Kontinuitet i sukcesija

1. Kontinuitet i sukcesija Vežbe, 20.03.2014.

2. SUKCESIJA Ustanova, vezana za promenu teritorijalnog suvereniteta, posredstvom koje država koja stiče teritoriju (država sukcesor) ulazi u izvesne pravne odnose države kojoj je ta teritorija ranije pripadala. Drugim rečima, sukcesija podrazumeva odnos prema pravima i obavezama države prethodnice.

3. KONTINUITET • Tiče se odnosa prema subjektivitetu države, odnosno pitanje da li je raniji subjekt usled teritorijalnih promena nestao ili nastavlja da egzistira kao identičan subjekt međunarodnog prava. • Podrazumeva neprekinuto delovanje države kao nezavisnog subjekta u međunarodnim odnosima i pored teritorijalnih promena ili promene naziva države.

4. Teritorijalne promene • Mogu biti rezultat: • 1. SPAJANJA VIŠE DRŽAVA U JEDNU JEDINSTVENU • 2. RAZDVAJANJA • 3. PRIPAJANJE SAMO JEDNOG DELA DRŽAVNE TERITORIJE DRUGOJ DRŽAVI

5. Međunarodni izvori • Konvencija o sukcesiji država u odnosu na ugovore (1978) – samo 22 ugovornice (SFRJ ratifikovala 1980.) • Konvencija o sukcesiji u odnosu na državnu imovinu, arhiv i dugove (1983) – još uvek nije stupila na snagu, ima samo 7 država ugovornica, među kojima su Hrvatska, Slovenija i Makedonija. • Zajednički čl. 6 • “Ovi članovi primenjuju se samo na dejstva sukcesije država izvršene u skladu sa međunarodnim pravom, i posebno, principima međunarodnog prava otelotvorenim u Povelji UN.”

6. Pravila o sukcesiji država • Odsustvo jasnih i preciznih pravnih pravila • Praksa država je neujednačena • Svaki slučaj je specifičan, opredeljen političkim oportunitetom i odnosom snaga – nema običaja • Konvencije – pre svega dizajnirane da regulišu slučajeve tzv. kolonijalne sukcesije, mali broj država ugovornica, važe u slučaju da ne postoji sporazum

7. Državna imovina • Određuje se na osnovu unutrašnjeg prava države ugovornice (čl. 8 Konvencije iz 1983.)

8. Nepokretna imovina • - koja se nalazi na teritoriji na koju se odnosi sukcesija, prelazi na državu sukcesora • - koja se nalazi u inostranstvu prelazi na države sukcesore samo onda kada je nastanak nove države praćen raspadom države prethodnice. • U slučaju otcepljenja dela teritorije nepokretna imovina koja se nalazi u inostranstvu ostaje u vlasništvu države prethodnice.

9. Pokretna imovina • Zavisi od: • a. Veze između dela pokretne imovine i sposobnosti za život države sukcesora • b. Od doprinosa države sukcesora stvaranju pokretne imovine

10. Međunarodni ugovori • Kontroverzno pitanje • Konvencija iz 1978. godine razlikuje dejstvo sukcesije na važnost međunarodnih ugovora u zavisnosti od vrste teritorijalnih promena: • A. sukcesija koja se odnosi na deo teritorije • B. sukcesija u odnosu na države koje su stekle nezavisnost • C. ujedinjenje ili otcepljenje država

11. Izvesna opšta pravila • Sukcesija država ne zadire u: • - pitanje granica utvrđenih ugovorom • - prava i obaveza utvrđenih ugovorom koje se odnose na režim granica • - prava i obaveze država sukcesora koje su vezane za određenu teritoriju, a u korist trećih država (demilitarizacija, pravo tranzita, lučke olakšice i sl.)

12. Praksa o kontinuitetu nekih ugovora • Ugovori o transportu i trgovini • Ugovori o tehničkoj i ekonomskoj pomoći • Ugovori o ukidanju viza • Ugovori o migraciji • Sporazumi o porezima

13. Kod ujedinjenja država • Svaki ugovor koji je na dan sukcesije bio na snazi u bilo kojoj od država ostaje na snazi i u odnosu na novu državu, OSIM: • A. Ako se država sukcesor i druga strana drugačije ne sporazumeju i • B. Ako iz ugovora proističe da bi primena ugovora u odnosu na državu sukcesora bila nespojiva s predmetom i ciljem ugovora, ili bi iz osnova menjala uslove izvršenja ugovora.

