Psiholo š ki aspekti mucanja

1. Psihološki aspekti mucanja Prof.dr Vesna Radoman FASPER

2. Mucanje je poremećaj govorne fluentnosti koji je povezan sa psihološkim činiocima

3. Osobu koja muca moramo posmatrati • Pre svega i na prvom mestu osobu koja muca moramo posmatrati kao ličnost, individuu • Tek zatim na drugom mestu kao ličnost koja između ostalih osobina ima i govorni problem, problem mucanja • Logoped mora posmatrati celokupni kontekst u kome egzistira fenomen mucanja; ličnost osobe, njene emocije i život te osobe,vrednosni sistem,motivaciju, inteligenciju, porodicu,odnose u njoj, socijalno okruženje itd. • Logoped mora da razmotri i analizira taj celokupni kontekst i pristupi ličnosti osobe koja muca kao jedinstvenoj, neponovljivoj individualnosti

4. Definisanje mucanja • To je isprekidan govorni tok sa zastajkivanjima i ponavljanjem slogova ili glasova uz otežano disanje i spazme govornih organa pri čemu je poremećen govorni ritam i tempo. • Karakteriše ga disfluentan govor koji može sadržati jednu ili više (kombinaciju) sledećih poremećaja:a) ponavljanje glasa ili sloga, kao i ponavljanje monosilabičke reči (npr.Ja...Ja...Ja) b) prolongaciju glasa, c)neuobičajene pauze između glasova ili slogova jedne reči

5. Mucanje se može posmatrati kao Kompleks karakterističnih simptoma psihičkog i telesnog karaktera Psihički: neprijatnost,anksioznost, logofobija,nesigurnost, agresivnost,osećanje manje vrednosti itd. Telesni: inhibicija govornih organa,tenzija muskulature govornih organa, neuropatska konstitucija, labilan neurovegetativni sistem,dominantnost moždanih hemisfera i lateralizacija,promene disanja itd.

6. Različiti aspekti mucanja • Fiziološki aspekt • Psihološki aspekt • Socijalni aspekt

7. Psihološki aspekti mucanja • Psihološki aspekti mogu egzistirati • U etiologiji (kauzalno) • Konzekventno kao posledice mucanja na ličnost • Psihoterapijske tehnike koje mogu pomoći u terapiji mucanja

8. Psihološki činioci: • Psihološko poreklo: psihički konflikt,psihička trauma,emocionalna deprivacija,psihičko oboljenje –neuroza • Psihološke posledice: izmenjen self koncept,strepnja (anksioznost) i strahovi,povlačenje, depresija, pesimizam

9. Anksioznost • A. je uobičajena reakcija koja nastaje kada osoba veruje da je ugroženo njeno fizičko ili psihičko zdravlje • Manifestuje se kao strepnja, bojazan i neodređeno strahovanje bez očiglednog spoljašnjeg povoda. Tu je na izvestan način strah od sebe samog, a ne od spoljnih pretnji koje ga samo mogu isprovocirati

10. Anksiozni poremećaj Skup simptoma: • Trajna anksioznost (uznemirenje sa strahom), • zabrinutost, • somatske tegobe, • plašljivost, • nesanica, • distraktibilnost (rastrojenost)

11. FOBIJE • Fobija je iracionalni strah koji je neproporcionalan aktuelnoj pretnji. To je intenzivni bezrazložan strah • On služi izbegavanju negativnih stimulusa i često prerasta u osećanje panike • LOGOFOBIA- strah od govorenja kod osobe koja muca ili ima drugi govorni por. • Vrste :klaustrofobija, agarafobia, akrofobia (visina),nozofobia (bolest), kancerofobia,

12. Depresija Nedostatak životne radosti, tuga, pesimizam u vezi sebe i sopstvene budućnosti Depresiju karakteriše osećanje tuge, očajanja, bespomoćnosti Često su prisutne suicidne ideje

13. Karakteristike ličnosti • Motivacija generalno,kao i za traženje pomoći , može biti narušena • Pasivan primalački pristup ili konzumentska orjentacija • Negativne emocije i afektivna stanja, mehanizmi odbrane (negacija) • Psihopatologija (neurotske manifestacije) • Narušena društvenost

14. Intelektualne sposobnosti • Najčešće prosečne i nadprosečne • Empirijski podaci: #Bromovo istraživanje na uzorku od 301 deteta sa mucanjem: 49% nadprosečni IQ 21% prosečni IQ 30% ispodprosečni (od čega je 6% MZL ). # Domaće istraživanje: 89% normalne inteligencije 11% MZL

