PRIVREDNI SISTEM NEMA ČKE

1. PRIVREDNI SISTEM NEMAČKE Vuk Bošković 06/1016 Dušan Kaličanin 07/723

2. Posleratna nemačka i japanska privreda predstavljale su specifične verzije neliberalnog kapitalizma, kojima se upravljalo kroz nacionalne institucije podržavane, u različitoj meri, od strane jake države • Protivnici neoklasične ortodoksije su ekonomski uspeh ove dve zemlje smatrali potvrdom svojih stanovišta; u periodu kada su se Velika Britanija i SAD nalazile u dubokoj krizi, nemačka i japanska privreda su napredovale, zahvaljujući svojim institucijama koje su podsticale dugoročne odnose i uzajamno poverenje među ekonomskim akterima

3. Sličnosti nemačke i japanske privrede – institucije koje podstiču održavanje dugoročne saradnje ekonomskih aktera i manja zaokupljenost alokativnom efikasnošću i sprečavanjem monopola • Međutim, za razliku od Japana, gde su posleratne institucije izgrađivane s namerom da se uhvati korak sa Zapadom, u Nemačkoj je glavna preokupacija bilo postizanje i održavanje društvenog jedinstva i solidarnosti

4. U literaturi o varijetetima kapitalizma razlike u nacionalnim ekonomskim institucijama dovode se u vezu sa ekonomskim performansama • Iz ovoga sledi da kapitalističke privrede nastoje da maksimiraju unutrašnje jedinstvo svojih institucionalnih sklopova zato što komplementarnost institucija uvećava njihovu produktivnost • Postojeće institucionalne strukture su stoga osnovne determinante onih u nastajanju

5. Ekonomski liberalizam – društveni poredak koji “pred ekonomske transakcije isključivo postavlja obavezu da zadovolje interese onih koji su u njih neposredno uključeni; takođe je sumnjičav prema kolektivnoj podršci ekonomskim aktivnostima, kao plodnom tlu za nastanak tajnih dogovora i monopola” • U neliberalnim kapitalističkim privredama, od transakcija se očekuje da “preuzmu i druge funkcije, pored ekonomskih”; one su “ograničene drugim neekonomskim ciljevima, kao što su društveno jedinstvo ili nacionalna odbrana”.

6. Kriza u kojoj su se našle japanska i nemačka privreda početkom poslednje decenije XX veka, po mnogima je bila posledica nesklada između njihovih ekonomskih institucija i zahteva izmenjenog političkog i ekonomskog okruženja • Naročito glasni su u obe zemlje bili zagovornici restrukturiranja privrede u pravcu liberalnijeg, slabije regulisanog angloameričkog modela • Suštinsko pitanje jeste da li će Nemačka i Japan biti u stanju da se prilagode izazovima globalizacije, a da ipak održe institucije koje doprinose izgradnji društvenog jedinstva

7. Najveći teorijski problem u vezi sa ovim pitanjem je približavanja i udaljavanja u institucionalnom sastavu industrijskih društava, kao i mogućnost istovremenog postojanja jedinstvenih oblika kapitalizma u globalnoj ekonomiji koja postaje sve više integrisana • Danas preovlađuju teorije koje predviđaju približavanje, a kao osnovni pokretač promena se uzima delovanje tržišnih snaga (a ne širenje tehnologije, kako se pretpostavljalo posle II svetskog rata)

8. Na tržištima proizvoda, Nemačka se oslanja na tržišni mehanizam kako bi koordinisala odluke preduzeća i domaćinstava i stimulisala inovacije • 1980-te: privatizacija u telekomunikacijama, pošti i železnici • Moderni sektori poput biotehnologije i farmaceutske industrije regulišu se kroz složene procedure licenciranja proizvoda • Značajne subvencije se daju poljoprivredi, rudarstvu, brodogradnji i za korišćenje alternativnih izvora energije

9. Tržište kapitala – 3 stuba bankarskog sistema: • štedionice (zaštićene od preuzimanja) • banke u državnom vlasništvu • komercijalne banke Tržište rada se reguliše kroz barijere otpuštanju i nezvaničnu minimalnu nadnicu utvrđenu u skladu sa socijalnim davanjima; institucije tržišta rada onemogućavaju pristup autsjderima, povećavajući rente za insajdere