14. Kod otcepljenja države važi da: • 1. Svaki ugovor koji je bio na snazi na dan sukcesije država u pogledu celokupne teritorije države prethodnice, ostaje na snazi u odnosu na svaku nastalu državu sukcesora. • 2. Svaki ugovor koji je postojao u odnosu na državu sukcesora, ostaje na snazi samo u odnosu na tu državu OSIM • A. Kada se države ne sporazumeju drugačije, ili • B. Ako iz ugovora ne proističe da bi primena ugovora na državu sukcesora bila nespojiva s predmetom i ciljem ugovora ili bi iz osnova izmenila uslove izvršenja ugovora.

15. Multilateralne konvencije • Praksa pokazuje da nema pravila o automatskoj sukcesiji, ali ovi ugovori zbog svoje važnosti obavezuju državu sukcesora u onom delu u kojem su sadržane imperativne norme međunarodnog prava (jus cogens), od kojih nema odstupanja i koje države moraju poštovati (npr. Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. godine).

16. Kada se otcepi samo deo teritorije • Ugovori nastavljaju da važe za državu koja zadržava kontinuitet, osim kada: • A. se zainteresovane države nisu drugačije dogovorile • B. Nije utvrđeno da se ugovor odnosi isključivo na teritoriju koja se odvojila • C. iz ugovora ne proističe da bi njegova dalja primena bila nesaglasna s predmetom i ciljem ugovora ili bi radikalno promenila uslove izvršenja ugovora.

17. Članstvo u međunarodnim organizacijama • Šesti komitet Generalne skupštine (1947.): • 1. dolazi do prestanka članstva u UN nestankom države, ali ne i njenom teritorijalnom promenom • 2. nova država mora tražiti prijem u članstvo • 3. za ostala pitanja, svaki slučaj treba da bude tretiran kao poseban slučaj

18. Državni dugovi • pojam: svaka finansijska obaveza države prethodnice u pogledu druge države, međunarodne organizacije ili svakog drugog subjekta međ. prava, nastala u skladu sa međ. pravom. • Podela: • Opšti (generalni) – (za potrebe države kao celine) • Lokalizovani - (za potrebe određenog područja) • Lokalni - (za potrebe administrativne ili teritorijalne jedinice) – nije državni dug.

19. Pravila • 1. prenos dela teritorije – sporazum ili prelaz na državu sukcesora u pravičnoj razmeri • 2. stvaranje nove države – ne prelazi dug na novu državu, osim ukoliko ne postoji sporazum, i kada • A. državni dug ima veze sa aktivnostima na teritoriji na koju se sukcesija država odnosi • B. taj dug je povezan s imovinom, pravima i interesima koji prelaze na novu državu i • C. sporazum ne šteti principu stalnog suvereniteta naroda nad njegovim bogatstvima i prirodnim resursima, niti njegovoj ekonomskoj neravnoteži.

20. Pravila • 3. ujedinjenje – državni dug prethodnica prelazi na državu sukcesora • 4. otcepljenje dela teritorije- dug prelazi na državu sukcesora u pravičnoj srazmeri, vodeći računa o imovini, pravima i interesima koji prelaze na državu sukcesora u vezi sa dugom • 5. raspad – dug se deli u pravednim razmerama, vodeći računa o imovini, pravima i interesima koji prelaze na državu sukcesora, osim ukoliko se strane drugačije ne sporazumeju

21. Državni arhiv • *ne odnosi se na zgrade u kojima se državne arhive čuvaju, kao i instutucije koje vode računa o arhivima jer one ulaze u kategoriju nepokretne imovine. • Reguliše se na bazi sporazuma, a ako ga nema onda se prenosi u onoj meri u kojoj je neophodan i nužan za normalno funkcionisanje administracije teritorije na koju se odnosi sukcesija ili ima isključivu vezu sa tom teritorijom.