Emil ALEXIEV

1. Emil ALEXIEV Praktično iskustvo kvalifikovanih subjekata u pokretanju postupaka za sudske i upravne zabrane Beograd – 24.10.2013.

2. Nalog za prekid i obustavu (postupci za sudsku i upravnu zabranu) Cilj postupka:da se odbrane kolektivni interesi svih potrošača. Tužitelji:državni organi za zaštitu potrošača, organizacije potrošača, druge organizacije koje su u nacionalnom pravu prepoznate kao „kvalifikovani subjekti”. Cilj postupka je da se spreči ili naloži prestanak praksekorišćenja nepoštenih odredbi ugovora, nepoštene trgovačke prakse ili obmanjujućeg oglašavanja. Postupak za sudsku i upravnu zabranu nema „popravni efekat“ već mu je cilj sprečavanje kršenja potrošačkih zakona – u budućnosti. Postojeći pravni lekovi: nalog za prekid i obustavu kršenja zakona. Cilj propisa koji se usklađuju Direktivom 2009/22/EZ jeste dobijanje sudskog naloga ili naloga upravnog organa koji obavezuje na prekid ili zabranu dela koja su u suprotnosti sa potrošačkim zakonima. Tehnička pomoć Ukrajini 2

3. Nalog za prekid i obustavu(postupak za sudsku i upravnu zabranu) Prekid se odnosi na zaustavljanje dela koja zapravo krše zakon, dok se zabrana odnosi na dela koja još ne krše zakon, ali su na granici da to učine (na primer obmanjujuća reklama koja samo što nije objavljena), čime se takođe sprečava buduće ponavljanje sličnih dela koja krše zakon i za koje se izdaje nalog da budu prekinuta. Sudska i upravna zabrana, dakle, jeste nalog suda ili upravnog organa da se nešto ne uradi. Postupak koji predviđa Direktiva 2009/22/EZ o sudskim i upravnim zabranama za zaštitu interesa potrošača je postupak za zaštitu kolektivnih interesa potrošača. Štiteći kolektivne interese potrošača, sudska i upravna zabrana igra preventivnu ulogu, zahtevajući da se izbegne povreda individualnih interesa potrošača. Kolektivni interesi potrošača su takvi da se potrošački zakoni ne smeju kršiti u cilju sprečavanja bilo kojeg kršenja njihovih individualnih interesa. Na primer, potrošači imaju kolektivni interes da spreče korišćenje nepoštenih odredbi u standardnim ugovorima, da bi se eliminisala mogućnost da jedan od njih zaključi standardni ugovor sa nepoštenom odredbom. Tehnička pomoć Ukrajini 3

4. Praktično iskustvo kvalifikovanih subjekata u pokretanju postupaka za sudske i upravne zabrane Postupci za sudske i upravne zabrane – zašto? • Korist za potrošače uopšte: sudska i upravna zabrana protiv nepoštenih odredbi i protiv nepoštenih trgovačkih praksi. • Korist za individualne potrošače: sudska i upravna zabrana protiv nepoštene odredbe navedene u potrošačkoj tužbi. • Veće poštovanje potrošačkih zakona na tržištu: deluje preventivno na prekogranične i nacionalne prevare potrošača. Beograd – 24.10.2013.

5. Praktično iskustvo kvalifikovanih subjekata u pokretanju postupaka za sudske i upravne zabrane • Direktiva 2009/22/EZ o zaštiti kolektivnih interesa potrošača. • Različiti modeli sudskih i upravnih zabrana: • prekogranična sudska i upravna zabrana (model Direktive); • postupci za prekograničnu sudsku i upravnu zabranu (sa domaćeg terena); • domaći postupci za sudsku i upravnu zabranu. • Kvalifikovani subjekti prijavljeni Komisiji EU. • Kriterijumi za priznavanje kvalifikovanog subjekta. • Praktično iskustvo primene Direktive 2009/22/EZ od strane kvalifikovanih subjekata. • Teškoće u primeni Direktive 2009/22/EZ. Beograd – 24.10.2013.

6. Praktično iskustvo kvalifikovanih subjekata u pokretanju postupaka za sudske i upravne zabrane • Kvalifikovani subjekt tuži u inostranstvu zbog prekograničnog kršenja prava:model Direktive. Koristi se retko, a u skorije nikako. Takvi slučajevi se regulišu na nivou EU Direktive o sudskim i upravnim zabranama. Do sada se Direktiva koristila ograničeno u borbi protiv prekograničnih prekršaja tokom prvih 10 godina primene. • Prema informacijama Komisije, samo je Kancelarija Velike Britanije za pošteno trgovanje (OFT, državni organ zadužen za zaštitu potrošača) iskoristila mehanizam u nekoliko slučajeva. • Kvalifikovani subjekt tuži u svojoj zemlji za prekograničnu povredu prava: Nacionalno pravo, uz pomoć EU-PIL (privatnog međunarodnog prava). Koristi se u nekim državama članicama. Ove slučajeve u velikoj meri reguliše pravo EU u smislu privatnog međunarodnog prava i međunarodnog prava o građanskim postupcima. U smislu omogućavanja koristi za potrošače na unutrašnjem tržištu. • Kvalifikovani subjekt tuži u svojoj zemlji za domaću povredu prava: Nacionalno pravo. Često ga koriste skoro sve države članice. Ti slučajevi podležu nacionalnom pravu. Beograd – 24.10.2013.

