PRIVREDNI RAST

1. Doc. dr Zoran Mastilo PRIVREDNI RAST

6. POJAM PRIVREDNOG RASTA • Privredni rast je uvećanje realnog bruto društvenog proizvoda određene makroekonomije uodnosu na njegovu veličinu u prethodnom vreinenskom inlervalu. • Privredni rast predstavlja povećanje agregatne ponude.

7. POJAM PRIVREDNOG RASTA • Privredni rast se kvantitativno izražava na najrazličitije načine a najčešće pomoću pokazatelja stoperastabrutodruštvenogproizvoda, nacionalnog dohotka, bruto društvenog proizvoda po glavi stanovnika, nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, itd. • Posmatrano u dugom roku pokazatelji privrednog rasta govore o napredovanju nacionalne ekonomije.

8. POJAM PRIVREDNOG RASTA • Privredni rast je rezultat rastuće efikasnosti upotrebe proizvodnih inputa. • Pojam privrednog rasta je uži od pojmaprivrednog razvoja. Rast je komponenta razvoja. On se bazira na krajnje simplificiranom proučavanju ekonomske dinamike i podrazumeva vrlo rigorozna ograničenja. Privredni rast je proces povećanja realnog bruto drušlvenog proizvoda.

9. NAJZNAČAJNIJE TEORIJE PRIVREDNOG RASTA • TEORIJE UZLETA, STAGNACIJE, I URAVNOTEŽENOG RASTA • KRATKOROČNE I DUGOROČNE TEORIJE PRIVREDNOG RASTA

10. TEORIJE UZLETA Teorije uzleta se povezuju sa imenom Rostova i njegovog učenja u kome se akcentiraju sledeći periodi privrednog rasta: tradicionalno društvo, etapa prelaza od tradicionalnog ka modernom društvu i etapa starta ili uzleta. Kao što se vidi jedan od perioda privrednog rasta koje apostrofira Rostov je start ili uzlet, a njegova analogija je sa avionom koji jc sposoban da leti tek nakon dostizanja kritične visine.

11. TEORIJE UZLETA Pojedine makroekonomije imaju različite periode uzleta.

15. TEORIJE UZLETA Fazu uzleta Rostov vezuje za ispunjenje sledeća tri uslova: 1) porast investicija sa 5 posto (ili manje) na više od 10 posto nacionalnog dohotka; 2) razvoj jednog ili više proizvodnih sektora koje odlikuje visoka stopa rasia; 3) postojanje ili nagla pojava političkog, društvcnog i institucionalnog okvira koji je stimulativan sa stanovišta rasta modernih sektora, dok inogućnosi angažovanja strane akumulacije u fazi uzleta daje sigurnost razvoju.

16. TEORIJE STAGNACIJE U osnovi svih teorija slagnacije nalazi se međunarodna dimenzija privrednog rasta i stav da danas nerazvijene zemlje imaju određene prednosti koje nisu bile karakteristika razvoja prvobitno nerazvijenih, a danas razvijenih privreda. Nedovoljno razvijene zemlje, naime, mogu u savremenim uslovima ostvarili privredni rast mehanizmom transfera akumulacije i tehnologije iz razvijenih zemalja. Ovu teoriju razvio je hardvarski profesor Aleksandar Geršenkron i ona je u lileraturi poznata kao Geršenkronov efekat.

17. TEORIJE URAVNOTEŽENOG RASTA Teoretičari uravnoteženog rasta, napominju da je privredni rast u svojoj biti uravnotežen proces u kome se privrede pojedinih zemalja stalno kreću napred. Ekonomisti koji zastupaju ovakave stavove često prave digrcsiju da je rast sličan kretanju kornjače koja sporo i stalno ide napred, a ne kretanju zeca koji na mahove pravi snažne iskorake, ali se odmara čim oseti umor. Jedan od najpoznatijih predstavnika ovog teorijskog pravca je Sajmon Kuznec. Ovaj autor jc proučavao privrednu istoriju 13 visoko razvijenih zemalja, počev od 1800. godine. Poruke njegovih istraživanja se mogu sažeti u rečenici da je privredni rast ovih zemalja najpribližniji modelu uravnoteženog rasta. Ovo iz osnovnog razloga što rezultati njegovih istraživanja nisu upućivali na značajniji rast ili opadanje stopa privrednog rasta u analiziranom vremenskom periodu.

