Srbiji: trendovi, rizici i moguće mere”

3. Osnovnitrendovi i ocene • Privredapokazuje znake poboljšanja: BDPsporo raste, inflacija je oborena, spoljni deficit je smanjen • ... ipak, nezaposlenost je visoka i nastavlja se njenrast • Skromno poboljšanje stanja u privredi je ugroženo negativnim trendovima u javnim finansijama, preduzećima i bankama • fiskalni deficit bi bez preduzimanja dodatnih mera dostigao 7% BDP, realni obim kredita privredi je opao za 4%,loši krediti su prešli 20% • Smanjuje se restriktivnost monetarne politike, ali je potrebna bolja koordinacija sa fiskalnom politikom • Najavljuju se reforme javnog sektora i privrednog sistema – neke važne reforme izostaju

4. Privredna aktivnost Desezonirani BDP, 2008.g.=100 • Privredna aktivnost raste oko 2% godišnje • Oporavak nose delovi industrije i poljoprivrede, dok je većina delatnosti u stagnaciji ili recesiji • Glavni pokretač rasta je izvoz, ali niske investicije dovode u pitanje održivost rasta • Izostanak kredibilne fiskalne konsolidacije, smanjenje bankarskih kredita i rast loših kredita može da ugrozi skroman rast privrede • Za dugoročno održiv rast presudne su reforme privrednog sistema • Jedinični troškovi rada u evrima, • do kraja maja rasli su brže od rasta produktivnosti • nakon toga opadaju Jedinični troškovi rada u EUR

5. Tržište rada • Podaci iz ARS za april još uvek nisu dostupni, ali se najverovatnije stanje na tržištu rada, uprkos rastu BDP i dalje pogoršava • Ştopa nezaposlenosti iznosi 23-24%, formalna zaposlenost nastavlja da opada i u Q1 2013. • Krizom su najviše pogođeni mladi (15-24) • Od početka krize, stopa nezaposlenosti mladih je znatno porasla, sa 32,6%, koliko je iznosila 2008. godine, na 51,1% u 2012. • Prosečna zarada nastavlja da pada i u Q1 2013. • na međugodišnjem nivou realno je manja za 5,4% • Ne očekuje se poboljšanje prilika na tržištu rada do kraja godine • Najavljeno povećanje fleksibilnosti tržišta rada je dobodošlo • Ipak za rešavanje problema zaposlenosti neophodne su snažnije mere koje se većim delom nalaze van regulative tržišta rada kao što su: • smanjenje fiskalnog opterećenja rada uz povećanje drugih poreza • unapredjenje privrednog ambijenta - prepreke za investicije ujedno i prepreke za zapošljavanje • poboljšanje kvaliteta radne snage i uslađivanje sa potrebama tržišta

6. Inflacija: novije kretanje i očekivanja • Inflacija od početke godine je niska • prosečna mesečna inflacije u prvih pet meseci iznosi 0,4% • visok rast cena u aprilu je posledica sezonskih faktora • Naglo zaustavljanje inflacije je posledica: • restriktivne monetrane politke i jačanja dinara • pada domaće tražnje • Tokom leta se očekuje niska inflacija, slabljenje dinara će uticati na rast inflacije tokom jeseni • Inflacija na kraju godine će biti oko/iznad gornje granice planiranog intervala Medjugodišnja inflacija, u %

7. Kurs dinara • Od sredine oktobra prošle do kraja maja ove godine dinar je nominalno i realno jačao • Jačanje dinara je bilo posledica: • visokog priliva deviza po osnovu zaduživnja državei restriktivne monetarne politike • nije odraz konkuretnosti/snage srpske privrede, tekući deficit od oko 8% BDP i pored visokog rasta izvoza • Jačanje dinara je doprinelo: • naglom obaranju inflacije i smanjenju troškova servisiranje deviznih kredita, ali i • smanjenju cenovne konkuretnosti Srbije, stvaranju lažne slike o teretu dugova države, privrede i građana • Od kraja maja do sredine juna dinar je oslabio za oko 3%, pri čemu je NBS potrošila 170 miliona evra da bi usporila deprecijaciju