7. Prekogranične sudske i upravne zabrane (model Direktive) • Direktiva je sastavljena tako da omogući kvalifikovanim subjektima države članice A da tuži privredne subjekte u državi članici B ako su oni, trugujući sa potrošačima u državi članici A, kršili potrošačke zakone. Da bi ovo bilo moguće, kvalifikovanim subjektima dat je pravni status pred inostranim sudovima. • Sud u državi članici B, kome je podnet zahtev da izda nalog za prekid i obustavu trgovačkom subjektu osnovanom u okviru njegove nadležnosti, saslušava i odlučuje o slučaju bez dovođenja u pitanje pravnog statusa kvalifikovanog subjekta države članice A. • Kvalifikovani subjekt može podneti tužbu stranom sudu na ovaj način, barem teoretski. Sledeći procese povrede prava unutar Zajednice, kvalifikovani subjekt bi bio taj koji bi prelazio granice. • Plan Direktive za „prekogranične slučajeve“ samo je jedan od dva moguća oblika postupaka za sudske i upravne zabrane sa unutrašnjom dimenzijom. On se takođe i veoma retko koristi. Beograd – 24.10.2013.

8. Prekogranične sudske i upravne zabrane (sa domaćeg terena) • Drugi, češći oblik prekograničnog slučaja javlja se na osnovu istog scenarija trgovca iz države članice B u državi članici A. • Nasuprot onome što su sastavljači Direktive imali na umu, tužbu pokreće kvalifikovani subjekt u državi članici A pred sudom u državi članici A. • Trgovački subjekt, iako je osnovan u inostranstvu, tuži se u zemlji u koju je usmerio svoju komercijalnu aktivnost. • Na ovaj način kvalifikovani subjekt ima prednost, jer pokreće postupak u svom poznatom pravnom sistemu u kome se sprovodi procesno pravo koje on verovatno najbolje poznaje. • Ukoliko je važeće pravo takođe i pravo države članice A [ovde je princip člana 6 i recitativ 21 Rima II (Uredba (EZ) br. 864/2007 o pravu koje se primenjuje na neugovorne obaveze – Uredba Rim II)od krucijalne važnosti. • Zemlja u kojoj je tržište (najviše) oštećeno. Recitativ 21 preambule Uredbe 864/2007 („Rim II“), objašnjava član 6: „U slučajevima nelojalne konkurencije, pravilo o sukobu prava trebalo bi da zaštiti konkurente, potrošače i opštu javnost i obezbedi pravilno funkcionisanje tržišne ekonomije“. • Sledeći procese povrede prava unutar Zajednice, kvalifikovani subjekt ostaje kod kuće a trgovac-optuženi je onaj koji prelazi granicu. Beograd – 24.10.2013.

9. Domaći postupci za sudske i upravne zabrane • Treću vrstu postupaka za sudske i upravne zabrane predstavljaju oni koji su potpuno domaći. • Na njih utiče pravo koje potiče iz Direktive, posebno u onim zemljama koje nisu uključile postupke za sudske i upravne zabrane u svoje pravne sisteme pre transponovanja Direktive. • I dok se sudske i upravne zabrane i dalje retko koriste za prekogranične povrede prava, kvalifikovani subjekti nekoliko država članica uspešno koriste potrošačke domaće sudske i upravne zabrane za nacionalne povrede prava, često radi zaustavljanja obmanjujućih reklama ili poništavanja nepoštene odredbe ugovora. Beograd – 24.10.2013.

10. Kvalifikovani subjekti koji su prijavljeni Komisiji EU (1) • Austrijaje Komisiji EU prijavila8 kvalifikovanih subjekata. Listu sastavlja Federalno ministarstvo za privredu, porodicu i mlade. • Belgijaje prijavila 2 kvalifikovana subjekta („Test Achat“ i još jednu organizaciju potrošača). • Bugarskaje prijavila 8 kvalifikovanih organizacija (državno telo +7 organizacija potrošača). Pravni status za pokretanje postupaka za donošenje sudskih i upravnih zabrana dodeljuje se i nevladinim organizacijama potrošača i državnom telu zaduženim za zaštitu potrošača. Poslovna udruženja nisu ovlašćena da pokreću postupke za sudske i upravne zabrane na sudu da bi se prekinula nacionalna ili prekogranična kršenja zakona za zaštitu potrošača. • Češka Republika je prijavila 4 organizacije potrošača kao kvalifikovane subjekte. • Danska je prijavila 2 kvalifikovana subjekta: Ombudsmana za potrošače i Dansku agenciju za lekove (državna tela za zaštitu potrošača). • Francuskaje prijavila 18 organizacija potrošača kao kvalifikovane subjekte. Nedavno je prijavila i „Direction general de la Concurrence, de la Consommation et de la repression des fraudes“. • Nemačkaje Komisiji EU prijavila 76 kvalifikovanih subjekata. • Irska je prijavila 1 kvalifikovanog subjekta (Nacionalnu agenciju potrošača). Beograd – 24.10.2013.