15. Socijalnopsihološki činioci: • Porodično okruženje (porodična atmosfera,odnos prema detetu i govornom poremećaju, aspiracije i stilovi vaspitanja,sistem vrednosti • Vršnjaci (ismevanje,odbacivanje, šikaniranje) • Društveni stavovi: predrasude, negativni stavovi,ignorisanje,izbegavanje

16. Socijalni aspekt • Širi socijalni kontekst u kome živi , školuje se i radi osoba sa ovom vrstom ometenosti • Socijalna politika i zakoni , prosvetna politika, politika zapošljavanja, stepen razvijenosti socijalne i obrazovne inkluzije u jednom društvu • Disejblizam i segregacija

17. Definicija na bihejvioralnom nivou Mucanje je poremećaj fluentnosti govora koji se ispoljava kroz jednu ili kombinaciju govornih ponašanja kao što su ponavljanje glasa ili sloga ili jednosložne reči,prolongiranje glasa i pravljenje neuobičajene pauze između glasova ili slogova Osim ovoga često su uočljive pratećemanifestac. - neverbalnih pokreta tela i muskulature, muskulature negovornih organa - promene disanja,tenzija,ubrzavanje pulsa, promene u cirkulaciji (crvenilo, bledilo) itd.

18. Bihejvioralni + emocionalni nivo • Logoped mora pitati pacijenta o njegovim osećanjima i često će dobiti odgovore o emocionalnim pratiocima mucanja u vidu osećanja nelagodnosti,stida, strahova i sl. • Ovi intrapsihički fenomeni treba takođe da budu dijagnozirani, obuhvaćeni terapijom i re(habilitacijom), jednako kao i oni bihejvioralni

19. Tri kritična perioda za nastanak 1.Period između 2 i 5 godina kada se odvija intenzivan govorni razvoj i prelazak na kompleksnije govorne forme 2.Period polaska u školu i adaptacije na novu i provokativnu sredinu koja traži potvrđivanje ličnosti i sticanje novog socijalnog statusa 3.Period puberteta u vreme burnih psiholoških i bioloških promena

20. Različiti teorijski pristupi • Somatski (Pavlov,hereditarni i genetski) • Psihodinamski(Frojd,Fenihel) • Bihejvioristički (Braten i Šumejker) • Psiholingvistički (Goldman -Ajslerova) • Eklektički (Verthajm i Glauber)

21. Mucanje kao fiziološki i genetski fenomen • Neki autori iznose motorni deficit i nemogućnost motorne koordinacije kao bazu ili perceptivne deficite, dok drugi autori ističu centralni deficit kao bazu mucanja(npr. nepotpuna cerebralna dominacija) • Mucanje je nasledno (Bloodstein, Kidd) praćenje porodične istorije, studije blizanaca itd.

22. Pavlov: • Mucanje je poremećaj ekscitacije i inhibicije tj. sukob između procesa razdraženja i procesa kočenja u CNS-u

23. Bihejvioristi • Mucanje je pogrešno naučena reakcija, pogrešna ili neadekvatna govorna navika • Kao i svaka navika može se putem”odučavanja” razgraditi i izgraditi “naučiti” nova adekvatna govorna reakcija -operantni model učenja -dvofaktorski model (Braten i Šumejker)

24. Dvofaktorski model (Braten i Šumejker) • Prvi faktor- govorna nefluentnost objašnjava se sticanjem neadekvatne navike (R) pomoću principa klasičnog uslovljavanja u tri faze • Drugi faktor- negovorne reakcije (žmirkanje,problemi disanja itd.) stiču se učenjem pomoću principa instrumentalnog uslovljavanja (operantno učenje)

25. Tri faze sticanja nefluentnog govora • I faza: jako negativno emocionalno uzbuđenje razarajuće deluje na poremećaj fluentnosti • II faza: negativna emocija se asocijativno povezuje sa spoljašnjim stimulusima (klasično uslovljavanje) koji dovode do disfluentnosti • III faza: generalizacija, proširuje se opseg stimulusa koji dovode do mucanja

26. Operantni model mucanja • Nefluentan govor (mucanje) jeste emitovano ponašanje koje je praćeno potkrepljenjem. • Negativna emocija se pridodaje u formi kazne (negativno potkrepljenje) • Različite šeme pozitivnog i negativnog potkrepljenja održavaju i stabilizuju reakciju (odgovor) mucanja