10. Kriza nemačke ekonomije konsenzusa • Posleratni nemački kapitalizam je produkt složenog kompromisa između liberalizma, socijaldemokratije i socijalnog katolicizma; između tradicionalizma i dve suprotstavljene verzije modernizma (liberalizma i socijalizma); i napokon između kapitala i rada • Zapadnonemačka politička ekonomija bila je pre svega usmerena na postizanje društvene ravnoteže, kroz skup specifičnih društveno-ekonomskih institucija (regulisana tržišta, zajedničko upravljanje vlasnika i radnika u preduzećima, jako civilno društvo...)

11. Visoki troškovi, kao posledica regulisanog tržišta rada i značajnih izdvajanja za zaštitu brojnih grupa stanovništva, osujetili su cenovno-konkurentnu proizvodnju i primorali preduzeća da traže svoju šansu na tržištima na kojima se konkuriše kvalitetom • Sindikati i udruženja privrednika su našli zajednički interes da upotrebe svoj dobro utvrđeni uticaj kako bi pomogli preduzećima da se pozicioniraju na tržištu, zajednički sprovodeći unapređenje veština, organizacije, tehnologije i proizvoda

14. osnovna prednost zajedničkog upravljanja – saradnja različitih interesnih grupa kako bi se prilikom donošenja važnih odluka uzeli u obzir zahtevi akcionara, radnika i menažera • Ako interesi poslodavca nisu zaštićeni ugovorom, radnici mogu odabrati drugačiju funkciju cilja koja podrazumeva veću nagradu za rad i garanciju zaposlenja • Zajedničko upravljanje predstavlja značajan izvor moći za sindikate – uvećava njihovu političku snagu i obezbeđuje pozicije za njihove vođe

15. Unapređenja u proizvodnji su kontinuirana ali spora i dugotrajna; rezultirajući model inovacija se pre zasniva na poboljšanju proizvoda u postojećim preduzećima i sektorima, nego na podizanju novih sektora • Nezgodne odluke, čvrste veze i odložene reakcije kod nemačkih institucija dovode do sporih fluktuacija u ekonomskoj aktivnosti, blagih cikličnih kretanja (naročito u poređenju sa SAD) i niske disperzije rezultata

16. Tradicionalno visoka stopa štednje omogućila je formiranje kritične mase kapitala neophodne za stalna unapređenja proizvoda i faktora proizvodnje • Valutni režim je sprečavao devalvaciju kako bi se povratila cenovna konkurentnost, a investitori su stekli zaštitu od političke nestabilnosti • Međutim, početkom 90-tih visoka i dugotrajna nezaposlenost počinjala je da podriva društveno jedinstvo koje su institucije imale da štite

17. Strategija postepenog inoviranja na širokoj osnovi više nije donosila dovoljno prednosti na tržištu kako bi se obezbedila puna zaposlenost nemačke radne snage po visokim nadnicama • Tokom 80-tih, problem nezaposlenosti je uspešno ublažavan kroz ograničenje ponude rada (smanjenjem broja radnih sati i prevremenim penzionisanjem) • Tehnološko vođstvo je sada zahtevalo brži razvoj i plasman proizvoda, što je nemački model inovacije učinilo zastarelim

18. Odluka Zapadne Nemačke da ujedinjenje sprovede kroz “presađivanje” čitavog svog sistema institucija u bivšu Istočnu Nemačku, dodatno je opteretila njenu privredu • Odmah po ujedinjenju, sindikati i udruženja poslodavaca su se obavezali na povećanje nadnica u Istočnoj Nemačkoj do nivoa na zapadu u narednih nekoliko godina • Ovakav potez izložio je preduzeća u Istočnoj Nemačkoj rigoroznoj konkurenciji, na koju su se preduzeća sa zapada navikavala četiri decenije

19. U Nemačkoj je do sredine 90-tih uveliko otpočeo najveći transfer bogatstva u istoriji, kroz koji je istok zemlje subvencionisan sa 100 milijardi dolara godišnje • Javni dug je nakon ujedinjenja naglo porastao; njegov rast je obuzdan kroz rezove u sektoru istraživanja i razvoja