11. Kvalifikovani subjekti koji su prijavljeni Komisiji EU (2) • Grčka je prijavila 71 kvalifikovanog subjekta (organizacije potrošača i privredne komore). • Italijaje prijavila 17 kvalifikovanih subjekata (svi oni su organizacije potrošača). • Kiparje prijavio 3 kvalifikovana subjekta (2 organizacije potrošača i Službu za konkurenciju i zaštitu potrošača u okviru Ministarstva trgovine, industrije i turizma. • Letonijaje prijavila 1 kvalifikovanog subjekta, Centar za zaštitu prava potrošača, državno telo zaduženo za potrošačka pitanja. • Litvanija je prijavila 1 kvalifikovanog subjekta, Nacionalnu službu za zaštitu prava potrošača. • Luksemburgje prijavio 2 kvalifikovana subjekta Komisiji EU (2 organizacije potrošača). • Mađarskaje prijavila 8 kvalifikovanih subjekata (8 organizacija potrošača). • Malta je prijavila 4 kvalifikovana subjekta. Sledeća državna tela prijavljena su Komisiji EU: • Sektor za zaštitu potrošača i konkurenciju; • Turistička uprava Malte; • Uprava za emitovanje; • Uprava za lekove. Beograd – 24.10.2013.

12. Kvalifikovani subjekti koji su prijavljeni Komisiji EU (3) • Holandijaje prijavila 1 kvalifikovanog subjekta:„Consumentenbond”. To je jedini kvalifikovani subjekt prijavljen Komisiji EU; • Poljskaje prijavila 4 kvalifikovana subjekta, među kojima su i Ombudsman za potrošače i Ombudsman za osiguranje. • Portugalje prijavio 4 organizacije potrošača kao kvalifikovane subjekte. Ipak, za samo 2 od njih smatra se da su u stanju da pokrenu procese protiv prekograničnih kršenja prava: • DECO (Portugalsko udruženje za odbranu potrošača); • Udruženje potrošača Portugala. • Slovenija je prijavila 14 kvalifikovanih subjekata (12 organizacija potrošača, 1 privrednu komoru i 1 zanatsku komoru). • Finskaje prijavila 9 kvalifikovanih subjekata. • Švedskaje prijavila 1 kvalifikovanog subjekta – Ombudsmana za potrošače. Nijedna od organizacija potrošača u Švedskoj nije uključena u listu kao kvalifikovani subjekt za sudske i upravne zabrane pred inostranim sudovima. • Ombudsman u Švedskoj je državni zvaničnik izuzetne reputacije koji je takođe predsednik Švedske agencije za potrošače. U važnijim slučajevima ili u slučajevima kada se ne može postići dobrovoljno poštovanje prava, Ombudsman može pokrenuti postupak za sudsku i upravnu zabranu pred specijalizovanim Tržišnim sudom. U zavisnosti od prekršaja, Ombudsman za potrošače može zahtevati sudsku i upravnu zabranu radi prekida kršenja prava ili pozitivnu sudsku i upravnu zabranu, tj. sudsku odluku kojom se nalaže obelodanjivanje informacija. Nijedna od organizacija potrošača u Švedskoj nije prijavljena kao kvalifikovani subjekt. Beograd – 24.10.2013.

13. Kvalifikovani subjekti koji su prijavljeni Komisiji EU(4) • Rumunijaje prijavila 1 kvalifikovanog subjekta (udruženje za zaštitu potrošača). • Slovačkaje prijavila 11 kvalifikovanih subjekata (organizacije potrošača). • Španijaje prijavila 28 kvalifikovanih subjekata (državni organi za zaštitu potrošača i organizacije potrošača). • Ujedinjeno Kraljevstvo: Sledećim telima u UK dodeljen je status kvalifikovanih subjekata. Ta tela su opšta izvršna tela: Kancelarija za poštenu trgovinu i sledeća sektorska regulatorna tela: - Kancelarija komesara za informacije (zaštita podataka i sloboda informisanja); - Uprava za civilno vazduhoplovstvo; - Kancelarija za tržišta gasa i struje; - Kancelarija za regulisanje struje i gasa (Severna Irska); - Kancelarija za komunikacije; - Kancelarija za vodoprivredne usluge; - Kancelarija za regulisanje železnice; - 240 uprava nadležnih za merenje u Velikoj Britaniji; - Odeljenje za preduzetništvo, trgovinu i investicije u Severnoj Irskoj. Beograd – 24.10.2013.