18. KRATKOROČNE I DUGOROČNE TEORIJE PRIVREDNOG RASTA Teorije kratkomčnog privrednog rasta (Short-Term Economic Growth Theories) analiziraju rigorozne matematičke odnose izmcđu stope privrednog rasla i proizvodnih inputa, posebno kapitala i radne snage. Teorije kratkoročnog privrednog rasta bave se istraživanjem relacija koje postoje izmcđu stope privrednog rasta i veličine upotrebljenih proizvodnih utrošaka. Teorije dugoročnog privrednog rasta (Long Term Economic Growth Theories) istražuju dinamiku dugoročnog rasta kako u visoko industrijalizaovanim tako i u nedovoljno razvijenim zemljama. Kao tri najvažnije škole dugoročnog privrcdnog rasta u razvijenim sredinania u literaturi se navode: a) škola stagnacije b) škola dugoročnog rasta sa fluktuacijama privrednih ciklusa i postepenim uvećanjem stope privrednog rasta i c) škole eksplozijc i kolapsa.

19. KRATKOROČNE I DUGOROČNE TEORIJE PRIVREDNOG RASTA Škola stagnacije najčešće se povezuje sa imenom ekonomiste Alvina Hansena. Ukratko, njegova teorija jc polazila od konstatacije da je krajem tridesetih godina ovoga veka došlo do stagnacije stopa rasta stanvništva i štednje kao i završetka teritorijalnih osvajanja u globalnim relacijama. Ove promcne su uslovile pomeranje akcenta u proizvodnji od kapilalno-intenzivnih tehnoloških postupaka ka kapitalno-štednim procesima. To je, sa svoje slrane, dovelo do stagnacije privrednog rasta. Škola dugoročnog rasta sa fluktuacijama privrednih ciklusa i postepenim uvećanjem stope privrcdnog rasta ima za polaznu premisu opredeljenje da će budući rast biti analogan rastu u prošlosti, te da su pesimistički stavovi stagnacionista neprihvatljivi. Reprezentativni predstavnik ovakvog učenja jc Robert Solou. Po ovom autoru stabilan dugoročni privredni rast jc ostvariv.

20. KRATKOROČNE I DUGOROČNE TEORIJE PRIVREDNOG RASTA Škola eksplozije i kolapsa razlikuje tri njena najvažnija pravca. Prvi pravac se odnosi na Makrsovu teoriju koja predviđa nestajanje kapilalizma, budući da u okviru istog dolazi do sve vcćeg ispoljavanja brojnih društvenih protivrečnosti. Drugi pravac reprezentuju razmišljanja intelektualnih naslednika Tomasa Maltusa i njegovih pesimističkih stavova u vezi mogućnosti uvećanja proizvodnje u obimu neophodnom da prati trend stalnog uvećanja stanovništva. Najpoznatiji radovi su objavljeni od strane Rimskog kluba pod nazivom Granicce rasta iz 1972. godine. Treća varijanta predstavlja negaciju druge, Protagonisti ovog teorijskog pravca odbacuju kataklizmične poruke druge varijante, temeljići svoje zaključke na stavu po kome savremene tehnološke promene omogućuju rastuće prinose u oblasti poljoprivredne proizvodnje. u ekstrakciji prirodnih resursa i zaštiti prirodne sredine.

21. EKONOMIJA PONUDE – PREOKRET U TEORIJI PRIVREDNOG RAZVOJA Kejnsijanstvo tumači privredni rast prvenstveno sa tačke gledišta tražnje. Ono objašnjava nizak tempo privrednog rasta nedovoljnom veličinom ukupne tražnje, koja ne obezbeđuju neophodan rast bruto društvenog proizvoda. Zato se oni zalažu za politiku niskih kamatnih stopa (politika "jeftinog novca") kao sredstvo stimulncije investicija. U slučaju potrebe, fiskalna politika se možc korisiiti zaograničenje državnih rashoda i potrošnje, s tim da visok nivo investicija ne vodi inflaciji. Osnovna racionalna nit kejnsijanskog pristupa dinamiziranju proizvodnje je stav po kome je principom multiplikovanog delovanja na neku od komponenata potrožšnje moguće u kratkom roku uticati na akceleraciju slope privrednog rasta.

