1 / 55

Obnavljanje - testovi

Obnavljanje - testovi. Kolokvijum 15 - 16 . april Ne treba tekući studenti da se prijavljuju. Ako zemlja izvozi tro struko više nego što uvozi . T - inde ks je : a. 1.00 b. 0. 67 c. 0.50 d. 0.25. 1-1. Porast dinarske vrednosti strane valute ( apresijacija dinara) :

fiorello
Download Presentation

Obnavljanje - testovi

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Obnavljanje - testovi

  2. Kolokvijum 15-16. april Ne treba tekući studenti da se prijavljuju

  3. Ako zemlja izvozi trostruko više nego što uvozi • T- indeks je : • a. 1.00 • b. 0.67 • c. 0.50 • d. 0.25

  4. 1-1 Porast dinarske vrednosti strane valute (apresijacija dinara): • a. Loša je za uvoznike • b. Loša je za izvoznike • c. Dobra je i za jedne i za druge • d. loša je i za jedne i za druge

  5. 1-2 2Šta nije istinito u vezi međunarodne ekonomije? • To je relativno nova oblast • To je relativno stara oblast c. Najveći broj osnivača su bili ekonomisti d. Ništa od toga nije istina

  6. 1-5 • Gruba mera međuzavisnosti u razmeni je: • Broj stanovnika • Udeo stanovnika u BDP • Udeo izvoza i uvoza u BDP • Sve zajedno: to je kompozitni indeks

  7. Upišite ime zemlje –japan, belgija, sad, holandija - srbija

  8. 2-1 1. Merkantilisti su zastupali: a. Sve navedeno b. Izvozne podsticaje c. Uvozne restrikcije d. Akumulaciju zlata

  9. 2-2 2. Prema Polu Krugmanu, međunarodna razmena bazirana je na: • Apsolutnim prednostima • Komparativnim prednostima • I apsolutnim i komparativnim prednostima i ... • Ni na apsolutnim ni na komparativnim prednostima

  10. 2-3 3. Koji se deo razmene bazira na apsolutnim prednostima? a. Čitava razmena b. Veći deo c. Manji deo d. Nema toga više u savremenom svetu

  11. 2-4 4. Roba u kojoj zemlja ima najveće zaostajanje je roba u kojoj zemlja ima: • Apsolutnu prednost • Apsolutnu slabost • Komparativnu slabost • Komparativnu prednost

  12. 2-5 5. Ako imamo dve zemlje (A i B), dve robe- (X i Y), onda će zemlja A imati komparativnu prednost u robi X, onda zemlja 2 ima a. Apsolutnu prednost u robi Y b. Apsolutnu slabost u robi Y c. Komparativnu slabost u robi Y d. Komparativnu prednost u robi Y

  13. Ako advokat kuca dvostruko brže od svoje sekretarice, a razlika u satnici je 1:5 • A) on dobija tako što sam radi njen posao jer štedi jedan sat • B) za svaki sat prekucavanja on gubi 3/5 svoje satnice • c) za svaki sat prekucavanja on gubi 1/5 svoje satnice • D) sve navedeno je tačno

  14. 3-1 1. Proizvodni blok je konkavan u odnosu na koordinatni početak i pokazuje da u zemlji vladaju rastući oportunitetni troškovi u proizvodnji robe x: • tačno • Nedostaje roba Y • Troškovi su konstantni, kao i prinosi

  15. 3-2 • 2. Granična stopa transformacije je: • Količina Y koje se zemlja mora odreći da bi proizvela dodatnu jedinicu X b. Oportunitetni trošak X • Apsolutna vrednost nagiba u tački proizvodnje • Sve navedeno

  16. Dobici od razmene (AT) i dobici od specijalizacije(TE) AT - od razmene TE – od specijalizacije • Dobit od razmene (AT) uvek je: a. Veća od TE b. Manja od TE c. Ista kao TE d. Ne možemo reći bez dotatnih informacija

  17. 3-4 4. Društvene krive indiferencije: • Su negativnog nagiba • Su konveksne prema koordinatnom početku • Ne smeju da se seku • Sve je ovo tačno

