Industrijska politika Jugoslavije

1. Industrijska politika Jugoslavije Ana Davidovic 02/0935 Maja Stefanovic 02/1138 Tamara Pesic 02/0930 Jelena Celenkovic 02/0808 Tijana Ignjatovic 02/1142

2. Definicija industrijske politike • Nije jedinstvena: • Definicija u Zapadnoj Evropi • Definicija u zemljama sa centralizovanim planiranjem • Definiciija u zemljama u razvoju • Opsta definicija • Definicija u nasoj zemlji

3. Industrijalizacija • U nasoj zemlji je primenjena kao osnovni metod ubrzanog razvoja posle II Svetskog rata • U teoriji su poznata 2 modela industrijalizacije: • Kapitalisticki metod • Socijalisticki metod • Neki autori navode i 3.model koji je oznacen kao YU model razvoja industrije

4. Komponente industrijske politike su: 1.) Ciljevi koji su odredjeni tom politikom 2.) Instrumenti (mere) koji treba da posluze za realizaciju ciljeva 3.) Nosioci koji kreiraju IP i nosioci koji treba da sprovedu odgovarajuce mere u realizaciji ciljeva 4.) Efekti industrijske politike koji se postizu zacrtanim ciljevima i merama angazovanjem nosilaca IP

5. 1. Ciljevi Ciljevi industrijske politike se formulisu u skladu sa opstim ciljevima, pri cemu se uzimaju u obzir opsta ogranicenja:drustveno ekonomski sistem, raspolozivost prirodnog bogatstva,velicina drustvenog bogatstva, kvalitet radne snage, kapitala, nauke I tehnike.

6. Osnovni ekonomski ciljevi IP nase zemlje su : 1.Ekspanzija proizvodnje u industriji 2.Ubrzani ekonomski I tehnicki napredak 3.Ukljucivanje u medjunarodnu podelu rada • Vanekonomski I politicko-socijalni cljevi: 1.Ostvarenje I cuvanje politicke I ekonomske nezavisnosti zemlje 2.Promena socijlane strukture 3.Zastita covekove okoline

7. 2.Instrumenti industrijke politike • Instrumenti se razlikuju zavisno od nosilaca koji vode IP I treba da budu odredjeni prema utvrdjenim ciljevima. • Analiziramo ih u tri perioda: 1.Period do 1952. godine 2.Period od 1952-1974. 3.Period od 1974.g.

8. Period do 1952.god. • Period centralizsitickog upravljanja I jedinstvene IP • Instrument sprovodjenja razvoja je budzet • Vezane cene • Komercijalne cene • Konjukturne cene • Klizave cene

9. Period od 1952-1974.god. • Zapocet osnivanjem radnickih saveta • Uvodi se sistem autonomnog finansiranja prosirene reprodukcije od strane radnih kolektiva • Normirane(fiksne) cene • Maksimirane cene • Garantovane cene • Otkupne cene • Preslo se na sistem kreditiranja od strane banaka • Uveden je porez na rentu,radnicki doprinos,porez na monopolsku dobit • 1961 godine su uvedene carine

10. Period od 1974.god. • 1974 godine je donet novi ustav • Sustina ucinjenih izmena: 1.U oblasti privrede je uspostavljen sistem udruzenog rada 2.Vladajuci oblik svojine je drustvena svojina 3.Sistem samoupravnog sporazumevanja I drustvenog dogovaranja kao oblik poslovne komunikacije • Mozemo uociti tri potperioda: 1.Potperiod od 1971-1975 2.Potperiod od 1976-1980 3.Potperiod od 1981-1985

11. Nadleznost federacije i republika kod formiranja razvojne ekonomske politike

12. Tri mehanizma za obezbedjenje I usmeravanje sredstava za investicije: 1. Bespovratna sredstva 2. Obavezna udruzdena sredstva 3. Usmerena sredstva dela stednje stanovnistva kod banaka I postanske stedionice

13. Instrumenti za obezbedjenje sredstava za investicije u prioritetne sektore (1981-1984.)

14. Finansiranje prioriteta (energije, sirovine, hrane) • Napustanje gransko-sektorskog I usvajanje projektnog pristupa za utvrdjivanje prioriteta • Reforma poreskog sistema

