Koncept

1. Koncept Tri ispitnapitanja

2. 1.Tri suštinska svojstva informatičkog društva • Tri suštinske promene, svojstva, do kojih dolazi razvojem informatičkog društva se iskazuju kroz: 1.Mrežno strukturiranje 2.Dekompoziciju 3.Razvoj postmoderne

3. Mrežno strukturiranje • Informatičko društvo je društvo zasnovano pre svega na informacijama i znanju. • Informacije i znanje su po svojim osnovnim karakteristikama , po uslovima kada se najbolje, najbrže i najefikasnije reprodukuju i koriste , određene javnim prostorom. • Javni prostor nije hijerarhijski već je mrežno organizovan.

4. U javnom prostoru svi akteri su jednaki. • Mrežno organizovanje društva je sve više povezano sa komunikacionim mrežama za prenos podataka. • Od mišljenja o tome šta jeste danas se misli o tome šta možda može da bude.

5. Dekompozicija • Promene i stalne inovacije su prisutnije od očuvanja, održavanja socijalne strukture. • Dekompozicija postaje sve češći način strukturiranja socijeteta. • U informatičkom društvu dinamika socijalne strukture se ogleda u horizontalnom kretanju. • Pretvaranje nodova u habove i obrnuto.

6. Proizvodnja PC računara migrira stalno od jednog do drugog haba. • Stvaraju se ansambli. • Ansambli mogu nastajati na “starim” principima ali sve češće nastaju u virtuelnom prostoru ili udruživanjem koje se pre svega realizuje pomoću razmene informacija koje ne moraju biti i nisu prostorno ili vremenski determinisane.

7. Posmoderna • Posmoderna nije zainteresovana da stvara velike naracije, da objašnjava i opravdava, da uvodi u red celinu socijeteta ili neke njene delove. • Stabilnost i organizacije se baziraju na stabilnoj fluktuaciji haosa i reda, njegovog paralelnog postojanja, pretakanja jednog u drugo, a ne u njohovom jing i jang položaju, sukobljavanju jednog sa drugima.

8. Poseban uticaj posmoderna ima na fleksibilnost, nestabilnost i promenljivost vrednosnih karakteristika, koje se koncentrišu oko pojedinačnog učesnika.

9. 2.Upravljanje i goal switching • Preduzimač posluje na konceptu informatičkog društva u kome dominira koncept haosa. • Upravljači u informatičkom društvu ne biraju više puteve, načine realizacije nekog projekta na osnovu procene koji su to načini, putevi, najbolji, najkraći i najbrži.

10. Posao upravljača u informatičkom društvu jeste da se pronađu načini i putevi koji nisu unapred utvrđeni, već se na svakoj “raskrsnici” traže slobodni putevi. To se postiže uz masovnu upotrebu informacija i znanja.

11. Goal switching • U momentu krize ili zastoja u hodu se menjaju ciljevi. • Oni se zamenjuju sa onim ciljevima koji neposredno u tom momentu izgledaju lakše ostvarivi ili mogu da se realizuju na povoljniji način. • Promena cilja nosi čitav niz novih informacija, znanja i rešenja, koji ne vode računa o tome kako će se posao realizovati na najbolji i najkraći način, već kako će se obezbediti da aktivnosti idu dalje.

12. Promena cilja sa sobom nosi dodatne troškove, ali troškovi stajanja u mestu su znatno veći. • Zamena ciljeva ne znači samo menjanje ciljeva radi menjanja ciljeva. Ona podrazumeva i “promašaje“ u promeni cilja, ali ona mora uvek da omogući da se ti promašaji , koji se sada pojavljuju kao zastoji budu odmah zamenjeni nekim drugim ciljevima koji mogu biti produktivniji.

13. Internet u oblacima i sloboda surfovanja • Ovaj koncept ne nailazi na preveliko odobravanje. • Njega forsira Microsoft i Google. • Korisnik ne bi bio “vlasnik” svojih programa niti svojih podataka. • Računari bi bili znatno jeftiniji. • Korisnik bi imao zaštitu od virusa, ali bi bio u potpunosti pod kontrolom servera.

14. Ukoliko bi ovaj koncept postao dominantna forma organizacije interneta , svi otvoreni kodovi bi bili pod direktnom kontrolom vlasnika servera. • Izvesno je da će u tom slučaju otvoreni kodovi koji ne odgovaraju komercijalnim interesima nestati.

15. Sloboda surfovanja • U velikom broju slučajeva pretraživanje Interneta se svodi na pregled “određenih” stranica neke od mašina za pretraživanje. • Mašina za pretraživanje predstavlja meru slobode svakog surfera. • Ono što mašina za pretraživanje nije otkrila, ili još važnije, ono što namerno iako je otkrila ne želi da obradi i stavi u svoju memoriju, nije dostupno nikome, osim onima koji poseduju adresu datog sajta.