8. Kurs, deficiti i poverenje investitora • Neposredan okidač za deprecijaciju dinara je objavljivanje podataka o lošem stanju u javnim finansijama Srbije • Nakon objavljivanja tih podataka MMF i Fiskalni savet su izašli sa analizama kojima trendove ujavnim finansijama ocenjujukao krajnje zabrinjavajuće • uz ocenu su date i preporuke da se primene kratkoročne mere štednje, ali i da se započnu temeljne reforme javnog sektora • Iz Vlade Srbije su dolazilekrajnje protivrečne poruke: od onih da je fiskalna konsolidacija nužna, do onih da su mere štednje nepotrebne i kontraproduktivne, uz to su neke od ključnih refomi odbijene • Reakcija investitora bila je povlačenje iz ulaganje u državne hartije i okretanje ka kupovini deviza => deprecijacija dinara • Reakcija investitora održava sumnju u održivost javnih finansija i nepoverenje u odlučnost Vlade da sprovede nužne mere

9. Da li dinar deprecira zbog loših trendova ili informacija o njima? • Nagla deprecijacija dinara pokreća dva važna pitanja • Da li reakcija investitora predstavlja odgovor na stvarno stanje u javnim finansijama i protivrečne reakcija predstavnika Vlade ili ocene tog stanja od strane MMF, Fiskanog saveta i dr? • najveći uticaj na ponašanje investitora su imali stvarni tokovi i konfuzna reakcije Vlade • investitori znaju šta znači fiskalni deficit od 7% BDP, u zemlji sa niskim kreditnim rejtingom i dugom od 60% BDP • uticaj procene MMF i Fiskalnog saveta je marginalan jer i da se oni nisu oglašavali, slične poruke bi poslale investicione banke, rejting agencije, do sličnog zaključka bi došli i sami investitori • kada postoje problemi (deficiti) loša reakcije investitora se može sprečiti samo usvajanjem kredibilnog programa za njihovo rešavanje – zataškavanje ili prikrivanje problema stvara još veći problem u budućnosti • Zašto je promena ponašanja investitora tako naglo i značajno uticala na deprecijaciju dinara? • razlog je visok deficit u tekućem platnom bilansu, čije finansiranje kritično zavisi od poverenjainvestitora • da je deficit u tekućem bilansu manji kurs ne bi toliko zavisi od varljivog poverenja investitora • ako Srbija želi da smanji uticaj povodljivih investitora na kurs treba da popravi stanje u tekućem platnom bilansu

10. Spoljno ekonomski odnosi Deficit tekućegbilansa • U Q1 je značajno porastao izvoz 21,7%, prvenstveno izvoz automobilske industrije • po isključenju izvoza automobila, rast izvoza je značajan ali skromniji 8,7% • Mada smanjen - deficit tekućeg bilansa je i dalje visok 8,1% BDP • Smanjivanje deficita u tekućem bilansu je na zdravim osnovama – raste izvoz • U kapitalnom bilansu je ostvaren suficit • njime je pokriven tekući deficit, povećane su devizne rezerve, dinar je aprecirao • ali on je rezultat zaduživanja države • Ovakav priliv kapitala je neodrživ • zamagljuje spoljnoekonomsku poziciju zemlje • udaljava kurs od ravnotežnog nivoa, • zavisi od poverenja investitora – koje je vrlo promenljivo • Priliv direktnih investicija u ovoj godini verovatno neće preći 1 mlrd evra

11. Spoljni dug Srbije • U Q1 država se zadužila za 1,3 mlrd evra, dok je dug privatnog sektora smanjen za 0,3 mlrd evra • Spoljni dug je blizu 90% BDP • troškovi servisiranja duga u narednim godinama biće vrlo visoki • potrebna su značajna sredstva da bi se refinansirao postojeći spoljni dug • ali i novi krediti da bi se finansirao deficit u tekućem bilansu • Da li će se sredstva obezbediti i pod kojim uslovima zavisi od poverenja investitora, ..., • Važna je fiskalna konsolidacija, ali i smanjivanje deficita u tekućem bilansu – jer spoljni dug u odnosu na BDP ne može trajno da raste Spoljni dug, %BDP

