300 likes | 567 Views
“ MLADI LEKARI KAO PODRŠKA ZDRAVSTVENIM AKTIVNOSTIMA U ZAJEDNICI” Opravdanost prevencije hroničnih nezaraznih bolesti (HNB) Dušan Keber Beograd, 24. – 26. jul 2013. Definicije. Primarna prevencija. Sekundarna prevencija.
E N D
“MLADI LEKARI KAO PODRŠKA ZDRAVSTVENIM AKTIVNOSTIMA U ZAJEDNICI”Opravdanost prevencije hroničnih nezaraznih bolesti (HNB)Dušan KeberBeograd, 24. – 26. jul 2013
Definicije Primarna prevencija Sekundarna prevencija Aktivnosti sa kojima želimo izbeći bolest tako da otkrivamo i otklanja-mo njezine faktore rizika. Aktivnosti za rano otkrivanje i leće-nje bolesti da bi izbegli ili usporili njezine posledice. Skrining Aktivnosti sa kojima tražimo bolest ili njezine faktore rizika u prividno zdravoj populaciji, tj. u populaciji, koja ne pokazuje znakove bolesti.
Vrste skrininga Oportunistički skrining:predstavlja nesistematsku primenu testova za skrining u okviru redovne zdravstvene zaštite. Organizovani skrining sa obuhvatom celokupne ciljne populacije: sistematska primena testa za skrining na ciljnu grupu populacije kako bi se dostiglo učešće od najmanje 70%. Ciljna populacija Organizovani program Pacijenti Oportunistički skrining Bolesnici
Šta su hronične nezarazne bolesti? • Prouzrokovane su nezdravim načinom života, naročito pušenjem, telesnom neaktivnošču i lošom ishranom • Nije ih moguće sprečiti vakcinacijom ili izlećiti lekovima • Vodeći su uzrok smrti i invaliditeta u većini zemalja sveta • Krive su za 7 od 10 smrti u razvijenim zemljama sveta
Zašto treba da brinemo? • Hronične bolesti smanjuju kvalitet života i prouzrokuju patnju milijonima ljudi. • Kod hroničnih bolesti je moguća prevencija, koja je visoko isplatljiva. • Lećenje hroničnih bolesti je veoma skupo.
Glavni uzroci smrti u zemljama u zavisnosti od prihoda, 2005 Broj smrti (x 1000) Zemlje sa nizkim prihodima Zemlje sadonjim srednji prihodima Zemlje sa gornjim srednjim pihodima Zemlje sa visokim prihodima Zarazne bolesti, materinstvo, perinatalna stanja, ishrana Hronične bolesti Povrede
Zašto o prevenciji pričamo, a uradimo malo? • Ni zdrava osoba ni bolesnik kod sebe ne vide njezine koristi. • Zdravstveni radnik kod pojedinca ne vidi rezultate svoga rada. • Zdravstveni političar u toku svog mandata ne vidi rezultata kojima bi se hvalio pred biračima.
Standardizovana stopa smrtnosti od ishemične srčane bolesti 1992-2012; sve starosti na 100.000 WHO - Health For All Database - 2013
Standardizovana stopa smrtnosti od cerebro-vaskularnih bolesti 1992-2000; sve starosti na 100.000 WHO - Health For All Database - 2013
Prevalencija dijabetesa u %,1992-2012 WHO - Health For All Database - 2013
Standardizovana stopa smrtnosti od raka grlića materice 1992-2000; sve starosti na100.000 WHO - Health For All Database - 2013
Standardizovana stopa smrtnosti od raka dojke 1992-2012, 0-64 na 100.000 WHO - Health For All Database - 2013
Standardizovana stopa smrtnosti od raka pluća, traheje i bronhusa 1992-2012, sve starosti na 100.000 WHO - Health For All Database - 2013
Standardizovana stopa smrtnosti od svih vrsta raka 1992-2012, 0-64 na 100.000 WHO - Health For All Database - 2013
Standardizovana stopa smrtnosti od svih vrsta raka 1992-2012, sve starosti na 100.000 WHO - Health For All Database - 2013
Standardizovana stopa smrtnosti, svi uzroci 1992-2012, sve starosti na 100.000 WHO - Health For All Database - 2013
Očekivane godine života kod rođenja, 1992-2012 WHO - Health For All Database - 2013
Očekivane godine života kod 65 godina, 1992-2012 WHO - Health For All Database - 2013
Smanjenje očekivanih godina života zbog smrti pre 65. godine, 1992-2012 WHO - Health For All Database - 2013
Zajednički faktori rizika za HNB Pušenje Telesna neaktivnost Nezdrava ishrana Alkohol Srčani infarkt i moždani udar Promenljivifaktori rizika Dijabetes Sr Hroničnenezarazne bolesti Rak Hronična bolest pluća
Populacioni pristup prevenciji HNB Preporućene prekretnice u financiranju
Zaključci 1 • Epidemijagojaznostiidijabetesa se povećava, a dugopoznaticiljeviprevencijehroničnihbolesti se ne ostvaruju - osimodvikavanjeodpušenja u nekimzemljama. • Promenaživotnogstila je ključanfaktor u smanjivanjurizikaodhroničnihbolesti. • Hitno je potrebnopovećatinapore, koji bi donelipromeneživotnogstilastanovništva.
Zaključci 2 • Zdravstvenisistemizdravstveneustanovemorajuobezbeditidostupnost do stručnjakaizoblastizdravogživotnogstila: zazdravuishranu, fizičkuaktivnost, odvikavanjeodpušenjaialkoholaisavladavanjapsihičkogstresa. • Potrebnesupromene u regulativiifinanciranjuzdravstvenogidrugihsektora, kojima bi se obezbediliresursizaaktivnopodsticanjepromena u životnomstilustanovništva.