Koncept

1. Koncept Adrijana Maksimović

2. 20. Internet kaosaznajno, informativnoikomunikacionosredstvo • Karakteristike Interneta: hibridnimedij, otvorenasferakomunikacije, dostupnost, nezavisnostodvremena i prostora, društvenaneraslojenost, fragmentacijapublike, višenamenskohroničnokomuniciranje (obrazovanje,trgovina, promocija…), interaktivnost... • Internet aktivnostimogubiti: • zamena (supstitut) zaprethodneaktivnosti, • dodatak (suplement) napostojećeaktivnosti • dopuna (komplement) postojećihaktivnosti

3. Internet kao saznajno sredstvo • Internet je znatno olakšao pronalaženje informacija • Informacije su postavljene u vidu veb stranica na različite URL adrese • Korisnici do informacija dolaze posredstvom mašina za pretraživanje koje ih pronalaze na Internetu i besplatno korisnicima nude linkove ka sajtovima na kojima se informacije nalaze • Korisni izvori informacija: google.com, yahoo.com, answers.com, wikipedia.org i amazon.com

4. Internet kao informativno sredstvo • “Novimedij” kojiće se koristitiumestoiliparalelnosastarimmasovnimmedijima. • Protok informacije: od jednog ka mnogima • Novina:bilokojipojedinaciliorganizacijamože da vršideseminacijuinformacijabezposrednika • Novina: informacije mogu emitovati svi koji to žele • Tradicionalni mediji na Internetu: najčešće prilagođavaju vest za postavljanje na veb sajt, gde se preuzimaju besplatno ili uz naknadu

5. Internet kao sredstvo komunikacije • Dvosmerna komunikacija posredovana Internetom(korisnici koji primaju ili šalju informacije, za te namene komunicira, u stvari, sa tehnologijom) • Novina: audiovizuelna komunikacija i prenos količinapodatakaizmeđu geografskiudaljenihosoba (Skype, e-mail, MSN Messenger, Google Talk...) • Internet aktivnostimogubiti: zamena (supstitut) zaprethodneaktivnosti, dodatak (suplement) napostojećeaktivnosti dopuna (komplement) postojećihaktivnosti

6. Načini upotrebe Interneta u komunikaciji • Prosta zamena tradicionalnihsredstavakomunikacije (pismo, telefon...) • Dodatakna postojećeaktivnostikoje se odvijaju u fizičkomprostoru (online kupovina, servisi e-uprave...) • Stvaranjevirtualnihzajednica, tj. povezivanjena osnovuzajedničkihinteresovanjanezavisnoodgeografskih i drugihograničenja (Facebook, Twitter...)

7. 39. MašinezapretraživanjeInterneta • Mašine za pretraživanje su tehnologija koja je bitno uticala na pristupačnost podacima na Internetu (nakon WWW, HTML i Mosaic-a) • Altavista, Yahoo, Google, MSN,... • Vodeće mašine poseduju: 1. veliki broj “uskladištenih” web stranica (broj se meri u milijardama), i 2. sposobnost da se što brže i bolje pretraži sopstvena baza podataka. 3. dodatne usluge (e-mail, Home Page, pretraživanje računara, barovi za alate, blogovanje...)

8. Imaju ključnu ulogu u prikupljanju i selekciji informacija (Internet je prebogat informacijama) • Pomažu, ali i ograničavaju slobodu dostupnosti informacijama • Njihove baze stranica prave se tako što “roboti” pronalaze veb stranice na Internetu i uključuju ih u bazu podataka mašine za pretraživanje

9. Proces uključivanja u bazu podataka: • Snimanje adrese sajta , i ona postaje dostupna preko mašine za pretraživanje • Svi podaci sa date stranice se uvrste u bazu podataka: sa jedne strane se povežu sa “imenom i prezimenom” date stranice a sa druge strane se u bazu učitaju svi pojmovi, slike i sl. • Ukrštaju se svi pojmovi, podaci, slike i sl. sa te stranice sa sličnim postojećim podacima koji su ranije pohranjeni u bazi • Mašina svakoj stranici dodeli broj poziva koje je ostvarila što posle utiče na sortiranje stranica pri pretraživanju

10. Sortiranje stranica • Sortiranje po važnosti: uvek je na prvom mestu ona koja je najčešće pozivana • Najposećenije stranice ostvaruju prihod od reklama • “Popularnost” stranice nije isto što i njena informativnost za pojedinačnog korisnika.