14. Kvalifikovani subjekti - iskustvo Bugarske • U Bugarskoj, ministar ekonomije i energije sačinjava listu kvalifikovanih subjekata (organizacija) koje imaju legalni interes da pokrenu postupke za prekid ili zabranu trgovačkih praksi koje krše kolektivne interese potrošača. Lista se priprema na bazi kriterijuma navedenih u ministarskoj uredbi. Uredba sadrži sledeće kriterijume za priznavanje „kvalifikovanih subjekata”: • da za cilj imaju zaštitu kolektivnih interesa potrošača; • da budu registrovani u Ministarstvu pravde kao neprofitne organizacije koje služe javnoj dobrobiti; • da su sprovodili aktivnosti u korist potrošača tokom prethodne dve godine; • da su ekonomski nezavisni od proizvođača, uvoznika, trgovaca i dobavljača; • da su nezavisni od političkih stranaka; • da u svojim publikacijama ni u kom obliku ne prezentuju reklamne poruke ili saopštenja koja mogu narušiti nezavisnost organizacije. Upravni organ zadužen za zaštitu potrošača u Bugarskoj se automatski stavlja na listu „kvalifikovanih subjekata ”. Ministar ekonomije i energije mora Evropskoj Komisiji poslati listu kvalifikovanih organizacija, kao i predmet njihove delatnosti i pravno uređenje. Beograd – 24.10.2013.

15. Kvalifikovani subjekti - iskustvo Slovačke i Grčke Slovačka • U Republici Slovačkoj organizacije za zaštitu potrošača imaju moć da pokrenu postupak pred sudom radi zaštite kolektivnih interesa potrošača. • Prema Aktu o zaštiti potrošača, svaki potrošač ima pravo da se udruži sa drugim potrošačima u organizaciji za zaštitu potrošača koja je ovlašćena da nastupa u sudu radi sprečavanja kršenja potrošačkih zakona. Grčka • U Grčkoj organizacije potrošača sa barem 500 aktivnih članova i koje su unete u registar organizacija potrošača pre barem dve godine mogu pokrenuti postupak za prekid i obustavu radi zaštite kolektivnih interesa potrošača, tj. zaustavljanje nezakonitog ponašanja dobavljača. • Takođe, privredne, industrijske, zanatske i profesionalne komore mogu pokrenuti kolektivne postupke protiv dobavljača. Beograd – 24.10.2013.

16. Kvalifikovani subjekti - iskustvo Ujedinjenog Kraljevstva • Ujedinjeno Kraljevstvo se tradicionalno oslanja na državno sprovođenje potrošačkih zakona. Svi kvalifikovani subjekti su državni organi. • Opšta izvršna tela su Kancelarija za pošteno trgovanje (OFT) i odeljenja za lokalne trgovačke standarde. Kancelariji OFT data je uloga glavnog izvršnog tela sa nacionalnim odgovornostima, dok su odeljenja za trgovačke standarde aktivna na lokalnom nivou. • Sektorska regulatorna tela imaju nacionalne odgovornosti u okviru svog određenog polja delovanja. Ona mogu biti različita. • Kancelarija OFT je najaktivnija od svih izvršnih tela. To je takođe jedno od samo nekoliko tela sa direktnim iskustvom u pokretanju i radu sa postupcima vezanim za prekogranična kršenja prava. • Organizacije potrošača su dobile moć da idu na sud kao rezultat transponovanja Direktive 98/27/EZ o postupcima za sudske i upravne zabrane. Ipak, organizacije potrošača sve do sada nisu inicirale nikakve postupke za dobijanje naloga za sudske i upravne zabrane. Beograd – 24.10.2013.

