Finansijski informacioni sistem obuhvata informacione sisteme:

1. Finansijski informacioni sistem obuhvata informacione sisteme: • Narodne banke Srbije • Klirinških kuća • Banaka • Udruženja banaka • Komisije za hartije od vrednosti • Berze i berzanskih posrednika • Centralnog registra hartija od vrednosti • Poreske uprave • Uprave za javna plaćanja

2. RAZVOJ INFORMACIONOG SISTEMA NBS U SKLADU SA UTVRĐENOM STRATEGIJOM FIS-a Razvojem integralnog finansijskog informacionog sitema, dolazi do inoviranja informacionog sistema NBS, koji se odnosi na razmenu podataka NBS sa poslovnim bankama telekomunikacionim putem, uz primenu standardizacije u razmeni i zaštiti podataka.

3. NBS • U fazi transformacije bankarskog sistema i orijentacije ka tržišnom bankarskom poslovanju, posebnu ulogu dobija kontrola poslovanja banaka i drugih finansijskih institucija, na osnovu zakonom propisanih finansijskih izveštaja o poslovanju koji se dostavljaju NBS.

4. NBS • Banke šalju NBS dnevne, dekadne i mesečne izveštaje FTP-om(File Transfer Protocol-om) u XML formatu. UputstvoZaElektronskoSlanjePodatakaVerzija50.pdf

5. Strategijom razvoja FIS-a predviđeno je da NBS bude nosilac četiri ključna informaciona podsistema: • podsistema platnog prometa, • monetarno-kreditnog podsistema, • deviznog podsistema i • podsistema za praćenje poslovanja banaka.

6. NBS • Platni promet kao poseban podsistem u okviru FIS-a, povezan je sa svim ostalim podsistemima i njegov razvoj se javlja, kao preduslov razvoja svih ostalih podsistema.

7. NBS • Razvoj jedinstvenog finansijskog informacionog sistema uslovljen je internim i eksternim zahtevima.

8. NBS- Interni zahtevi se odnose na: • efikasnije upravljanje monetrano–kreditnom funkcijom i ekonomskim odnosima sa inostranstvom, • povezivanje platnog prometa u zemlji sa monetarno kreditnim podsistemom i podsistemom kontrole banaka, • automatizaciju dobijanja relevantnih podataka od banaka i drugih finansijskih institucija.

9. NBS - Eksterni zahtevi se odnose na: • razvoj bankarskog informacionog sistema, informacionog sistema berzanskih institucija i informacionih sistema drugih finansijskih institucija.

10. NBS • U razvoju inoviranog informacionog sistema, prioritet predstavlja informacioni podsistem za praćenje finansijskog stanja i poslovanja banaka, jer se najveći deo instrumenata NBS (monetarno–kreditno regulisanje, devizno poslovanje, kontrola poslovanja banaka i platni promet u zemlji), sprovodi preko banaka.

11. NBS • Za ostvarenje ciljeva ovih podsistema u okviru informacionog sistema NBS i FIS-a, standardizovane su poruke za međusobnu razmenu podataka, organizovan telekomunikacioni prenos podataka i utvrđeni su i standardi za organizovanje baza podataka svih finansijskih subjekata u okviru FIS-a.

12. Informacioni sistem platnog sistema NBS • Za povezivanje informacionih sistema banaka i drugih finansijsih institucija razvijena je nacionalna mreža kao privatna mreža na bazi TCP/IP protokola koja omogućava elektronsku razmenu podataka između nosilaca platnog prometa i drugih finansijskih institucija.

13. Informacioni sistem platnog sistema NBS • Na ovu mrežu se integrišu mreže banaka u statusu ravnopravnih učesnika, kao i ostale mreže zainteresovanih finansijskih i privrednih organizacija.

14. Ova mreža postaje nacionalna finansijska mreža sa WAN svojstvima. • U pogledu projektovanja infrastruktura je razvijena za primenu RTGS sistema obračuna.

15. Principi koji su korišćeni u razvoju mrežesu: • potpuna dostupnost za sve finansijske institucije, • otvorenost mreže za različite tipove računarske opreme, • tehnike kriptografske zaštite i logičke kontrole pristupa mrežnim resursima, • raspoloživost i visoka pouzdanost mrežnih servisa, • real-time aplikacije i interaktivni on-line servisi.

16. SERVISI MREŽE Mreža pruža četiri vrste servisa: • Izvršni mrežni servis, • Opšti transportni servis, • Servis elektronskog plaćanja, • Informativni i ostali servisi.

17. Izvršni mrežni servis ostvaruje elektronsku razmenu standardizovanih finansijskih poruka, koje služe kao dokaz za izvršenje transakcija i realizuju se privatnim protokolom preko specijalizovanih servera.

18. Opšti transportni servis služi za prenos podataka nespecifiranog formata i primenjuje se u oba segmenta mreže.

19. Servis elektronskog plaćanja služi za razmenu naloga i drugih podataka platnog prometa između učesnika i nosilaca platnog prometa i ostvaruje se u eksternom segmentu mreže.

20. Informativni i ostali servisi kao što su: elektronska pošta, internet servisi, distribucija propisa, tabela i statističkih izveštaja primenjuje se u oba segmenta mreže i ne zahteva visok bezbednosni nivo (Web/HTTP protokol).

21. TOPOLOGIJA MREŽE Mreža je hijerarsijsko zvezdaste strukture. U funkcionalnom smislu mreža se sastoji od tri segmenta: • Bazičnog • Internog, i • Eksternog.