22. EKONOMIJA PONUDE – PREOKRET U TEORIJI PRIVREDNOG RAZVOJA Monetarizam se u ekonomskoj teoriji vezuje zaime američkog ekonomistc Miltona Fridmana. Promene stope rasta ponude novca istovremeno objašnjavaju i logiku privredne dinamike. Analogno takvom zaključku proizilazi i stav o odlućujućoj važnosti monetarne polilike u procesu dinamiziranja stope privrednog rasta. Bitno ogranićenje monetarizma u kontekstu izučavanja problema privrednog rasta ogleda se u tome što ovaj teorijski pravac polazi od zaključka da se u kratkoin roku može promeniti proizvodnja i zaposlenost povećanjem novčane mase. Međutim, u dugom roku, posle procesa prilagođavanja u kratkom roku, dolazi do efekata koji se uglavnom oglednju u povećanju cena.

23. EKONOMIJA PONUDE – PREOKRET U TEORIJI PRIVREDNOG RAZVOJA Vreme od kasnilh šezdesetih i posebno od sedamdesetih godina 20. veka pa do današnjih dana karakteriše napnštanja kejnsijanskog pravca u ekonomskoj teoriji i uspon tzv. novoklasičnih pristupa. Premda mišljenja o ukupnim dometima ovog teorijskog pravca vrlo podjeljena, tvrđenje po kome visoke poreske stope utiču negativno na privredni rast. Može se zaključiti da su investicije u centru istraživanja predstavnika ekonomije ponude. Nivo agregatnih investicija zavisi od veličine agregatne štednje, a štednja od visine ukupnih poreskih zahvatanja. Dolazi se do stava o presudnom značaju motivacija u procesu dinamiziranja privrednog rasta, motivacije da se radi, štedi i da se investira. Visoke poreske stope destimulativno djeluju na sistem motivacije

24. EKONOMIJA PONUDE – PREOKRET U TEORIJI PRIVREDNOG RAZVOJA Elementarna analiza stavova makroekonomske teorije i politike u vremenu koje se proteže od polovine 20. veka, pa sve do osamdesetih godina u zemljama razvijene tržišne privrede, može se pznačiti kao iznačaženje puteva i načina pomoć kojih se ekonomska politika efikasno suprostavlja inflaciji, s jedne, i rastu nezaposlenosti, s druge strane. U situacijama kada je nezaposlenost pokazivala trendove rasta, liberali su zahtevali povećanje izdataka ili smanjenje poreza. Suprotno, u uslovima rasta inflacije, konzervativci su preporučivali kreatorima ekonomske politike široku paletu monetarnih i fiskalnih mera restruktivnog karaktera.

25. IZVORI DUGOROČNOG PRIVREDNOG RASTA – EMPIRIJSKI ASPEKT Empirijski pokazatelji stope rasta bruto društvenog proizvoda u pojedinim zemljama u dužem vremenskom intervalu to najbolje pokazuju. Daleko najveći broj zemalja u toku dugog roka ima prosečnu stopu rasta realnog GNP između dva i tri posto. Agnus Madison (Agnus Maddison) ekspert za ekonomsku istoriju i teoriju privrcdnog rasta je podelio vremenski interval od 500. godine naše ere, pa do 1920. godine na četiri perioda: • poljoprivreda, (500-1500); • razvijena poljoprivreda (1500-1700); • trgovački kapitalizam (1720-1820.) i • kapilalizam (1820-1980).

26. IZVORI DUGOROČNOG PRIVREDNOG RASTA – EMPIRIJSKI ASPEKT Tempo privrednog rasta i poljoprivredne proizvodnje po stanovniku Zapaža se da je nivo poljoprivrednih proizvoda po stanovniku, u gotovo desetovekovnom periodu ostao nepromenjen, dok je stanovništvo u toku istog vremenskog intervala raslo po stopi od 0,1%. Tokom sledeća dva veka stanovništvo jc raslo po stopi od 0,2%, dok je proizvodnja po stanovniku bila uvećavana po stopi od 0,1%. Kvalitativna promena se dogodila u sledcćoj fazi razvoja kapitalizma, kada je prosečna stopa rasta proizvodnje po glavi slanovnika iznosila 1,6%.

