1 / 11

RODNA RAVNOPAVNOST Autorka : Svetlana Prodanović psihološkinja , porodična psihoterapeutkinja ,

RODNA RAVNOPAVNOST Autorka : Svetlana Prodanović psihološkinja , porodična psihoterapeutkinja , Centar za socijalni rad Bač. Pojam pola : biološka odrednica , postoje urođene različitosti između muškog i ženskog pola Hromozomske - XX, ženski polni hromozomi

evania
Download Presentation

RODNA RAVNOPAVNOST Autorka : Svetlana Prodanović psihološkinja , porodična psihoterapeutkinja ,

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. RODNA RAVNOPAVNOST Autorka: Svetlana Prodanović psihološkinja, porodičnapsihoterapeutkinja, CentarzasocijalniradBač

  2. Pojampola: biološkaodrednica, postojeurođenerazličitostiizmeđumuškogi ženskogpola Hromozomske- XX, ženskipolnihromozomi • - XY, muškipolnihromozomi Hormonalne- estrogen, progesteron, ženskipolnihormoni - testosteron, muškipolnihormon Anatomske- građatela, reproduktivniorgani, muskulatura, teorija o "muškom" i "ženskom" mozgu Psiholoske- svest o polnomidentitetu - uglavnom u skladusaprethodnim, biološkimodrednicamapola, ali ne obavezno (npr. homoseksualizam)

  3. Pojamroda: društvenaodrednica, položajmuškogiženskogrodaodređen je društvenimuređenjem, kulturomimenjao se krozistoriju. • Odnossnagaizmeđumuškogiženskogrodakreće se u rasponuodmatrijarhata (društva u kojimasuženeimaleilijošuvekimajumoć u porodici - nekeplemenskezajednice) do patrijarhata (društva u kojimasumuškarciimalimoć u porodici). Savremenodemokratskoevropskodruštvotežirodnojravnopravnosti, alionajošuveknijedostignuta u potpunosti. • Temeljirodneravnopravnostivezuju se za XIX vek, početkeindustrijalizacijeipotrebuda se iženeuključe u procesproizvodnje.Tada se javljafeminističkipokret, kaoodrazpotrebeda se ženeizborezapravoglasa. Zapošljavanjemženepostajuekonomskisamostalnije, štojačanjihovudruštvenupozicijuimenjaodnossnagaunutarpartnerskogodnosa.

  4. Koji suotežavajućifaktorizapostizanjerodneravnopravnosti? • Nekimuškarci se teškoodričumuškihprivilegija (moći, dominacije, kontrolei • pribegavajuporodičnomnasilju). • Emancipacijaženaneretkodovodi do sukoba • mnogobrojnihdruštvenihuloga • (materinstva, poslovnihobaveza, vođenjadomaćinstva). • Nemauspešneemancipaciježenabezkorenitihpromena • rodnihuloga, kakoženskih, takoimuških. • Mnogiposlodavciizbegavajudazaposlemladeudatežene • zbogeventualnetrudnoćei/iliotpuštajutrudnice, • kakobi izbegliplaćanjeporodiljskogbolovanja. • - Kultlepoteiterormladostikojinamećesavremenodruštvo… • Zavedenemodnimtrednovima, nekesavremenežene • pristajudabuduobjektimuškepožude, kako bi napredovale. • Na berziradaprisutna je diskriminacijažena • kojese ne uklapaju u koncept “lepoteimladosti“. • Medijinamećukoncept "lepoteimladosti", • štourušavasamopouzdanje "prosečnihdevojakaižena", • a to možedauvede u anoreksiju (izgladnjivanje) idepresiju. X X

  5. Na berziradajošuvekpostojipodelana "muške" i "ženske" poslove. • "Ženskiposlovi“ (pomagačkeprofesije, tekstilnaindustrija, uslužnedelatnosti) • suidaljeslabijeplaćeni, jerse potcenjujenjihovznačaj. • Ekonomskakriza, krizaradnihmesta, naročitopogađažene • (ženamase višeisplatidaostajuuzsvojudecu, negodaprihvateslaboplaćenposao). • Diskriminacijižena ne doprinosesamomuškarci, negoi same žene. • ŽENE SU ŽENAMA NAJSTROŽIJI KRITIČARI • - Naročitose osuđuju one ženekoje se ne uklapajuu stereotipneobrasce • (npr. Štaženemajkemisle o ženamakoje ne želedarađajudecu?). • Surovostnašegjezikakaofaktordiskriminacije. • - Kakozovemoneudatežene? • A zaneoženjenogmuškarcakažemoda je neženja, pa čakpoželjnineženja. • Kakozovemorazvedenežene? • Postojilisličannazivzarazvedenemuškarce?

  6. Štaženedobijajurodnomravnopravnošću? • Prilikuda se obrazujuirazvijajusvojepotencijale (naučnice, stručnjakinjerazličitih • profila, književnice, slikarke, kreatorkenakita...), • - Zapošljavaju se i time ekonomskiosnažuju, • Donosevažneodluke u društvu, u porodiciiupravljajusvojimživotom (izlazeiztrpne • pozicije), • Osvajajunovedruštvenepozicije (žene u nauci, u politici, NVO, UN, alii u vojnim • formacijama), • Predstavljajubogatijiuzorsvojojdeci, naročitoćerkama. • Štamuškarcidobijajurodnomravnopravnošću? • - Rasterećenostodbrigedasuonijedinihraniociporodice, • - Partnerkesakojimamoguda dele višezajedničkihtema, • - Višeprostorazabavljenjedecom, • Prilikudarazvijajuveštinekojesunekadsmatranetipičnoženskim (kuvanje, vođenje • domaćinstva).

  7. KO JE NA GUBITKU? Samoonikojirodnuravnopravnostdoživljavajukaoborbuzamoć, umestošansuzaobostranirastirazvojličnostiinapredakporodice, a time iceledruštvenezajednice.

  8. Zakraj: • Listaslavnihženakrozistorijukojesuostaviletraga u kulturinaovimprostorima: • MarijaTerezija, rođena1717. u Beču, preminula 1770.u Beču, politika(u značajnojmeri • unapredilapoložajžena u Vojvodini, u odnosunanjihovpoložaj u krajevima pod • Osmanlijskimcarstvom) • - MilenaPavlovićBarili, rođenja 1909.u Požarevcu, umrla 1945.u Njujorku, slikarstvo • - MilevaMarić, rođena1875.u Titelu, umrla 1948.u Cirihu, nauka • IsidoraSekulić, rođena 1877.u Mošorinu, umrla 1958.u Beogradu, književnost, • prevodilaštvo, prvažena - akademik • DesankaMaksimović, rođena 1898.u selu Divci kod Valjeva, umrla 1993.u Beogradu, • književnost • dopunitiniz....

  9. Pitanjezarazmišljanje: Dali se možerećidaizasvakeuspešneženestojiuspešanmuškarac?

  10. HVALA NA PAŽNJI!

More Related