17. Kvalifikovani subjekti - iskustvo Ujedinjenog Kraljevstva (2) Pokretanje postupaka protiv prekograničnih prekršaja pred inostranim sudovima: • Kancelarija OFT jedan je od nekoliko kvalifikovanih subjekata u Evropi koji je upotrebio mogućnost prekograničnih sudskih i upravnih zabrana. • Pokrenula je sledeće procese u vezi sa prekograničnim kršenjem prava pre objavljivanja prvog izveštaja Komisije o Direktivi za sudske i upravne zabrane krajem 2008.godine: • 2002. – tužba kancelarije OFT protiv kompanije „Royal Consulting“ iz Danskekoja je građanima Velike Britanije slala komplete za prvu pomoć koje nisu naručili sa zahtevima za plaćanje; • 2004. – tužba kancelarije OFT protiv kompanije „Duchesne SA“iz Belgije koja trguje u Belgiji. Ta kompanija je iz Belgije slala potrošačima iz Velike Britanije reklamne kataloge koje nisu naručili, a u kojima je bilo navedeno da su osvojili nagradu. Da bi preuzeli nagradu, potrošači su morali da naruče neki proizvod iz kataloga. Potrošači su naručivali proizvod iz kataloga, ali nisu dobijali obećanu nagradu. Kancelarija OFT stoga je tužila tu belgijsku kompaniju na sudu na osnovu toga što su informacije date potrošačima u Velikoj Britaniji bile obmanjujuće, te su ih ohrabrivale da kupuju proizvode iz kataloga. Belgijski prvostepeni sud je izdao sudsku i upravnu zabranuprotiv takve prakse. Ova presuda potvrđena je i posle žalbe; • 2005. – tužba kancelarije OFT protiv „Fitanova BV“, kompanije iz Holandije koja je prodavala zdravstvene proizvode i slala obmanjujuću poštu stanovnicima Velike Britanije; • 2006. – tužba kancelarije OFT protiv kompanije „Best Sales B.V.“ pred sudovima u Holandiji:Posle 300 žalbi potrošača iz Velike Britanije, kancelarija OFT pokrenula je postupak protiv kompanije „Best Sales B.V.“ pred sudovima u Holandiji. Holandska kompanija za naručivanje putem pošte slala je nasumičnu poštu potrošačima u Velikoj Britaniji dajući im utisak da su osvojili neku nagradu. U pismu se navodilo da ukoliko žele da dobiju vredniju nagradu, ili ukoliko tu nagradu žele da dobiju brže, potrošači moraju naručiti kućne proizvode iz kataloga koji je poslat u pošiljci. Holandski sudovi u svojoj presudi zaključili su da je reklama obmanjujuća i naložili su kompaniji da prestane sa slanjem takve pošte. Beograd – 24.10.2013.

18. Kvalifikovani subjekti - iskustvo Ujedinjenog Kraljevstva (3) Pokretanje postupaka protiv prekograničnih prekršaja pred domaćim sudovima: • Pred domaćim sudovima nije pokrenut nijedan prekogranični slučaj (postupak za sudsku i upravnu zabranupred sudom u Ujedinjenom Kraljevstvu protiv trgovačkog subjekta osnovanog u drugoj državi članici). Domaće sudske i upravne zabrane: • Nalog za sudsku i upravnu zabranu se često traži u domaćem kontekstu (Sudska rešenja za sudsku i upravnu zabranu). • Tela za sprovođenje zakona u Ujedinjenom Kraljevstvu, uglavnom opšta izvršna tela, veoma su aktivna u vođenju slučajeva protiv kršenja potrošačkih zakona. Primena Direktive od strane kvalifikovanih subjekata u Ujedinjenom Kraljevstvu: Sudske i upravne zabrane po određenom predmetu: • Veliki broj postupaka za sudske i upravne zabranetiče se nepoštenih trgovačkih praksi (prevare koje se šalju poštom i lažna izvlačenja nagrada), obmanjujućih reklama, nepoštenih ugovornih odredbi, prodaje na daljinu, tajmšeringa i potrošačkih kredita. Sudske i upravne zabrane po privrednim sektorima (uticaj na poslovni sektor): Sektori u kojima se domaće ili prekogranične sudske i upravne zabrane najčešće koriste su: • tajmšering i drugi proizvodi za odmore i putovanja, prekogranične lutrijske prevare, lažna izvlačenja nagrada i potrošački krediti. Beograd – 24.10.2013.

19. Primena Direktive 2009/22/EZ od strane kvalifikovanih subjekata u Bugarskoj Sudske i upravne zabrane po određenom predmetu: • Veliki brojpostupaka za sudske i upravne zabrane tiče se nepoštenih trgovačkih praksi i nepoštenih ugovornih odredbi. • Većina naloga za sudske i upravne zabrane odnosi se na nepoštene ugovorne odredbe, uglavnom u oblasti finansijskih usluga, komunalnih usluga i telekomunikacija. • Prodaja na daljinu: 28 postupaka za sudsko zadovoljenje pokrenuto u periodu 2007. -2010. • Reklamiranje: Postupci za sudsko zadovoljenje pokrenuti su radi zabrane prekršaja u oblasti reklamiranja duvanskih proizvoda i reklamiranja potrošačkih kredita. • Na prvi pogled se čini da veliki broj slučajeva sudskih i upravnih zabrana nije obuhvaćen delokrugom Direktive, kao što su oblasti telekomunikacija, energije ili osiguranja. Ipak, većina ovih slučajeva sudskih i upravnih zabrana zasniva se ili na direktivi o nepoštenim ugovornim odredbama ili na direktivi o nepoštenim trgovačkim praksama (UCP). Beograd – 24.10.2013.