12. Fiskalna politika - rezultati Konsolidovani fiksalni deficit, % BDP Realni prihodi i rashodi • Rezultati fiskalne politike u prva četiri meseca su vrlo nepovoljni: • umesto planiranog deficita od 3,6% deficit se kreće ka 6%BDP • ako se u rashode uključi plaćanje garancija, troškovi sanacije banaka i dr. deficit bi premašio 7% BDP • U odnosu na isti period prošle godine : • realni prihodi su opali za 4,9% • realni rashodi su opali za 9,1% • Realno su opali svi prihodi osim od PDV i akciza, i svi rashodi osim rashoda za kamate

13. Kretanje realnih prihoda i rashodi po vrstama: januar –april (2013 vs. 2012) Prihodi u% • U periodu januar-april 2013. ukupni javni prihodi znatno opadaju (za 4,9%) u odnosu na isti period 2012: • Usled pada prihoda od poreza na dobit, doprinosa, carina i neporeskih prihoda • Rast prihoda od PDV sporiji od očekivanog • …a opadaju i rashodi (za 9,1%) • Usled smanjenja kapitalnih rashoda, subvencija i odlaganja nabavki roba i usluga Rashodi u %

14. Zašto je deficit drastično veći od plana? • Deficit bi, bez dodatnih mera, bio veći od plana zbog manjih prihoda za oko 2% BDP: • inicijalna precenjenost prihoda za oko 45mlrd dinara (1,2%BDP): porez na dobit (25 mlrd), neporeski prihodi (15 mlrd), akcize (5 mlrd), • prihodi od PDV, akciza, carina su manji od plana zbog makrokonomskih faktora za 0,8% BDP • Zbog manjih prihoda deficit bi iznosio oko 5,5% BDP, a ne 3,6% BDP • Zvanični budžet nije uključio rashode u iznosu od oko 1,5% BDP: • plaćanje garantovnih kredita • troškove sanacije banaka (Agrobanka, RBV, PBB banka) • krediti/subvencije Troškove Železare Smederevo • Zbog manjih prihoda i uključivanja svih rashoda deficit bi, bez dodatnih mera premašio 7%BDP i to bi bio najveći fiskalni deficit u Centralnoj i Istočoj Evropi

15. Zašto su prihodi od PDV manji od planiranih? • Prihodi od PDV su realno veći za 2,5% u odnosu na prošlu godinu, ali manji od planiranog rasta od 7% • Postoje stavovi da su prihodi od PDV: • realno opali – što nije tačno, • manji od plana zato što je povećanje stope PDV smanjilo realnu vrednost lične potrošnje • potrošnja opada zbog realnog pada penzije i plata, smanjenje zaposlenosti, smanjenje kredita • pad lične potrošnje je ukalkulisan pri planiranju PDV za ovu godinu, • ukalkulisan je i rast izvoza, mada izvoz raste nešto brže • Najvažniji razlog manjih prihoda od PDV je jačanje dinara • pri planiranju se računalo sa kursom od 119 dinara za evro, a prosečan kurs u prva četiri meseca je iznosio 111,5 dinara za evro • oko 2/3 prihoda od PDV se naplaćuje pri uvozu, • da je kurs bio približno na nivou plana prihodi od PDV bi bili veći za 4,4%=(119/111,5 (2/3))*100 • Za dobro planiranje prihoda važna je koordinacijamonetarne i fiskalne politike