  18. marginalna stopa supstitucije X za Y je: • Količina X koje se zemlja mora odreći radi dodatne jedinice Y i da se spusti na nižu krivu indiferencije • Količina Y koje se zemlja mora odreći da bi dobila dodatnu jedinicu X a da ostane na istoj krivoj indiferencije • Količina X koje se zemlja mora odreći radi dodatne jedinice Y a da pređe na višu krivu indiferencije d. Količina Y koje se zemlja mora odreći radi dodatne jedinice X a da pređe na višu krivu indiferencije

  19. 4-2 • Kriva izvozne ponude pokazuje: • a. Izvoznu ponudu • b. Uvoznu tražnju • c. Uvoznu tražnju i izvoznu ponudu partnera • d. Izvoznu ponudu zemlje 1 i uvoznu ponudu zemlje 2 za nekim proizvodom

  20. 4-3 • 4. Kriva izvozne ponude nagnuta je ka osi koja meri • a. Uvoznu robu • B. Izvoznu robu • c. Obe robe • d. Nerazmenljivo dobro

  21. 1. H-O model proširuje klasični model tako što : • a. Objašnjava osnove nastanaka komparativnih prednosti • b. Ispituje efekte razmene na faktorske cene • c. a. i b. • d. Ništa od ovoga nije tačno

  22. 2. Šta nije pretpostavka H-O modela a. Ista tehnologija u obe zemlje b. Konstantni prinosi c. Potpuna specijalizacija d. Jednaki ukusi

  23. 3. Uz istu tehnologiju, zemlje će imati isti K/Rako su: • a. Faktorske cene iste • b. Ukusi isti • c. Proizvodne funkcije iste • d. Sve navedeno je tačno

  24. 4. Kažemo da je roba Y K-intenzivna u odnosu na robu X kada: • a. više K koristimo u proizvodnji Y nego u proizvodnji X • b. Manje L koristimo u proizvodnji Y nego u proizvodnji X • c. Manja R/K se koristi u proizvodnji Y nego u proizvodnji X • d. Veća K/Rse koristi u proizvodnji X nego u proizvodnji Y

  25. 5. kada w/r pada, R/K • a. Pada u oba sektora • b. Raste u oba sektora • c. Može rasti ili padati • d. Nema uticaja na R/K

  26. Definicija HOS • b) najpre se koristi šira, a kasnije uža definicija obilnosti faktora • C) u knjizi se uvek koristi ista definicija HOS teoreme • d) u knjizi se najpre koristi uža, a kasnije šira definicija obilnosti

  27. 6. Kaže se da zemlja ima relativno obilje kapitala ako ima : • a. Veću apsolutnu količinu K • b. Manju apsolutnu količinu L • c. Veću stopu L/K • d. Nižu stopu r/w

  28. 7. razlika između relativnih robnih cena može se zasnivati na razlikama u: • a. tehnologiji • b. Faktorskoj raspoloživosti • c. Ukusima • d. Svemu navedenom

  29. 8. U H-O modelu, međunarodna razmena se zasniva na razlikama u: • a. Tehnologiji • b. Faktorskoj intenzivnosti • c. Ekonomiji obima • d. Ukusima Faktorskoj raspoloživosti!!!

  30. 9. Prema H-O modelu, razmena izjednačava, odnosno smanjuje razlike u: • a. Relativnim, ali ne i apsolutnim faktorskim cenama • b. Apsolutnim, ali ne i relativnim faktorskim cenama • c. I u relativnim i u apsolutnim faktorskim cenama • d. Ništa od ovoga nije tačno

  31. 10. Prema H-O modelu, međunarodna razmena će: • a. Smanjiti međunarodne razlike u per capita dohotku • b. Povećati međunarodne razlike u per capita dohotku c. Može povećati ili smanjiti razlike u per capita dohotku d. Vodi potpunoj specijalizaciji

  32. Čakikada bi realnenadnice bile izjednačeneu različitimzemljama, njihoviper capita dohocimogli bi daostanubitnorazličiti. • Odnosudelakvalifikovaneinekvalifikovaneradnesnage, • stopaparticipacijeradnosposobnogstanovništva, • stopaizdržavanogstanovništva, • Odanost poslu