20. Primena Direktive 2009/22/EZ od strane kvalifikovanih subjekata u Bugarskoj Sudske i upravne zabrane po privrednom sektoru (uticaj na poslovne sektore): • Bugarski „kvalifikovani subjekti“ nisu do sada imali iskustvo sa prekograničnim postupcima za sudske i upravne zabrane. • Postupci za sudske i upravne zabrane utiču na sve poslovne sektore. Ipak, sudske i upravne zabrane usredsređene su na finansijske usluge, osiguranja, telekomunikacije, prodaju na daljinu, turističke paket-aranžmane i prevare. • Sektori u kojima se domaće sudske i upravne zabrane najviše koriste su: maloprodaja, direktna prodaja, neprehrambeni potrošački proizvodi, telekomunikacije i energija (struja i centralno grejanje). • Većina naloga za sudske i upravne zabrane odnosi se na nepoštene ugovorne odredbe, uglavnom u oblasti finansijskih usluga, komunalnih usluga i telekomunikacija. • Sprovođenje direktive imalo je pozitivne efekte u smislu unapređenja konkurencije na sledećim tržištima: • tržištu snabdevanja električnom energijom, gde su postupci za sudske i upravne zabrane pokretani protiv svih velikih kompanija za snabdevanje električnom energijom; • tržištu direktne prodaje („tv prodaja“), gde je pokrenuto 28 postupaka za sudske i upravne zabrane protiv trgovaca koji svoje proizvode prodaju na daljinu. • opšteno govoreći, prevare čine veliki procenat postupaka za sudsku i upravnu zabranu koje pokreću kvalifikovani subjekti. Beograd – 24.10.2013.

21. Praktično iskustvo u sprovođenju Direktive 2009/22/EZ od strane kvalifikovanih subjekata u Bugarskoj (1) • Postupak za pokretanje sudskih i upravnih zabrana radi zaustavljanja i zabrane reklamiranja hipotekarnog kredita od strane banke koja je navela kamatnu stopu, a nije navela godišnju kamatnu stopu naknade kredita. U ovom slučaju sud je morao da proceni da li je došlo do kršenja člana 15 stava 1 Zakona o potrošačkom kreditu. Predmet tužbe: reklamiranje potrošačkog kredita. Sudu su predati sledeći zahtevi: • - da se zaustavi reklamiranje gorenavedenih duvanskih proizvoda; • - da se zabrani buduće gorenavedeno reklamiranjekoje krši odredbe člana 15 Zakona o potrošačkom kreditu; • - da se od trgovca zahteva da objavi odluku suda. • Prvostepeni sud odbacio je tužbu. • Apelacioni sud suspendovao je i zabranio gorepomenuto reklamiranje koje je kršilo odredbe Zakona o potrošačkom kreditu. Beograd – 24.10.2013.

22. Praktično iskustvo u sprovođenju Direktive 2009/22/EZ od strane kvalifikovanih subjekata u Bugarskoj (2) • Postupak za sudsku i upravnu zabranu protiv kompanije za snabdevanje električnom energijom da proglasi nepoštenim nekoliko klauzula koje su deo opštih ugovornih odredbi za snabdevanje i prodaju električne energije. Predmet tužbe:nepoštene ugovorne odredbe. Dodatni predmet tužbe: • - da se naredi prekid upotrebe gorenpomenute klauzule; • - da se trgovcu naredi da povuče klauzulu iz opštih odredbi ugovora za snabdevanje električnom energijom; • - da se od trgovca zahteva da objavi sudsku odluku o svom trošku. • Sud je morao da proceni legitimnost nekih odredbi ugovora za snabdevanje električnom energijom. Beograd – 24.10.2013.

23. Praktično iskustvo u sprovođenju Direktive 2009/22/EZ od strane kvalifikovanih subjekata u Bugarskoj (3) Konkretno, Sud je bio mišljenja da su sledeće odredbe u suprotnosti sa članom 143,stavom 1,Zakona o zaštiti potrošača: • Klauzula koja omogućava snabdevaču da odbije da isporuči električnu energiju ukoliko potrošač ne obezbedi svu dokumentaciju koju snabdevač potražuje. Ipak, ugovorne odredbe ne navode koju vrstu „dokumentacije“ potrošači moraju obezbediti za snabdevača. Stoga je sud odlučio da klauzula kojom se omogućava trgovcu da isključivno interpretira odredbe ugovora, posebno da interpretira značenje reči „dokumentacija“, trgovcu daje pravo da odbije zaključivanje ugovora. • Klauzula koja ograničava odgovornost snabdevača električnom energijom na 90 dana po isteku roka koji snabdevač nije poštovao, dok zakonodavstvo nalaže period od 5 godina u kome potrošač može tražiti nadoknadu od snabdevača. Beograd – 24.10.2013.

24. Praktično iskustvo u sprovođenju Direktive 2009/22/EZ od strane kvalifikovanih subjekata u Bugarskoj (4) • Klauzula koja ograničava na 90 dana odgovornost snabdevača električnom energijom u slučaju prekida isporuke. • Klauzula koja ograničava na 90 dana vremenski period u kome potrošač može potraživati nadoknadu od snabdevača za nepoštovanje rokova iz ugovora, dok zakonodavstvo nalaže vremenski period od 3 godine u kome potrošač može potraživati nadoknadu od trgovca za kršenje ugovora. • Sud je proglasio nepoštenim gorepomenute klauzule koje su deo opštih odredbi ugovora sa snabdevačem električnom energijom. Beograd – 24.10.2013.