20. Posleratna nemačka nagodba između kapitala i rada (tj. nemačkog društva i kapitalističke privrede) počivala je na ograničenoj mobilnosti faktora proizvodnje preko državnih granica • Uvećavanje mobilnosti kapitala i rada dovodi do prestanka kontrole države nad ponudom rada i raskidanja dugoročnih odnosa između preduzeća i banaka • Nemački sistem zajedničkog upravljanja preduzećima, baš kao i njena država blagostanja, nisu preneti na nivo EU

21. Međunarodni odnosi • Nemačka je u XX vek ušla ne samo kao kandidat ne samo za regionalno vođstvo već za status svetske sile • Međutim, nakon poraza u II svetskom ratu, našla se u američkoj interesnoj sferi i pod uticajem SAD obnovljena je kao parlamentarna demokratija i tržišna privreda • Bez istočnog dela teritorije, Nemačka je bila podložnija unutrašnjoj demokratizaciji, liberalizaciji i uopšte vesternizaciji

22. NATO i evropske integracije obezbedile su okvir koji je omogućio da Nemačka prosperira i živi u miru, iako je povratila svoj suverenitet samo u podeljenom, združenom obliku • Nemačka se suočava sa sve snažnijim zahtevima SAD da prihvati više “odgovornosti” za regionalnu i globalnu bezbednost • Kako su evropske integracije napredovale 80-tih i 90-tih godina prošlog veka, uloga nacionalne države u Nemačkoj postepeno se svodila na uspostavljanje tržišta

23. Tehnologija i inovacije • Tehnološki razvoj u Nemačkoj se odvija kroz inkrementalne, na iskustvu zasnovane inovacije kojima se unapređuju postojeći proizvodi • Bojer i Jamamura – smatraju da umesto prelaska na američki sistem radikalnih inovacija, Nemačka treba da se osloni na sopstvena rešenja i potvrđene prednosti

24. Jamamura – dva duga talasa (paradigme) tehnoloških promena: • Vodena para i čelik (1780-1870) • Električna energija i novi materijali (1880-1970) • Informacione tehnologije (1970-danas) Svaki talas sastoji se iz 2 faze – proboj i sazrevanje Različiti institucionalni aranžmani se na različite načine prilagođavaju pojedinim fazama tehnološkog ciklusaulaskom trećeg talasa u fazu sazrevanja Nemačka će povratiti svoje prednosti

25. Bojer – dovodi u vezu dinamiku inovacija i varijetete kapitalizma • Nemački model rasta zasnovan je na socijaldemokratskim institucionalnim strukturama koje stvaraju visokokvalifikovane radnike, što omogućuje privredi da na svetskom tržištu bude konkurentna na osnovu kvaliteta i diferencijacije proizvoda • Ne treba očekivati približavanje Nemačke liberalnijoj verziji kapitalizma iz tri razloga: • nacionalni sistemi inovacija se međusobno dopunjuju, radije nego što konkurišu • hibridizacija (preuzimanje i prilagođavanje stranih institucija) je mnogo verovatnija nego puko imitiranje • svrsishodnost inovacionog sistema zavisi od njegove komplementarnosti sa ključnim institucijama privrede

26. Radni odnosi i produktivnost • Čak i kada žele, poslodavci ne mogu sebi da priušte da iznevere očekivanja radnika, zato što bi to poremetilo dugo izgrađivane proizvodne odnose i podrilo njihove pozicije na tržištu • Među poslodavcima i radnicima javljaju se brojne i duboke podele • Umanjena solidarnost poslodavaca predstavlja sve veću pretnju nemačkim sindikatima; s druge strane udruženja poslodavaca se osećaju sve nemoćnijim pred zahtevima sindikata • Čini se da se u Nemačkoj područje kooperativne proizvodnje u kojoj su radnici uključeni u odlučivanje sve više smanjuje, a režimi pomoću kojih se njima upravlja gube svoju univerzalnu primenljivost

27. proizvodni modeli (Jirgens) – sačinjeni su od normi i institucija koje regulišu radne odnose, elemenata sociotehničke organizacije posla na mestu proizvodnje i strategija za proizvode • Pod odgovarajućim okolnostima, elementi nacionalnog proizvodnog modela se međusobno podržavaju doprinoseći ostvarivanju snažnih ekonomskih performansi, ali usled internih ili eksternih promena, sistem može krenuti silaznom putanjom; tada je modelu potrebna revitalizacija kroz usvajanje prakse drugih, uspešnijih modela • Nemački proizvođači automobila prihvatili su brojne principe japanske “vitke” proizvodnje (ali ne i kaizen koncept)