27. IZVORI DUGOROČNOG PRIVREDNOG RASTA – EMPIRIJSKI ASPEKT Rezullati istraživanja Sajmona Kuzneca pokazuju da je tempo privrednog rasta u vremenu prve industrijske revolucije, koja se dogodila u Velikoj Britaniji između 1780. i 1820. godinc, u SAD između 1810. i 1860. godine i u Nemačkoj između 1820. i 1870. godine, značajno povećan. To se poklapa sa procesom razvoja kapitalizma kao vodećeg privrednog sistema u globalnim relacijama. U ovim zemljama se u analiziranom vremenskom intervalu zapaža privredni rast, a takođe i rast stanovništva, pri čemu je privrcdni rast bio praćen značajnim tehnološkim usavršavanjima. Kuznec je u jednom od svojih radova primctio da se proces prelaza na ubrzani prvredni rast dogodio naglo, a da su političke i socijalne posledice tog događaja veoma burne.

28. IZVORI DUGOROČNOG PRIVREDNOG RASTA – EMPIRIJSKI ASPEKT Zbog čega se tempo privrednog rasta ubrzava u nekim zemljama a u drugim ne? Jedna od najpopulamijih teorija koja objašnjava ovu pojavu vezana je za ime Maksa Vebera, a za polaznu tačku ima objašnjenje uzročno-posledičnih odnosa između religije i ekonomije. Po Veberu najbolji uslovi za prosperitet kapitalizma postoje u onim zemljama u kojima su naglašene protestantske religijske vrednosli. Veber je tvrdio da protenstantizam potencira težnju za profitom. Po njemu, nagon za profilom ima isti rang važnosti kao i težnja za sticanjem znanja.

29. IZVORI DUGOROČNOG PRIVREDNOG RASTA – EMPIRIJSKI ASPEKT Dugoročni privredni rast se temelji na uvećanoj upotrebi proizvodnih faklora - rada, kapitala i prirodnih resursa i uvećanju efikasnosti njihovog korišćenja - tehnološkim promenama. Ukoliko se pođe od stava po kome prirodni resursi predstavljaju konstantu, proizilazi da se privredni rast, odnosno rast GNP, može dekomponovati na tri zasebna izvora: rast radne snage, rast kapiiala i tehnološke promene.

30. IZVORI DUGOROČNOG PRIVREDNOG RASTA – EMPIRIJSKI ASPEKT Stope rasta GNP od 1980-1987. godine u nekim zemljama i vreme dupliranja

31. IZVORI DUGOROČNOG PRIVREDNOG RASTA – EMPIRIJSKI ASPEKT Veoma je bitno zapaziti da privredni rast zavisi i od faktora na sltrani tražnje i faktora raspodele. Na privredni rast, takođe, imaju uticaja i faktori na strani raspodele. Za potpuno iskorišćenje proizvodnog potencijala, pored punog uključenja proizvodnih resursa u ekonomsku aktivnost, potrebna je i adekvatna njihova raspodela kako bi se dobila maksimalna količina korisne produkcije.

32. IZVORI DUGOROČNOG PRIVREDNOG RASTA – EMPIRIJSKI ASPEKT Faktori privrednog rasta na strani ponude i oni na strani tražnje međusobno su povezani. Npr: Rast nezaposlenosti negativno deluje na akumulativnu sposobnost makroekonomije, a takođe i na rast troškova istraživanja i razvoja. Ali i suprotno, nizak nivo akumalativne sposobnosti i inovativnosti može biti ključni razlog rasta nezaposlenosti

33. IZVORI DUGOROČNOG PRIVREDNOG RASTA – EMPIRIJSKI ASPEKT Potrebno je imati u vidu da se prirast proizvodnog potencijala realizuje ukoliko se: • ukupni rashodi povećaju do nivoa dovoljnog za održavanje punezaposlenosii: • dodatni resursi efikasno koriste, kako bi obezbedili maksimalnomoguće povcc'anje obima proizvodnje. Visoke stope radne snage, same po sebi, ne znače i visoke stope privrednog rasta. Kvalitet rada determinišu nivo obrazovanja, obučavanje, radno iskustvo, kao i odnos prema radu. Obrazovanje je najsporiji, ali sasvim izvesno, i najznačajniji faktor privrednog rasta.