25. Praktično iskustvo u sprovođenju Direktive 2009/22/EZ od strane kvalifikovanih subjekata u Bugarskoj (5) Predmet tužbe:nepoštene ugovorne odredbe • Organ za zaštitu potrošača pokrenuo je postupak prema članu 186, stavu 3 Zakona o zaštiti potrošača protiv osiguravajuće kompanije u cilju prekida upotrebe nepoštene odredbe i povlačenja iz njenih opštih odredbi ugovora klauzule koja omogućava trgovcu da raskine ugovor o osiguranju u bilo kom trenutku bez obaveštavanja potrošača, a ne daje isto pravo i potrošaču. Beograd – 24.10.2013.

26. Praktično iskustvo u sprovođenju Direktive 2009/22/EZ od strane kvalifikovanih subjekata u Bugarskoj (6) Predmet tužbe:nepoštene ugovorne odredbe Sudu su predati sledeći zahtevi: • - da se gorepomenute odredbe proglase nepoštenim; • - da se naloži prekid upotrebe gorepomenutih klauzula; • - da se trgovcu naloži da povuče klauzule iz opštih odredbi ugovora za pružanje mobilnih telefonskih usluga; • - da se naloži trgovcu da objavi odluku suda. • Postupak za sudsku i upravnu zabranu da proglasi nepoštenim klauzule uključene u opšte odredbe ugovora za pružanje mobilnih telefonskih usluga kompanije u sektoru telekomunikacija. • U ovom slučaju Sud je morao da proceni legitimnost nekih odredbi ugovora za usluge mobilne telefonije u odnosu na odredbe člana 143,stava 1,Zakona o zaštiti potrošača. Beograd – 24.10.2013.

27. Praktično iskustvo u sprovođenju Direktive 2009/22/EZ od strane kvalifikovanih subjekata u Bugarskoj (7) Konkretno, sud je morao da proceni sledeće odredbe: • Klauzulu koja omogućava telekom operateru da odbije zaključivanje ugovora ili jednostrano raskine ugovor sa potrošačem ukoliko ovaj drugi krši odredbe ugovora, u isto vreme zahtevajući od potrošača obaveštenje mesec dana unapred ukoliko želi raskid ugovora u slučaju da telekom operater krši odredbe ugovora; • Odredbu da telekom operator može povećati cenu usluge ne dajući potrošaču odgovarajuće pravo da otkaže ugovor ukoliko je krajnja cena previsoka u odnosu na cenu dogovorenu pri zaključivanju ugovora; Beograd – 24.10.2013.

28. Praktično iskustvo u sprovođenju Direktive 2009/22/EZ od strane kvalifikovanih subjekata (8) • Odredbu da telekom operater može jednostrano menjati limit kredita koji je dogovoren sa potrošačem ne dajući obaveštenje potrošaču. Prema ovoj odredbi, potrošač je obavezan da plati sve iznose za usluge mobilne telefonije, uključujući i one koje prevazilaze dogovoreni limit kredita prema ugovoru; • Odredbu da telekom operater može jednostrano raskinuti ugovor sa potrošačem ukoliko ovaj drugi ima dug koji potiče od drugog ugovora između obeju strana, bez obzira na činjenicu da potrošač izvršava svoje obaveze po ugovoru o kome se radi. Beograd – 24.10.2013.

29. Praktično iskustvo u sprovođenju Direktive 2009/22/EZ od strane kvalifikovanih subjekata (9) Predmet tužbe:obmanjujuća reklamna praksa • Postupak za sudsku i upravnu zabranu radi zaustavljanja i zabrane korišćenja obmanjujuće reklamne prakse telekom operatera, koja se sastoji od obaveze nametnute potrošaču koji želi da raskine ugovor, da ne samo dâ obaveštenje prodavcu mesec dana unapred, već i da preda dodatnu pisanu izjavu za raskid ugovora koja se trgovcu predaje u dodatnom roku koji on sam odredi. U nedostatku takve pisane izjave o raskidu ugovora od strane potrošača, telekom operater smatra da je obaveštenje koje je neophodno dati mesec dana pre isteka ugovora povučeno, te da se ugovor automatski obnavlja. • U ovom slučaju, Sud je morao da proceni da li je došlo do kršenja odredbi Zakona o zaštiti potrošača, tj. da li je trgovac nametnuo preterane prepreke koje ne odgovaraju svrsi van ugovora onda kada potrošač želi da ostvari svoja prava iz ugovora, uključujući njegovo pravo da raskine ugovor. Beograd – 24.10.2013.

30. Praktično iskustvo u sprovođenju Direktive 2009/22/EZ od strane kvalifikovanih subjekata (10) Sudu su predati sledeći zahtevi: • - da naloži prekid upotrebe gorepomenute prakse; • - da zabrani upotrebu takve prakse u budućnosti; • - da naloži trgovcu da objavi odluku suda. Beograd – 24.10.2013.