  33. 11. H-O model spada u modele opšte ravnoteže jer: • a. Uključuje obe zemlje • b. Posmatra potrošnju u obe zemlje • c. Posmatra razmenu u obe zemlje • d. Sve ovo je tačno

  34. 13. Paradoks Leontijevaodnosi se na empirijski nalaz prema kome su u SAD • a. Uvozni supstituti K-intenzivniji od izvoza • b. Uvoz je K-intenzivniji od izvoza • c. Izvoz je L–intenzivniji od uvoza • d. Izvoz je K-intenzivniji od uvoznih supstituta

  35. 14. Iz empirijskih nalaza zaključujemo da H-O teorema: • a. Mora da se odbaci • b. Mora da se prihvati bez rezerve • c. Može biti prihvaćena samo nakon dopune • d. Dobro objašnjava celokupnu međunarodnu razmenu

  36. 15. Da bi se pojavila reverzibilnost faktorske intenzivnosti, robe se moraju proizvoditi sa • a. Dovoljno različitom elastičnošću supstitucije • b. Istom K/R • c. Fiksnim proporcijama • d. Istom elastičnošću supstitucije

  37. Pokretljive grane su one gde proizvod • a. U preradi dobija na težini • b. U preradi gubi na težini • c. I jedno i drugo • d. Ni jedno ni drugo

  38. Sa istom tehnologijom, dve zemlje će imati isti odnos K/L ako su: a. Faktorske cene iste b. Ukusi isti c. Proizvodne funkcije iste d. Ako je sve isto

  39. Ako poraste tražnja za uvoznim dobrom • a. Kriva izvozne ponude rotira se ka uvoznom dobru • Kriva našeg partnera rotira se ka uvoznom dobru • Kriva našeg partnera rotira se ka izvoznom dobru • d. Kriva izvozne ponude rotira se ka izvoznom dobru

  40. 1. H-O model proširuje klasični model tako što : • a. Objašnjava osnove nastanaka komparativnih prednost. • b. Ispituje efekte razmene na faktorske cene • c. a. i b. • d. Ništa od ovoga nije tačno

  41. 2. Šta nije pretpostavka H-O modela a. Ista tehnologija u obe zemlje b. Konstantni prinosi c. Potpuna specijalizacija d. Jednaki ukusi

  42. 3. Uz istu tehnologiju, zemlje će imate isti K/Rako su: • a. Faktorske cene iste • b. Ukusi isti • c. Proizvodne funkcije iste • d. Sve navedeno je tačno

  43. 4. Kažemo da je roba Y is K-intenzivna u odnosu na robu X kada: • a. više K koristimo u proizvodnji Y nego u proizvodnji X • b. Manje L koristimo u proizvodnji Y nego u proizvodnji X • c. Manja R/K se koristi u proizvodnji Y nego u proizvodnji X • d. Veća K/Rse koristi u proizvodnji X nego u proizvodnji Y

  44. 6. Kaže se da zemlja ima relativno obilje kapitala ako ima : • a. Veću apsolutnu količinu K • b. Manju apsolutnu količinu L • c. Veću stopu L/K • d. Nižu stopu r/w

  45. 7. razlika između relativnih robnih cena može se zasnivati na razlikama u: • a. tehnologiji • b. Faktorskoj raspoloživosti • c. Ukusima • d. Svemu navedenom

  46. 8. U H-O modelu, međunarodna razmena se zasniva na razlikama u: • a. Tehnologiji • b. Faktorskoj raspoloživosti • c. Ekonomiji obima • d. ukusima

  47. 9. Prema H-O modelu, razmena smanjuje razlike u: • a. Relativnim, ali ne i apsolutnim faktorskim cenama • b. Apsolutnim, ali ne i relativnim faktorskim cenama • c. I u relativnim i u apsolutnim faktorskim cenama • d. Ništa od ovoga nije tačno

  48. 10. Prema H-O modelu, međunarodna razmena će: • a. Smanjiti međunarodne razlike u per capita dohotku • b. Povećati međunarodne razlike u per capita dohotku c. Može povećati ili smanjiti razlike u per capita dohotku d. Vodi potpunoj specijalizaciji

More Related