22. Bazični segment • Bazični segment - centralni čvor je u NBS.

23. Interni segment • Služi za vezu između nosilaca platnog prometa i NBS. • Komunikacija se odvija preko permanentnih veza ostvarenih preko digitalnih komunikacionih linkova.

24. Interni segment U okviru ovog segmenta ostvaruje se veza i sa relevantnim državnim institucijama: organima vlade, ministarstvima, upravom carine, statističkim zavodima, poreskom upravom, upravom za javna plaćanja i drugim državnim organima.

25. Eksterni segment • Čine ga računarske mreže banaka. • Kod ovog dela mreže nije potrebna stalna veza već se povremene interakcije obavljaju u skladu sa potrebama učesnika. • Za prenos podataka trenutno se koriste usluge Telekoma gde su svi centri mreže povezani optičkim kablovima.

26. Fizičko povezivanje: 1 )Privatna mreža NBS (TCP/IP) • Beograd • Novi Sad • Niš • Kragujevac 2) Swift mreža(SITA)

27. TEHNOLOGIJE ZAŠTITE ELEKTRONSKOG PLATNOG PROMETA Mreža je projektovana na principu razvoja savremene SWIFT mreže, gde je sistem zaštite baziran na savremenoj tehnologiji smart kartica i kriptografskim tehnikama digitalnih potpisa.

28. Za povezivanje nosilaca koriste se serveri, koji se nalaze u bankama i drugim nosiocima platnog prometa i predstavljaju tačku preko koje se obavlja celokupan saobraćaj i elektronska razmena podataka između nosilaca i mreže.

29. Za zaštitu elektronskih poruka koristi se tehnika digitalnog potpisa, koji se generiše na osnovu tajnog ključa sa smart kartice.

30. Smart kartica-identifikaciona kartica subjekta u elektronskom platnom prometu, na kojoj se nalazi tajni ključ za kreiranje digitalnog potpisa i digitalni certifikat kojim se garantuje identitet potpisnika.

31. Za generisanje digitalnog potpisa u mreži koristi se namenski hardver, odnosno softverski kriptografski moduli, kao i smart kartice. Dužina ključa za generisanje digitalnog potpisa u mreži iznosi 1024 bita.

32. Algoritam za generisanje digitalnog potpisa je iz klase RSA, a njegova primena usklađena je sa međunarodnim PKCS-1 standardom(Public Key Cryptography Standard).

33. RSA algoritam je najkompletniji algoritam za šifrovanje asimetričnim ključevima koji su osmislili 1978. godine Rivest, Shamir, Adleman.

34. INFORMACIONI SISTEM BANKE • Informacioni sistem banke je strukturni deo poslovnog sistema banke i neohodan servis strategijskog upravljanja razvojem banke. • Upravljanje poslovnim sistemom banke i donošenje pravovremenih odluka zavisi od kvalitetnih informacija.

35. INFORMACIONI SISTEM BANKE • Razvoj računarskih komunikacija i računarskih mreža kao i usavršavanje elektronskog prenosa na velike udaljenosti i razvoj telekomunikacija, doveli su do visoke informatizacije eksternih tokova kod bankarskih sistema.

36. INFORMACIONI SISTEM BANKE • Informaciona tehnologija je doprinela da se znatno unapredi efikasnost u komuniciranju banaka kako sa udaljenim filijalama, agencijama, tako i sa drugim subjektima sa kojima banka ima poslovne kontakte.

37. INFORMACIONI SISTEM BANKE • Informacioni sistem banke treba da zadovolji zahteve i potrebe brojnih korisnika u banci kao i njenih komitenata u okruženju (NBS, poslovne banke, udruženje banaka, berze i berzanski posrednici, komitenti...).

38. INFORMACIONI SISTEM UDRUŽENJA BANAKA SRBIJE Informacioni sistem Udruženja banaka Srbije treba da podrži poslovanje UB u odnosu na osnovne funkcije koje obavlja UB: • unapređenje poslovanja banaka, ostvarivanje zajedničkog interesa banaka i drugih finansijskih organizacija.

39. INFORMACIONI SISTEM BERZE i BERZANSKIH POSREDNIKA • Preko informacionog sistema berze i berzanskih posrednika, banke i druge finansijske institucije obavljaju trgovinu kratkoročnim i dugoročnim hartijama od vrednosti.

40. Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti • Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti osnovan je 19. novembra 2001. godine kao organizacioni deo Narodne banke Jugoslavije. • Osnovna funkcija mu je bila registrovanje, kliring i saldiranje hartija od vrednosti.

41. Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti • Registrovanje svih emitovanih hartija od vrednosti; • Kliring i saldiranje novčanih transakcija po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti; • Kliring i saldiranje hartija od vrednosti; • Izvršenje transakcija.

42. Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti • Tehničke osnove projektovanog rešenja Beokliringa su: • Otvorena platforma i arhitektura; • Komunikaciona TCP/IP infrastruktura i PKI tehnologija; • Široko dostupan servis korisnicima preko svih raspoloživih komunikacionih kanala.

43. ČlanoviBeokliringa su: • Banke; • Custody banke; • Ovlašćene banke; • Berzanski posrednici; • NBS; • RS; • Berza; • Društva za upravljanje fondovima; • Strane depozitno-klirinške organizacije.

44. Poslovi sa hartijama od vrednosti koji se obavljaju preko sistema Beokliringa su: • uknjižavanje emitovanih hov; • imobilizacija materijalizovanih hov; • otvaranje i administiriranje računa hov; • kliring i saldiranje hov; • preknjižavanje hov; • izveštavanje o stanju na računima hov; • upis založnog prava na hov; • promene podataka o imaocima računa hov.

45. Elektronska razmena podataka učesnika Centralnog registra HOV