11. Dodatne usluge mašina za pretraživanje • Besplatne dodatne usluge su značajne u borbi za prevlast kod korisnika • Budućnost razvoja digitalnih tehnologija za obradu podataka zavisiće od toga koji pristup mašinama za pretraživanje bude pobedio zavisiće • E-mail servis: MSN (Hotmail) i Yahoo: mogućnost korišćenja 2 i 6 MB prostora na serveru. Tek od 2006. ovaj prostor povećan je na 1GB. Google je 2004. godine najavio da će pružati 1000 MB, i više prostora i da će omogućiti slanje poruka do 10 MB, a Yahoo je nekoliko meseci kasnije svojim korisnicima omogućio korišćenje 1 GB prostora

12. Bitka za prevlast u domenu pretraživanja • Faktori koji će uticati na opredeljenje korisnika za određenu mašinu za pretraživanje: • sukob postojećih i budućih učesnika • opredeljenost korisnika za ponuđena rešenja • promene u načinima dolaženja do željenih podataka • promene u načinu korišćenja mreža

13. 36. Internet i politika • Povezanost ova dva pojma uočavamo u sledećim pojavama: • Delovanje političkih partija preko Interneta (Sve važnije političke partije imaju svoje sajtove na Internetu koji će sve više dobijati na značaju) • Korišćenje Interneta u izborima • Političke grupe na Internetu

14. Internet i demokratija • Da li je Internet elektronska Agora? • Tri koncepcije: • Teledemokratija • Sajberdemokratija • Elektronska demokratizacija

15. Teledemokratija • Pristupkoji se oslanjanakritikupredstavničkedemokratije i izveštavanjetradicionalnihmedija. • Novimedijimoglibi da dopunepredstavničkesistemeoslanjajući se napostojećeinstitucije i pomoćuelektronskihsastanakagradskihskupština. Takobi se i smanjilitroškovi u okvirunekogreferenduma.

16. Sajberdemokratija • Demokratijatreba da budeneposrednija, da građanivišeusmeravajuvladu i postanuuticajniji u donošenjuodluka. • Protivi se centralizmu. • Računarskemreženetreba da budusamosredstvakomunikacije, već da vodesamostalanpolitičkiživot. Elektronskademokratizacija Internet treba da podstaknegrađanenapolitičkoangažovanje i da povećanjihovstepeninformisanosti

17. Posledice korišćenja Interneta u politici • Jasnije iskazivanje nedostataka republikanske demokratije • Mogućnost novih oblika političkog delovanja sa karakteristikama neposredne demokratije • Detaljnije upoznavanje sa predlozima zakona i odluka, pre svega, na lokalnom i gradskom nivou • Iznošenje svog mišljenja o pojedinim predlozima zakona i odluka • Sve veći i direktniji uticaj na javno mnjenje i institucije političkog sistema • Direktna komunikacija sa političkim strankama i institucijama i praćenje realizacije donetih zakona i odluka • Razvoj kulture i navike neposrednog kontaktiranja sa individualnim gradjaninom i usvajanje njegovih stavova

18. Mogućnosti politike na Internetu • direktno izjašnjavanje građana o svakom zakonu • dvosmerna komunikacija građana i političkih partija • promene u načinima glasanja • ukidanje podele na one koji vladaju i one kojima se vlada • promene u delovanjupolitičkihstranaka • stvaranje koalicija ne samo političkih partija, već i birača • Stvaranje grupa koje posredstvom Interneta žele da motivišu druge pojedince koji su zainteresovani za isto pitanje da zajednički deluju

19. E-glasanje Moguće promene u načinima glasanja: • Postepeno uvođenje glasanja posredstvom Interneta • Sve veće prisustvo stavova birača u formulisanju finalnih predloga zakona • Uvećavanje uticaja onih glasača koji su protiv neke odluke • Potreba za izgradnjom alternativnih oblika “brojanja” glasova • Prenošenje inicijative udruženih pojedinaca u političke institucije sistema • Upotreba CMC i Interneta – Iskustvo Indije 2004, Elektronsko glasanje 2004 u SAD, Izbori 2000 u SAD

20. Problemi kod elektronskih izbora • Bezbednost – postojeće tehnologije još uvek ne mogu stoprocentno da garantuju bezbednost • Pouzdanost – u vezi je sa prvim problemom; uvođenje nove tehnologije u individualni čin glasanja može da ima i negativne posledice na proces glasanja • Društvene posledice – očekuje se povećanje broja glasača ali je još uvek nepoznato do kakvih će socijalnih posledica dovesti korišćenje računara u glasanju

21. Hvala na pažnji!