28. Finansijski sistemi i korporativno upravljanje • Vitols – u nemačkom finansijskom sistemu preduzeća pribavljaju sredstva kroz dugoročne odnose s bankama, koje zauzvrat stiču pravo da iznutra nadgledaju kako ih menadžment koristi • Postoje brojni uslovi koji pogoduju finansijskom sistemu zasnovanom na bankama: • visoko učešće malih i srednjih preduzeća u strukturi privrede • relativno nizak nivo nejednakosti u raspodeli dohotka • nizak javni dug • odgovarajući instrumenti za štednju i formiranje kapitala • finansiranje vladinih aktivnosti nezavisno od tržišta kapitala • pay-as-you-go penzioni sistem

29. Nemačka je tradicionalno kontrolisala svoj finansijski sistem kroz korporativne institucije i državnu intervenciju • Ovakvim načinom upravljanja finansijski sistem je izložen politizaciji, a poslovanje banaka podređeno ostvarivanju ciljeva javnih politika poput rasta i pune zaposlenosti • Po Vitolsu, uprkos tome što se urušavanje socijalnih osnova finansijskog sistema zasnovanog na bankama u Nemačkoj veoma brzo odvijalo, kao i naklonjenosti nemačkih političara finansijskoj liberalizaciji, ne može se govoriti o približavanju angloameričkom liberalnom obrascu

30. Srž modela korporativnog upravljanja u Nemačkoj (Džekson) predstavlja ravnopravan odnos posvećenog, “strpljivog” kapitala i stabilne, jednako posvećene radne snage koja uživa prava “industrijskog državljanstva” • “prosvećeni” ili “slabi model vrednosti za akcionara” – pojavljuje se eksperimentisanjem na nivou pojedinačnih preduzeća, pod uticajem tržišta

32. Državno uređenje • Savezna Republika Nemačka je federalna država koja počiva na osnovama parlamentarne demokratije. Sastoji se od 16 saveznih pokrajina, od čega su tri gradovi - pokrajine (Berlin, Hamburg i Bremen). Temelj demokratskog uređenja je ustav iz 1949. godine. Šef SR Nemačke je savezni predsednik, koga savezna skupština bira na period od pet godina. Od 2004. godine je savezni predsednik prof. dr. Horst Keler.

33. 1Баден-ВиртембергШтутгартBaden-WürttembergStuttgart1Баден-ВиртембергШтутгартBaden-WürttembergStuttgart • 2БаварскаМинхенFreistaat BayernMünchen • 3БерлинБерлинBerlinBerlin • 4БранденбургПотсдамBrandenburgPotsdam • 5БременБременFreie Hansestadt BremenBremen • 6ХамбургХамбургFreie und Hansestadt HamburgHamburg • 7ХесенВисбаденHessenWiesbaden • 8Мекленбург-Западна (предња) ПомеранијаШверинMecklenburg-VorpommernSchwerin • 9Доња СаксонијаХановерNiedersachsenHannover • 10Северна Рајна-ВестфалијаДиселдорфNordrhein-WestfalenDüsseldorf • 11Рајна-ПалатинатМајнцRheinland-PfalzMainz • 12СарландСарбрикенSaarlandSaarbrücken • 13СаксонијаДрезденFreistaat SachsenDresden • 14Саксонија-АнхалтМагдебургSachsen-AnhaltMagdeburg • 15Шлезвиг-ХолштајнКилSchleswig-HolsteinKiel • 16ТирингијаЕрфуртFreistaat ThüringenErfurt

34. Predstavnički i zakonodavni organ Savezne Republike Nemačke je Bundestag (donji dom). Narod bira parlament svake četiri godine. Gornji dom parlamenta (Bundesrat) je zapravo Veće pokrajina koje se sastoji od predstavnika 16 saveznih pokrajina. Saveznu vladu čine kancelar i savezni ministri. Kancelara bira Bundestag. U septembru 2005. godine je po prvi put na mesto kancelara došla žena, g-đa dr. Angela Merkel. Važnu ulogu u kreiranju politike imaju demokratske stanke. O poštovanju ustava brine Savezni ustavni u sud u Karlsrueu.