31. Praktično iskustvo u sprovođenju Direktive 2009/22/EZ od strane kvalifikovanih subjekata (11) • Upravni organ za zaštitu potrošačazabranio je obmanjujuće reklamne prakse koje se sastoje u pružanju obmanjujućih informacija na veb-strani trgovca (informacije sa veb-strane trgovca naglašavale su mogućnost za potrošače da imaju „neograničene telefonske pozive, SMS i neograničen pristup internetu“, a zapravo su dobijali samo ograničen broj telefonskih poziva i SMS poruka – do 1500 minuta mesečno i ograničenja u brzini interneta posle isteka incijalne količine MB u okviru izabranog paketa pretplate. • Trgovac se žalio na sudu zbog upravnog naloga, te je uveden postupak za sudske i upravne zabraneradi zaustavljanja i sprečavanje korišćenja obmanjujuće reklamne prakse. Beograd – 24.10.2013.

32. Praktično iskustvo u sprovođenju Direktive 2009/22/EZ od strane kvalifikovanih subjekata (12) Predmet tužbe:obmanjujuća reklamna praksa • Postupak za sudsku i upravnu zabranu radi zaustavljanja i sprečavanja korišćenja obmanjujuće reklamne prakse koju je koristila kompanija za taksi usluge sastojala se od toga da je ta kompanija stavljala znak svog konkurenta („OK”), dobro poznatog po najjeftinijim tarifama na tržištu, na ime svoje kompanije i na taksi vozila koje je koristila, stvarajući na taj način konfuziju i obmanjujući potrošače da taksi usluge koje je ona nudila pruža firma koja nudi najniže tarife, što zapravo nije bio slučaj. • U ovom slučaju, Sud je morao da proceni da li je došlo do kršenja odredbi Zakona o zaštiti potrošača –„reklamiranja u smislu usluge koja stvara konfuziju po pitanju drugog proizvoda, usluge, znaka, trgovačkog imena ili drugog obeležja koje je specifično za konkurenta“. Beograd – 24.10.2013.

33. Kriterijumi za korišćenje naloga za prekid i obustavu od strane kvalifikovanih subjekata • Kriterijumi koje izvršni organi koriste prilikom odlučivanja da li da pokrenu postupak za sudsku i upravnu zabranu ili ne (nalog za prekid i obustavu): • veliki broj žalbi; • broj oštećenih potrošača; • iznos štete koju su potrošači pretrpeli; • uticaj: direktni i indirektni uticaj na dobrobit i ekonomsku situaciju potrošača; • kada izostane upravno izvršenje od strane organa ili kada trgovac ne poštuje upravne naloge i žali se sudu na njih. Tehnička pomoć Ukrajini 33

34. Sprovođenje Direktive 2009/22/EZ • Kvalifikovani subjekti mogu pokrenuti postupke za naloge u vezi sa svakim kršenjem nacionalnog zakonodavstva za zaštitu potrošača. • Opšti prinicipi sprovođenja: • Nalog za prekid i obustavu trebalo bi da bude neophodan i proporcionalan. • Firmama se obično daje razumna mogućnost da isprave situaciju. • Kada god je to moguće, sudski postupak se pokreće samo nakon što su iscrpljena sva druga sredstva. • Postupke pokreće najrelevantije telo: uz pravilno uvažavanje drugih zakonskih sredstava i nestatutarnih mehanizama. Beograd – 24.10.2013.

35. Sprovođenje Direktive 2009/22/EZ (2) • Postupci za sudske i upravne zabrane se retko koriste za prekogranična kršenja zakona EU za zaštitu potrošača. • Ipak, njih koriste potrošačka udruženja za kršenja prava na nacionalnom nivou, da bi se zaustavile nepoštene trgovačke prakse ili ukinule nepoštene ugovorne odredbe. Poteškoće u sprovođenju: • Glavne poteškoće vezane za postupke za sudske i upravne zabrane jesu troškovi pokretanja postupka, posebno u drugoj državi članici, složenost i dugo trajanje procedure i ograničeni delokrug sudske i upravne zabrane; • Glavna prepreka za postupke za sudske i upravne zabrane leži u troškovima pokretanja postupka, posebno u slučaju prekršaja u drugoj državi članici; • To uključuje i administrativne troškove pripremanja tužbe, sudske naknade i honorare advokata; • Ukoliko se postupak pokreće u drugoj državi članici, onda su tu i troškovi prevođenja; • Prikupljanje dokaza; • Postoji i finansijski rizik onda kada strana koja izgubi mora da snosi sve troškove postupka i posebno da plati sve troškove strani koja dobije na sudu. Beograd – 24.10.2013.

36. Emil ALEXIEV HVALA NA PAŽNJI! Beograd – 24.10.2013. 36 36