16. Dinamika javnog duga i njegovi pokretači Konsolidovani fiksalni deficit, % BDP Doprinos različtih faktora promeni odnosa dug//BDP • Neto porast javog duga od početka godine iznosi 1,4 mlrd evra • direktni dug je povećan za 1,2mlrd evra • indirektni za 0,2 mlrd evra • Prema ispravnoj metologiju učešće javnog duga u BDP je od počekta godine povećano sa 59,4% na 60,4% BDP - mada je neto dug povećan za 1,4 mlrd evra (oko 4,5% BDP) • Da dinar nije realno jačao javni dug bi već krajem aprila iznosio oko 64% BDP • jak dinar stvara lažnu sliku o zaduženosti države

17. Fiskalna konsolidacija: usvojene mere na strani poreza • Krajem maja usvojenje paket poreskih zakona koji će uticati na smanjenje fiskalnog deficita za oko 0,3% BDP • porezi se preraspodeljuju od lokalnih zajednica ka republici -cneće uticati na privredu i građane • predviđena je integracija naknade na građevinsko zemljište u porez na imovinu, što je dobro, ..., ali je moguć gubitak prihoda, ako se ne izvrše odgovarajuće pripreme (videti Osvrt 1) • izvršene se određene promene kod poreza na dohodak (videti Osvrt 2) • Dobro je što se odustalo od povlašćenog poreskog tretmena IT sektora • Pod uticajem interesnih grupa predlozi poreskih zakona su pogoršani u skupštinskoj proceduri (amortizovana vrednost imovine, oporezivanje okućnice u gradovima, advokati i dr.) • Detaljnije o promenama u poreskim zakonima u Osvrtima 1 i 2.

18. Fiskalna konsolidacija: najavljene uštede do kraja godine • Vlada je najavila da će u narednom delu godine smanjiti rashode za 40 mlrd dinara (1,2% BDP), što sa merama na strani poreza smanjuje deficit za 1,5% BDP • Najveće uštede su planirane u diskrecionim rashodima: • subvenicijama – opravdano • kupovni roba i usluga - opravdano, ali nije sigurno da će ce ostvariti, postoji rizik od neplaćanja obaveza, i nestašica • javne investicije – generalno neopravdano, iskoristiti da se odustane od problematičnih i neprioritetnih investicija • Odustalo se od zamrzavanja plata i penzija, uvođenja poreza solidarnosti, a mogućnost penzijske refome je odmah odbačena • Ako se ostvari ovo će biti snažna konsolidacija (1,5% BDP) sa obzirom da se primenjuje u polugodišnjem periodu • Uštede su suboptimalne: • sa stanovništa privrednog ambijenta – previše se štedi na investicijama, malo na platama i penzijama • štednja na investicijama smanjuje šanse za zapošljavanje i rast • da li su uštede pravične? Zaposleni u javnom sektoru su u boljoj poziciji od zaposlenih u privatnom, a zaposleni u javnom sektroru i penzioneri su u boljem položaju od skoro milion nezaposlenih • Dodatni prihodi u kratkom i srednjem roku mogu se ostvariti smanjenjem tolerancije prema neplaćanju poreza i sivoj ekonomiji • ovo je neophodno ne samo zbog dodatnih prihoda nego i zbog ravnopravnih uslova privredjivanjua , • ali neće biti bezbolno jer će pogoditi i one koji se bogate u sivoj ekonomiji, ali i one koji od nje preživljavaju

19. Srednjoročna fiskalna konsolidacija • Ako se u potpunosti realizuju najavljeni planovi uštede fiskalni deficit po široj definiciji bi iznosio oko 5,5% BDP • Ovo bi bio i dalje vrlo visok i dugoročno neodrživ deficit • Neophodno je da se fiskalni deficit u narednoj godini obori na 3-3,5% BPD, a u 2015. na 1,5-2% BDP i td. • Da bi se fiskalni deficit smanjivao neophodne su široke reforme javnog sektora: • reforma penzijskog sitema: uvodjenje aktuarski pravičnih penala/ nagrada, brže povećanje starosne granice za žene • nastavak smanjivanja subvencija • smanjivanje broja zaposlenih u javnom sektoru i smanjivanje razlika između plata u javnom i privatnom sektoru • reforme državne uprave, zdravstva, obrazovanja • unapređenje efikanosti javnih investicija • Reforme javnog sektora ne mogu da se svedu samo na štednju, potrebno je poboljšanje kvaliteta njegovih usluga (administartivnih, obrazovnih, zdravstvenih, investicije i dr.)