35. Nemačke savezne države (16), regije i opštine imaju ustavom dodeljene nadležnosti. Opštine preuzimaju na sebe niz zadataka u oblasti lokalne samouprave. Uticaj na politiku takođe imaju i mnogobrojne komorske organizacije i udruženja.

37. Politički sistem • Na saveznim parlamentarnim izborima u Nemačkoj svaki birač ima dva glasa. • Izborni sistem je složena kombinacija većinskog i proporcionalnog sistema koji se u Nemačkoj naziva "personalizovani proporcionalni sistem".

38. Birač se takozvanim "prvim glasom" opredeljuje za "direktni mandat" kandidata u svom izbornom okrugu, po relativnom većinskom sistemu, po kome je izabran onaj ko dobije najviše glasova. • "Drugim glasom" svaki glasač odlučuje o poslaniku koji će preko takozvane "pokrajinske stranačke liste" da uđe u Bundestag. Određuje relativne snage partija u parlamentu.

39. Glasovi iz pojedinačnih izbornih okruga i oni dati za pokrajinske partijske liste potom se tako preračunavaju da sastav Bundestaga bude u skladu sa podelom glasova na pojedinačne stranke.  • Ukoliko, ipak, neka partija u izbornom okrugu dobije više "prvih glasova" i time više direktnih mandata, sme i da ih zadrži, a da se pri tom ne preduzima nikakva nadoknada glasova za druge stranke. 

40. Međutim, svaka partija mora da pređe cenzus od 5%. • Ukoliko osvoji manje od 5% prema proporcionalnom sistemu, onda mora da osvoji najmanje tri mesta vecinskim sistemom da bi ušla u parlament.

41. Polovina od ukupno 598 mesta u parlamentu pripada poslanicima koji su izabrani “prvim glasom”, dok druga polovina predstavlja poslanike sa partijske liste.

42. Cilj ovakvog izbornog sistema jeste da se, preko pokrajinskih lista, omogući svim strankama da u Parlamentu budu zastupljene u skladu sa brojem glasova koje dobiju. Sa druge strane, direktni izbor u izbornim okruzima građanima omogućuje da se opredele za određene političare koji bi zastupali interese regiona.

43. Danas, nakon reformi izbornog sistema (2008.) Bundestag ima 622 poslanička mesta.

47. U Nemačkoj postoje dve jake partije koje osvajaju najviše mesta u parlamentu. • Međutim, nijedna od njih nikada nije bila dovoljno jaka da samostalno formira većinu. • Obično su im za to potrebne dve manje stranke koje služe usko definisanim interesima specifičnih grupa birača na marginama i u centru političkog spektra i zato se trude da uključe jasne reformske inicijative u svoje kampanje .

48. Na taj način organizovane interesne grupe dobijaju pregovaračku snagu, koja se de facto pretvara u pravo veta, tako da značajne promene nisu dobrodošle kada se negativno odražavaju na značajnije interesne grupe. • Primer: sindikati su tako blokirali važne izmene u sistemu regulacije tržišta rada.

49. Pristup konsenzusa je zapravo primena Paretovog kriterijuma (uvećanje blagostanja – bar jedan dobija, a niko ne gubi). • Status quo igra centralnu ulogu, a konsenzus znači averziju prema riziku. • Ovakav pristup je bio prikladan u uslovima visokog ekonomskog rasta (8% tokom 50-ih, 4% tokom 60-ih) kada je Nemačka sustizala SAD, a dobici u blagostanju se mogli široko distribuirati. Kada rast karakterišu niske stope (1,5%), ograničenja postaju snažnija, sukobi oko ciljeva oštriji, a fleksibilna rešenja manje verovatna.

50. Parlament i Vlada • Nemačka je prlamentarna demokratija u kojoj je kancelar predsednik Vlade. Njega bira parlament i on mora biti član istog. • Može se razrešiti dužnosti samo kroz “konstruktivno izglasavanje nepoverenja”, odnosno, samo ako postiji neki drugi kandidat koji je u stanju da obezbedi većinu.