15. Politika izvoza: -Instrumenti u federaciji ( kreditiranje izvoza, kapitalnih dobara, reeskontna politika NBJ, povracaj I stimulacije za izvoznike) - Instrumenti u Srbiji ( podsticaj na ostvareni devizni priliv sa konvertibilnog podrucja, pravo na stimulaciju vezano za znacajan porst izvoza u odnosu na prethodnu godinu, pravo na stimulaciju kod ostvarenja velikih izvoznih poslova I radova u inostranstvu)

16. Politika uvoza 3 osnovna mehanizma koja su primenjivana su: • Uvozni rezimi • Carinski zakoni I carinske tarife • Devizni sistem I politika

17. Efekti industrijske politike u YU • Posleratna strategija razvoja • Stope rasta po odredjenim periodima

18. Fizicki obim proizvodnje I DP privrede I industrije SFR I SRJ (SCG)

19. Razvoj industrije u medjunarodnom periodu • Kasna pojava industrijalizacije • Tempo industrijalizacije • Razvoj preradjivacke industrije • Strani kapital je cinio 51,39% ukupnog Kapitala u industriji

20. Period ubrzane industrijalizacije Opste karakteristike: • Veliko povecanje fizickog obima proizvodnje • Visok tempo rasta, izmenjena struktura predratne industrije • Izvrsena elektrifikacija zemlje I zapocet proces deagrarizacije zemlje • Obustvaljeno sprovodjenje svih investicionih I trgovinskih ugovora sa evropskim socijalistickim zemljama • Opsta k-ka industrijskog razvoja je ekstenzivnost, prebacen plan u proizvodnji sredstava za rad I robe siroke potrosnje • Vecina autora govori da je ovo bio najdinamicniji period posleratnog razvoja industrije

21. Period sredisnje industrijalizacije • Uvoz sirovina I reprodukcionog materjala doveo je do deficita platnog bnilansa • Privredna reforma iz 1965 –pocetak afrimisanja trzisnih principa • Period je bio pogodjen sirovinskom I energetskom krizom • Opadajuca tendencija industrije zapoceta 77 godine kada je poslednji put ostvarena dvocifrena stopa rasta

22. Godisnje stope rasta DP industrije SFRJ I SRJ

23. Period kriznih poremecaja od 1981-1990 • Slom naseg modela industralizacije je rezultat pogresno izbaranog obrasca razvoja • Doslo je do preteranog zaduzivanja zemlje u inostranstvu • Neefikasna upotreba kapitala • Politika jeftinog novca,nerealnog deviznog kursa ,skupa radna snaga • Forsirana gradnja kapitalno intenzivnih objekata • Visoka uvozna zavisnost nase industrije • Godisnje stope rasta DP industrije SFRJ I SRJ

24. Period izrazite krize 1991-2000. • Period najtezih iskusenja • Drasticno je smanjen DP industrije 40% nivoa DP iz 1989.godine • 1993. hiperinflacija I teska socijalna situacija • 1994.donet program rekonstrukcije monetarnog sistema • 1996. I 1997.dolazi do intenzivnijeg oporavka industrijske aktivnosti • 1999. agresija NATO zemalja sto dovodi do drasticnog pada obima industrijske proizvodnje

25. Mere industrijske politike za podsticanje industrijskog razvoja • Kao prioritetni zadatak u razvoju industrije javljaju se 3 grupe problema: 1.) nizak nivo tehnoloske i trzisne sposobnosti, industrijskog kapaciteta I asortimana 2.) neefikasnost poslovanja 3.) nezadovoljavajuci nivo kvaliteta proizvoda

26. Podsticanje razvoja selektivno uz pomoc instrumenata 1.) Fiskalni instrumenti • Potpuno ili delimicno oslobadjanje od poreskih obaveza • Ubrzana amortizacija • Poreski krediti • Investicione rezeve • Posebne investicione olaksice

27. 2.) Finansijski instrumenti • Direktna pomoc preduzetnicima (subvencija I premija) • Davanje kredita pod odredjenim uslovima (nize kakmatne stope) 3.) Instrumenti trgovinske politike - Carinska zastita - Carinski povracaj

28. 4.) Neposredna drzavna kontrola - Neposredna kontrola cena • Zamrzavanje cena Za dinamicniji industrijski razvoj u narednom periodu, potrebna je ukupna transformacija industrije Srbije. Drzava treba da omoguci prevazilazenje nedovoljnog delovanja trzisnog mehanizma u oblasti poslovanja industrije I preuzme ulogu inicijatora I koordinatora aktivnosti industrijskih preduzeca u cilju uspesnijeg nastupa na ino trzistu.