20. Monetarna politika • Početkom maja NBS je smanjila prvi put referentnu kamatnu stopu, da bi početkom juna referentna kamatna stopa bila dodatno smanjena • Ocenjuje se da je smanjenje referentne kamatne stope generalno bilo opravdano jer je inflacija oborena, nelikvidnosti visoka, a veliki deo privrede u recesiji • Moguće je međutim da tajming smanjenjanije bio dobar • sa prvim smanjenjem se kasnilo, dok je drugo smanjenje realizovano u periodu najveće nizvesnosti oko fiskalne politike • da bi refernentna stopa imala punu funkciju, neohodno je da se REPO transakcije obavljaju po njoj • Bez obzira na nisku inflaciju, nelikvidnost i recesiju dalje smanjenje referentne kamatne stope je opravdano tek kada se usvoji kredibilan program fiskalne konsolidacije • da bi se zaustavio udar na dinar treba privremeno povećati REPO stopu i približiti je referentnoj stopi

21. Monetarna politika i kurs dinara • Kratkoročni prioritet monetarne politike je zaustavljanjenaglog pada dinara • nagli pad dinara ne bi samo povećao inflaciju, nego bi direktno uticao na rast loših kredita, a povratno bi mogao da dovede i do recesije • Nakon zaustavljanja špekulatinvog udara treba dozvoliti postepenu deprecijaciju sve dok se deficit tekućeg bilansa ne obori na 3-5% BDP ili i niže • U prethodnom QM smo najavili rizik da se ponovi scenario iz 2009. ili iz 2011 godine kada su: • restriktivna monetarna politika i visok priliv stranog kapitala doprineli jačanju dinara i naglom obaranju inflacije • nakon smanjenja priliva stranog kapitala kurs je snažno deprecirao, trošene su devizne rezerve NBS, inflacije je povećana, a privreda ušla u recesiju • Ovaj rizik se delimično ostvario – neophodno je sprečiti rast loših kredita i recesiju

22. Kreditna aktivnost banaka Kreditipreduzećima • Raelna vrednost kredita privredi tokom prvog kvartala opala je za 0,9%, u odnosu na isti period prethodne godine za 4% • U toku poslednje godine prekograničeni krediti privredi su minimalno povećani, ali su niži nego pre četiri godine za blizu 20 • Privreda se razdužuje u periodu recesije, što povratno produbljuje recesiju • Procenat nenaplativih kredita raste – moguć je krah većeg broja preduzeća i banaka • Zaustavljanje rastaloših kredita predstavlja jedan od prioriteta ekonomske politike - detaljnije u Osvrtu 4 Učešće loših kredita u ukupno plasiranim

23. Negativni trendovi i mogući odgovori • Pogoršanje stanja u javnim finansijama, nelikvidnost privrede i rast loših kredita, prete da ugroze i skroman oporavak privrede Srbije • Neophodna je skoro istovremena primena širokog paketa mera da bi se zaustavile trenutne opasnosti i stvorili temeljiza zdrav rast • Mere treba da obuhvate: • fiskalnu konsolidaciju – sprečavanje krize javog duga • fiskalna konsolidacija + blaga deprecijacija dinara – sprečavanje platnobilansnekrize • monetarno fiskalne stimulanse- sprečavanje masovnog stečaja preduzeća i banka • reformu privrednog sistema – stvaranje uslova za dugoročno održiv rast privrede