27. Psihogena teorija Hepfnera i Frešelsa • Mucanje nastaje kao posledica disharmonije između mišljenja i osećanja. • Centralni uzročnik je psihički činilac ali je preduslov za nastanak psihoneuropatska konstitucija

28. Psihodinamske teorije o mucanju • Psihodinamski orjentisani autori mucanje tretiraju kao neurozu odnosno psihoneurozu. Neki od ovih autora mucanje klasifikuju kao: -fiksacionu neurozu -neurozu straha (Frojd, slučaj Emi fon En) -traumatsku neurozu, -kompulzivnu neurozu -konverzivnu neurozu (Oto Fenihel)

29. Psihodinamske teorije • U najvećoj meri vezane su uz Sigmunda Frojda i njegovu psihoanalitičku teoriju. • Javile su se početkom 20 v.na osnovu kliničkog rada s neurotičnim pacijentima među kojima je imao i one sa simptomima jezičkih poremećaja

30. Frojdovi pacijenti sa govorno jezičkim poremećajima Slučaj Emo fon N. Slučaj Ane O. Ana O. (B.Papehajm)

31. Struktura ličnosti po Frojdu Id (ono)-nesvestan iracionalni deo ličnosti-nagoni i potisnutisadrzaji.Unjemu vlada “princip zadovoljstva” ,libido i tanatos Ego (Ja)- glavna uloga je prilagođavanje stvarnosti , u njemu vlada “princip realnosti” ali služi i integraciji svih delova ličnosti u jedinstvenu celinu. Ako Ego ne uspe u tome pojavljuju se nesvesni “mehanizmi odbrane” (projekcija,reaktivna formacija itd.) Super-ego (Nad-ja)- savest (usvojene moralne norme)i ego ideal.

32. Dinamika ličnosti (Frojd) Dinamika ličnosti bavi se silama,energijama koje odreduju ponašanje. Ličnost je složen energetski sistem u kome deluju sinhrono ili se sukobljavaju nagonske, nesvesne sile ili svesno i nesvesno Osnovne pokretačke snage su seksualni nagon- LIBIDO i nagoni Ega (prema pocetnoj teoriji), odnosno Eros i Tanatos (prema kasnijoj Frojdovoj teoriji) Kod mucanja se sukobljava svesno i nesvesno

33. Psihoanalitička psihoterapija (“Metoda kauča”) • Freud je razvio psihoanalizu kao teoriju i kao metodu za lečenje mentalnih poremećaja. • Psihoanalitička terapija je korišćena i za lečenje mucanja

34. Fenihelova teorija mucanja • Tretira mucanje kao pregenitalnu konverziju tj. kao regresiju na nezrele oblike psihoseksualnog funkcionisanja koji karakterišu pregenitalnu fazu (oralnu, analnu ) • U osnovi je psihički konflikt između svesnog i nesvesnog

35. Psihoanalitička Fenihelova interpretacija • Pacijent istovremeno pokazuje svesnu težnju da nešto kaže i nesvesnu težnju koja joj se suprotstavlja da to isto ne kaže, odnosno ne želi da to iskaže –rezultat je mucanje.Nesvesni motiv remeti govornu produkciju. • Otpor koji se javlja pri nameri da se nešto kaže može biti vezan za neki konkretan verbalni sadržaj ali se može odnositi na govorenje kao funkciju generalno

36. Govor u psihoanalizi • Može biti seksualizovan ili pak povezan sa agresivnim impulsima • Npr. može biti povezan sa infantilnim (pregenitalnim) seksualnim konfliktima • Fenihel smatra da kod mucanja istaknutu ulogu imaju analno -sadističke težnje ali da mogu biti falusne, oralne i egzibicionističke

37. Govorenje prema PSA • Može imati analno erotičan karakter tj. funkcija govorenja je seksualizovana • Može imati analno-sadističko značenje tj. govor nesvesno jeste agresivni akt uperen protiv slušaoca.Govoriti znači pre svega, izgovaranje opscenih reči analnog porekla.