34. IZVORI DUGOROČNOG PRIVREDNOG RASTA – EMPIRIJSKI ASPEKT Stepen korišćenja radne snage zavisi od sposobnosti zemlje da investira u kapitalna dobra, što je povezano sa njenim mogućnostima štednje. Za slobodna tržišta i stabilne ekonomije malo je dokaza da više kamatne stope povećavaju štednju. Postoji mnogo dokaza da ekstremna finansijska nestabilnost, sa velikim i realnim negativnim kamatnim stopama dovodi do sledeće tri stvari: domaćinstva značajno smanjuju šlednju; premeštaju je u inostranstvo; akumuliraju štcdnju u neproduktivne vrednosti (na primer u zlato).

35. IZVORI DUGOROČNOG PRIVREDNOG RASTA – EMPIRIJSKI ASPEKT Kao dodatak privatnom sektoru, vlada utiče na nacionalnu štednju kroz budžetsku politiku. Izvan domaće privrede, zemlje u razvoju mogu dolaziti do strane štednje na tri osnovna načina: • da preduzeća iz inostranstva direktno investiraju u domaću privredu; • pozajmljivanjem na svetskom iržištu kapitala ili od institucija kao što je Svetska banka; • dobijanjem strane pomoći od industrijalizovanih zemalja.

36. IZVORI DUGOROČNOG PRIVREDNOG RASTA – EMPIRIJSKI ASPEKT Iznos štednje, domaće i strane, privatne i javne, deteminiše investicionu aktivnost u zemlji. Privredni rast dovodi do profita; profiti se ponovno investiraju; kapital, produktivnost i dohodak percapila se uvećavaju, čime se krug ekonomskog prosperiteta zatvara.

37. IZVORI DUGOROČNOG PRIVREDNOG RASTA – EMPIRIJSKI ASPEKT Prirodni resursi - poljoprivredno i šumsko zemljište, mineralna bogatstva, vodeni potencijal, kombinovani sa radom i kapitalom, mogu doprineti privrednom rastu, ali izgleda da nisu neophodni uslov rasta. Neke zemlje u razvoju su relativno bogate prirodnim resursima, no i pored toga one nisu uspešne u njihovoj upotrebi. S druge strane, postoje zemlje koje su siromašne prirodnim resursima (Japan, na priiner), a koje su realizovale izuzetan privredni rast u prethodnim decenijama.

38. IZVORI DUGOROČNOG PRIVREDNOG RASTA – EMPIRIJSKI ASPEKT Tehnologija- način kombinovanja resursa u proizvodnji roba i usluga - ključna je determinanta privrednog rasta. Tehnološka promena omogućava proizvodnju većeg autputa uz postojcća ulaganja faktora. Tehnološka promena zavisi od naučnoistraživačkog kadra i od ukupnih ulaganja u istraživanje i razvoj. Obrazovanija radna snaga pruža visoko razvijenim privredama značajnu prednost u primeni nove tehnologije u odnosu na zemlje u razvoju. Pored toga, vodećc privrcde izdvajaju između 2% i 4% svog GNP za istraživanje i razvoj, što je dalcko iznad mogućnosti zemalja u razvoju.

39. IZVORI DUGOROČNOG PRIVREDNOG RASTA – EMPIRIJSKI ASPEKT Determinante privrednog rasta realnog GNP SAD u periodu 1948-1989. godine

40. NEKA OBELEŽJA SAVREMENOG PRIVREDNOG RASTA Osnovna karkateristika savremenog privrcdnog rasta je tendencija ka snižavanju udela poljoprivrede u vrednosti bruto društvenog proizvoda i ukupnoj zaposlenosti. U SAD, na prinier. 1920. godine 70% od ukupnog broja radne snage bilo je zaposleno u oblasti poljoprivrcdc. Godine 1940. ovo učešćc je iznosilo 20%, a 1987. isto je palo na svega 3%. U Japanu, udeo zaposlenih u poljoprivredi se smanjio sa 72% u 1879. godini na svega 8% u 1980. godini.U zemljama u razvoju ovaj procenat se kreće oko 20%, a u industrijski razvijenim je on manji od 5%.

41. NEKA OBELEŽJA SAVREMENOG PRIVREDNOG RASTA Britanski ekonomista Kolin Klark (Colin Clark) primetio je da trend smanjenja udela poljoprivrednih radnika u ukupnom broju zaposlenih prati rast zaposlenih u sektoru industrije, a potom i u sektoru usluga. Za zenilje koje stupaju u fazu brzog privrednog rasta, veoma su karakteristične promene na planu urbanizacije. koju je Kuznec definisao kao "koncentraciju slanovništva u gusto naseljenim relativno krupnim regionima". Urbanizacija je posledica snižavanja udela agrarnog sektora i prosperiteta induslrije.