24. Da li su dosadašnji odgovori primereni problemima? • Kratkoročne mere fiskalne konsolidacije su najavljene i verovatno će biti većim delom realizovane – mada subotimalno • nije izvesno da li će Vlada biti jedinstvenapri realizaciji ušteda, ili će neke stranke podržati interesnegrupe koje sesuprostavlju uštedama • Srednjoročne mere fiskalne konsolidacije nisu usvojene, a iz Vlade dolaze disonantni glasovi o tome da li su one i potrebne • najavljuju se parcijalne reforme, ali neke ključne izostaju • ako se ne sprovede reforma javnog sektora cela konsolidacija se dovodi u pitanje • Reforme privrednog sistema se ponovo najavljuju: • uvodjenja finansijske discipline, rešavanje preduzeća u restrukturiranju, liberalizacija tržišta rada i dr. • ali nije izvesno šta će se dogoditi sa penzijskom reformom, restrukturiranjem i privatizacijom javnih preduzeća, reformom obrazovanja, zdravstva i državneuprava, kako će se unaprediti efikasnost javnih investicija i dr. • Usvajanje i realizacija sveobuhvatnih reformi je uslov za zaustvaljenje neposrednih rizika, ali i za dugoročan rast

25. Zašto se u Srbiji nesprovode reforme? • U Srbiji se godinama pripremaju reforme, ali se one sprovode parcijalano uz česte zastoje, osporavanja, a povremeno su prisutni i reverzni trendovi • ne sprovode se čak ni reforme koje nisu administrativno komplikovane i koje ne pogađaju ni kratkoročne interese građana • stoga je i sama ideja reformi prilično kompromitovana • Refome se aktualizuju u situciji neposredne opasnosti od krize - čim se opasnost otkloni reforme odlaze u drugi plan, što znači da ne postoji dugoročno i postojano opredeljenje za reforme • Jedna od ključnih prepreka za realizaciju reformi su fragmentirane vlade sa većim brojem stranaka: • takve vlade su inhetentno nestabilne, vremenski horizont koji imaju pri donošenju odluka je kratak, • teško se sprovode složenije reforme koje zadiru u nadležnosti većeg broja stranaka • male starnke imaju veliki uticajna odluke, a malu odgovornost za rezultate • Reforma izbornog sistema, kojom bi se ukrupnila politička scena u Srbiji, predstavlja potreban ali ne i dovoljan uslov za realizaciju reformi

26. Činjenice o regionalnim razlikama u Srbiji mrDejan Molnar Ekonomskifakultet, Univerzitet u Beogradu

27. Motivacijazaistraživanje, cilj i struktura rada Činjenice i trendovi: Regionalne razlike u Srbiji uporno opstaju, čak se i povećavaju. Dosadašnji napori za smanjenje razlika nisu dali željene efekte: neki mogući razlozi? Ciljevi istraživanja: analiza dinamike i strukture (“slojevitosti”) regionalnih razlika u Srbiji tokom poslednje decenije i ukazivanje na neophodnost da se vođenje javne politike u oblasti regionalnog razvoja zasniva na činjenicama itemeljnimistraživanjima, te da se prilagodi potrebama konkretnih područja. Struktura rada: važeći institucionalni okvir; regionalne razlike u Srbiji i njihova evolucija u periodu 2001-2010; poređenje regionalnih razlika u Srbiji i zemljama EU.

28. Aktuelna regionalizacija Republike Srbije (prema NUTS metodologiji) Asimetrična regionalizacija– region Vojvodine i region Beograda imaju institucionalnu zaokruženost. Da li je to dovoljno za ravnomerniji razvoj?

29. Regionalizacija – prednosti i nedostaci Prednosti: boljauskladjenostjavnihuslugasalokalnim potrebama, konkurencija izmedju regiona i lokalnih zajednica i mogućnost eksperimentisanja demokratičniji i „pravičniji” pristup razvoju, uravnotežen regionalni razvoj? Nedostaci: nemogućnost ostvarivanja ekonomije obima, neefikasnost kada postoje eksterni efekti, manja mogućnost preraspodela od bogatijih ka siromašnijima u manje razvijenim društvima sa kraćom demokratkom tradicijom decentralizacije često dovodi do: neefikasnog trošenje budžetskih sredstava, širenje korupcije, nepotizma itd.