38. Oto Fenichel (1961.) Iza mucanja je često prikrivena sadistička neprijateljska tendencija za uništavanjem sagovornika pomoću reči, a mucanje je u isto vreme i blokada i kazna za tu tendenciju. ” REČI MOGU UBITI” Mucanje je još više naglašeno u prisustvu značajnih osoba tj. očinskih figura protiv kojih postoji nesvesno neprijateljstvo

39. PSA interpretacija prisustva falusnih impulsa kod mucanja • Govor je često povezan sa genitalnom funkcijom. Govoriti na nesvesnom planu znači biti moćan, seksualno moćan. Nesposobnost da se govori može značiti kastraciju. Dečaci pokazuju da se njihova želja da dobro govore razvija zajedno sa falusnim takmičenjem. Jezik kao organ govora pojavljuje se kao simbol kastracije (odsecanje jezika u bajkama i neurozi)

40. Psiholingvistička teorija (Goldman-Ajsler) • Normalan govor se tretira kao privremeno integrisan sled verbalnih produkata i pauza. Pauze su bitan element normalnog procesa govorenja tokom kojih se obavlja kreativan proces lingvističkog planiranja i donošenja lingvističkih odluka. Centralni proces donošenja lingvističkih odluka ima tri faze:1.izbor semantičkog sadržaja 2. izbor sintakse 3.izbor leksikona. Konflikti , neizvesnost, neodlučnost pri donošenju lingvističkih odluka dovodi do produžavanja razmaka,pauza tj. do mucanja.

41. Eklektički teorijski pristup • Mucanje je rezultat interakcije većeg broja organskih i psihosocijalnih činilaca Eleonora Verthajm :nužan uslov za nastanak mucanja, ali ne i dovoljan jeste genetika Dovoljni uslovi:1.specifične karakteristike ličnosti ( disfunkcije Ega, narušen sistem kompetentnosti kontrole sopstvenog tela i ponašanja i kontrola interpersonalnih odnosa- self koncept, nemoć) i 2. specifične stres-situacije.

42. Nastavak – disfunkcija Ega • Dete koje muca opaža sebe kao nekog na dnu lestvice porodične moći • Jezik i govorenje se poistovećuju sa moćju,govor se doživljava kao sredstvo ispoljavanja moći u interpersonalnim odnosima. Interpersonalni odnosi se doživljavaju kao odnosi podčinjavanja i napadanja. Dilema u vezi podčinjavanja i napadanja blokira govornu aktivnost.

43. Psihoterapijsko delovanje Psihoterapija deteta ili odraslog koji muca • Psihoanaliza i psihodinamske terapije • Bihejvioralna terapija i KBT • Relaksacioni i autogeni trening • Play therapy za decu • Kombinacija različitih psihoterapijskih tehnika Psihoterapija i savetovanje roditelja ili značajnih figura iz okoline i socijalna intervencija porodična terapija rad sa roditeljima rad na promeni stavova i predrasuda u socijalnom okruženju

44. Psihološka analiza i tretman roditelja i porodice • Ličnost roditelja i odnos prema mucanju • Odnosi između roditelja • Odnos roditelja i deteta koje muca • Odnos sa braćom, sestrama,babama,dedama itd. Edward Conture: tri tipa roditelja a) zabrinuti roditelji čija deca nisu prave logopate b)zabrinuti/nezabrinuti roditelji sa izvesnim znacima zamuckivanja deteta c) zabrinuti/nezabrinuti roditelji čije dete jasno muca

45. Viktor Frankl –humanistička teorija ličnosti i terapija • Logoterapija (logos- um , smisao) • Njegova psihoterapija se sastoji u potrazi za životnim smislom kod pacijenta V. FRANKL

46. Franklov primer pacijenta koji je mucao • Izneo primer jednog pacijenta koji je patio od jakog oblika mucanja čitav život sa jednim karakterističnim prekidom koji se dogodio kad je imao 12 godina. Vešao se spolja na zadnjem boku tramvaja i kada ga je kondukter uhvatio on je pokušao da zadobije njegovo sažaljenje i simpatije kao “jadni mucavi dečak” ali u tom trenutku progovorio je potpuno tečno.

47. Franklov slučaj: poremećaj pisanja • Pacijent , knjigovođa patio je od grča prilikom pisanja više godina. Lečio se na mnogim klinikama ali bezuspešno. Bio je očajan, na rubu suicida. Pretilo mu je odpuštanje sa posla. • Frankl je umesto instrukcije da piše uredno i čitko, rekao da sebi sugeriše:”Pokazaću ja svima njima kakvo sam ja škrabalo” i da piše što je moguće gore. Frankl je izvestio da je nakon 48 sati grč u ruci njegovog pacijenta popustio.