42. NEKA OBELEŽJA SAVREMENOG PRIVREDNOG RASTA Osnovna karkateristika savremenog privrcdnog rasta je tendencija ka snižavanju udela poljoprivrede u vrednosti bruto društvenog proizvoda i ukupnoj zaposlenosti. U SAD, na prinier. 1920. godine 70% od ukupnog broja radne snage bilo je zaposleno u oblasti poljoprivrcdc. Godine 1940. ovo učešćc je iznosilo 20%, a 1987. isto je palo na svega 3%. U Japanu, udeo zaposlenih u poljoprivredi se smanjio sa 72% u 1879. godini na svega 8% u 1980. godini.U zemljama u razvoju ovaj procenat se kreće oko 20%, a u industrijski razvijenim je on manji od 5%.

43. NEKA OBELEŽJA SAVREMENOG PRIVREDNOG RASTA Značajan doprinos istraživanju faktora privrednog rasta dao je tokom sedamdesetih godina Holins Čeneri (Holins Chenery) sa Harvardskog univerziteta i Moše Sirkvin (Moshe Syrquin) sa Bar Ilanskog univerziteta. Njihova istraživanja su obuhvatila grupu od 100 zemalja za period 1950-1970. godine. Jedan od najvažnijih zaključaka je stav da deoba zemalja na razvijene i zemlje u razvoju treba da bude zamenjena koncepcijom o stadijumima prelaza između ta dva nivoa razvoja.

44. NEKA OBELEŽJA SAVREMENOG PRIVREDNOG RASTA Rezultati njihovog proučavanja idu u prilog teze da ključne promene u zemljama u razvoju po mnogim karakterističnim obeležjima podsećaju na pojave koje su svojevremeno bile prisutne u danas visoko razvijenim privredama: smanjeiije udela poljoprivrede u bruto društvenom proizvodu, trend ka urbanizaciji, itd. Analiza je potvrdila zaključak da posedovanje prirodnih resursa od strane pojedinih zemalja ne predstavlja odlučujući činilac njihovog privrednog rasta. Takve zemlje obično izvoze industrijske proizvode, a uvoze neophodne sirovine. Japan i grupa zemalja “azijskih tigrova" (Honkong. Koreja, Tajvan i Singapur) primcr su takvog modela razvoja.

45. NEKA OBELEŽJA SAVREMENOG PRIVREDNOG RASTA Novija istraživanja privrednog rasta u vezi sa kvantifikacijom doprinosa faktora privrednom rastu nešto su različita od pristupa i rezultalta Roberta Soloua. Osnovna ideja novih prilaza sastoji se u stavu da invesiije, nezavisno od toga da li su ovaploćene u mašinania ili u ljudima, dovode do pozitivnih ekstemih efekala. Primer ovih pozitivnih eksternih efekaia je transfer tehnologije i znanja radnika koje koriste novu tehnologiju. Jedna firma stiče novo iskustvo, a druga locirana u blizini može iskoristiti eksterne efekte od upotrebe takvog znanja. Primjer: Silokonska dolina u blizini San Franciska

46. NEKA OBELEŽJA SAVREMENOG PRIVREDNOG RASTA Jedan broj ekonomista koristi kvantitativni pristup za izračunavanja uticaja nekih političkih i institucinalnih faktora na privredni rast. Primera radi, Skali (G. Scully) je poredio 115 zemalja tržišne privrede za period 1960-1980. U cilju utvrdjivanja sitepena korelacije tempa privrednog rasta sa pokazateljima koji mere slepen poliličkih, građanskih i ekonomskih sloboda, ovaj autor je dokazao da je značajan uticaj na privredni rast imala struktura političkih institucija. U sivarnosti najdinamičnije sitope privrednog rasta su imale države za razvijenim sistemom pravne zaštite privatne svojine.

50. MODELI PRIVREDNOG RASTA Modeli privrednog rasta predstavljaju vrlo uprošćenu sliku rasta kao centralnog makroekonomskog atributa i krajnje složenog fenomena, čija se dinamika i karakter transformišu od jednog do drugog vremenskog trenutka. Savremeni modeli privrednog rasta obrazovali su se na osnovu dva izvora: • Kensijanske teorije makroekonomske ravnoteže • Teorije proizvodnje neoklasičara