30. Kako smo merili regionalnuekonomsku nejednakost? (c) (b) (a)

31. Istraživanje – metodologija i rezultati Pratili smo podatke teritorijalnoj distribuciji bruto dodate vrednosti po stanovniku (BDV) tokom perioda 2001-2010. godina na nivou: regiona, okruga i opština. Koristili smo Theil-ov indeks nejednakosti ponderisan brojem stanovnika – karakterističan je po tome što omogućava dekomponovanje ukupne nejednakosti na: (a) međuregionalnu, (b) unutarregionalnu i (c) unutarsubregionalnu komponentu. T=0 => postojipotpunajednakost, što je veći od nule veća nejednakost.

32. …rezultati • Dinamika nejednakosti unutar subregiona: • - prisutna je “polarizacija”; • u 18 od 25 subregiona (okruga) bilo je prisutno “širenje” razlika; • u fokusu je lokalni nivo: lokalni ekonomski razvoj (LER); • buduće mere i politike moraju biti “skrojene po meri” i po specifičnim potrebama konkretnog područja; ne postoje univerzalni recepti; • mnogo više pažnje treba posvetiti razvijanju i produktivnoj upotrebi postojećih endogenih (unutrašnjih) resursa područja, za razliku od dosadašnje prakse “čekanja na pomoć” (subvencije, transferi i sl.). Doprinospojedinačnih komponenti ukupnoj regionalnoj nejednakosti

33. Poređenje regionalnih razlika u Srbiji i zemljama EU Prema pokazatelju “regionalna disperzija” BDP-a po stanovniku Srbija zauzima 3. mesto, a kada se poredi odnos najrazvijenijeg i najnerazvijenijeg regiona, naša zemlja zauzima 6. mesto.

34. HVALA NA PAŽNJI.

35. Loši krediti u regionu i Srbiji: trendovi, rizici i moguće mere Dr Milojko Arsić, Ekonomskifakultet u Beogradu MSc. Svetozar Tanasković, Ekonomski fakultet u Beogradu

36. Uzroci i mehanizmi rasta loših kredita u periodu krize • Od početka svetske ekonomske krize, u regionu i Srbiji, značajno raste učešće loših kredita • Kontinuiranirast lošihkredita, koji se u nekim zemljama, uključujući i Srbiju i ubrzava, predstavlja opasnost po stabilnost bankarskog sistema i privrednu aktivnost u budućnosti • Problemi sa javnim dugom potisnuli su u drugi plan nelikvidnost privrede, rast loših kredita,..., nema razlog za paniku, ali ni opravdavanje za guranje problema loših kredita “pod tepih” • Faktori koji utiču na rast loših kredita se uslovno mogu svrstati u dve osnovne grupe: • makroekonomski faktori • faktori na nivou bankarskog sistema

37. Makroekonomskifaktorirasta loših kredita Ekonomska kriza uticala je na rast loših kredita na različite načine: • smanjenjerealnog dohotka privrede i građana, • rast nezaposlenosti, • pad cena nekretnina, • trajanje krize finansijski iscrpljuje preduzeća i smanjuje sposobnost vraćanja kredita: • razduživanje preduzeća u periodu krize otežava vraćanje kredita, • kriza naročito pogadja zemlje u kojim su Centralne banke prinudjene da sprovode restriktivnu monetarnu politiku • U zemljama čiji je kreditni rejting nizak (zbog države), ukupna kreditnaaktivnost opada • Specificno za Srbiju: • krediti su uzimani u periodu precenjenog dinara, a vraćaju se kada je dinar slabiji,ali bliži ravnotežnom nivou, • u privredi postoji veliki broj nesolventnih državnih i privatnih preduzeća iz kojh se šire lanci nelikvidnosti

38. Faktori na nivou bankarskog sektora • Nivo loših kredita zavisi od napora koje banke ulažu u analizu kreditnih plasmana, njihovog kvaliteta kao i troškovne efikasnosti poslovanja • Na rast učešća mogu delovati efekti: • loš menadžment/ menadžment u zavisnim bankama nije efikasno kontorlisan od vlasnika i menadžera u matičnim bankama • „škrtarenje“, moralni hazard, veličina banke, stepen diversifikovanosti poslovanja, stepen koncentracije vlasništva • U zemljama Centralne Istočne Evrope krizi je prethodio kreditni bum: • banke su se borile za povećanje tržišnog učešća, • nisu mnogo analizirale biznis preduzeća, više su se oslanjale na hipoteke • od početka krize vrednost hipoteke je značajno opala, kao i njihova likvidnost – iz hipoteke se sada može naplatiti mali % kredita

39. Dinamika rasta loših kredita u zemljama Centralne i Istočne Evrope Pre izbijanja krize učešće loših kredita 4-7% Tokom 2009-2010. godine procenat loših kredita je udvostručen U periodu 2011-2012 učešće loših kredita i dalje značajno raste, spor oporavak/stagnacija privrede finansijski iscrpljuje preduzeća Krajem 2012. godina, u celom Regionu loši krediti su prešli 15%, dok su se u nekoliko zemlalja, među kojima je i Srbija približili 20%. Negativni trendovi se nastavljaju i u 2013. godini, pa loši krediti u Srbiji krajem aprila dostižu 21%, dok loši krediti preduzećima dostižu čak 26%: Ako na nivou bankarskog sektora preko 20%, u privredi oko 26%, to znači da postoje banke gde su loši krediti preko 1/3, a možda i više Postoje indicije da se u nekim zemljama učešće loših kredita veće nego što to zvanični podaci prikazuju (Slovenija) Adekvatnost kapitala na niovu celog bankarskog sektora je visoka, ali skoro sigurno postoje banke u kojima ona nije dovoljna da pokrije loše kredite

40. Pokazatelji nivoa loših kredita i adekvatnosti kapitala za odabrane zemlje u periodu 2007-2012. godine

41. Makroekonomske i fiskalne implikacije rasta loših kredita • Povratna sprega između loših kredita i realnog sektora ugrožava budući privredni rast • Kao rezultat pada privredne aktivnosti: • Raste procenat loših kredita, banke povećevaju rezervisanja, smanjuju kreditnu aktivnost, u nekim zemljama rastu kamatne stope • ..., smanjenje kreditne aktivnosti utiče povratno na: • pad investicija, smanjenje kupovne trajnih potrošnih dobara i dr. zbog čega privredna aktivnost dodatno opada/oporavak se usporava • Problemi u bankama: • Usporavaju privredni oporavak • Povećavaju rashode države i utiču na rast javnog duga

42. Moguće mere u cilju neutralisanja efekata koje rast loših kredita izaziva • Neophodne su mere kojimabi se sprečio masovan finansijski krah preduzeća i banaka, ove mere se mogu uslovno podeliti na one koje se primenjuju na nacionalnom nivou i onekoje se primenuju na međunarodnom nivou • Moguće mere na nacionalnom nivou: • Prodaja ili sanacija banaka od strane vlasnika ili stečaj • Ne postoje resursi za državnu sanaciju, a u slučaju stečaja država ima troškove po osnovu isplate garantovanih depozita • Fiskalno-monetarni stimulansi u cilju sprečavanja pada nivoa kreditne aktivnosti – u slučaju Srbije krediti za likvidnost i spoljni kredita za mala i srednje preduzeća • Cilj je da se omogući bankamai preduzećima, koje su solventne, da “prežive” krizu • Stečaj ili likvidacija nesolventnih preduzeća • iz ovih preduzeća se širi nelikvidnost na zdravi deo privrede, • masovno prisutvo nesolventnih preduzeća smanjuje delotvornost monetarno fiskalnih stimulansa, • ...., ispostavilo bi se da je procenat loših kredita veći od iskazanog • Moguće mere na međunarodnom nivou: • Pokretanje nove inicijative po uzoru na Bečki aranžman • Isprepletanost banaka opravdava nadnacionalanu intevenciju • nije izvesno da li postoji spremnost za to