190 likes | 485 Views
WORLD WIDE WEB. “Globalna hipermedijalna inicijativa ciljno (namensko) pronalaženje informacija”. (skr. WWW, W3). URL i Browseri. Značenje. Hipermedija. Pretraživači. Pojam, značenje. Najveci informacioni servis na Internetu, daje univerzalan pristup velikoj “galaksiji” dokumenata.
E N D
WORLD WIDE WEB “Globalna hipermedijalna inicijativa ciljno (namensko) pronalaženje informacija”. (skr. WWW, W3) URL i Browseri Značenje Hipermedija Pretraživači
Pojam, značenje • Najveci informacioni servis na Internetu, daje univerzalan pristup velikoj “galaksiji” dokumenata. • Veb je sistem medjusobno povezanih, hipertekstualnih dokumenata koji se nalaze na internetu • Projekat WWW je zamišljen i razvijen od 1989. do 1994.
Korišćenjem jednostavnih grafičkih interfejsa Web projekt je izmenio način na koji ljudi posmatraju i kreiraju informacije. • Prvo je zamisljen da se koristi u iskljucivo u edukativne svrhe, ali je svoju ulogu nasao i u ekonomiji, politici, literaturi, itd.
Razlika interneta i WWW-a • Internet i WWW se razlikuju kao i računar i multimedijalni program koji se na njemu izvršava. • Svoju popularnost Internet treba da zahvali isključivo WWW-u
Karakteristike • Hipermedija • Distribucija • Interaktvnost • Dinamika • Nezavisnost od platforme • Nema centralnog upravljanja
Internet servis koji se najbrže razvija je WWW. • Niko ne zna veličinu Web-a • Procenjeno je da je za Internet povezano više miliona računara sa nekoliko stotina miliona korisnika Povratak
Hipermedija(okosnica Web-a) Hipertekst + Multimedija = Hipermedija
Hipertekst • Informacioni prostor koji je organizovan na nelinearan način da olakša brzo korišćenje informacija tako što će omogućiti čitaocu pristup informacijama u njegovom sopstvenom pojedinačnom stilu • Informacioni prostori su definisani mnoštvom veza koje povezuju tekstualne i grafičke jedinice, koje se nazivaju čvorovi
Veza (link) jeste ključni blok u pravljenju hiperteksta. On definiše odnose medju čvorovima. Sistem hiperteksta dozvoljava autoru da povezuje čvorove tako da kreira nelinearni dokument. • Proces kretanja kroz hipertekst dokument naziva se navigacija (krstarenje). Za čitanje ovakvih dokumenata koriste se posebni programi za navigaciju – brauzeri (browser)
Multimedija • Bilo koja kombinacija u jednom dokumentu: teksta, dvo- i trodimenzionalne grafike (crteža, dijagrama, planova, tehničkih crteža, itd.) • Ako se korisniku dozvoli da kontroliše redosled korišćenja informaicja u računaru, program postaje interaktivna multimedija
Hipermedija • Ujedinjavanje koncepta hiperteksta sa multimedijalnim sistemima dovelo je do pojma hipermedije. • Hipermedija dozvoljava povezivanje informacija sa različitih medija (tekst. grafika, digitalizovani govor, zvučni zapisi, slike, animacije, video zapisi) sa nelinearnom strukturom da bi se omogućio alternativan pristup informacijama. • Pored ujedinjavanja koncepta hiperteksta sa multimedijom, uopšten je i pojam veze. Beza koja ukazuje na delove dokumenta na drugom rčaunaru naziva se hiperveza (hyperlink) Povratak
URL(Uniform Resource Locator) • Jednoobrazni lokator resursa predstavlja mrežno uopštenje standardnog koncepta imena datoteka. • Primer:http://racunarskikutak.wordpress.com/category/nastavno-gradivo/internet-i-racunarske-mreze-osnovni-pojmovi/Sastoji se od tri dela: • Prvi deo informiše program za navigaciju koji se protokol (http)koristi za pristup datom resursu • Drugi deo (racunarskikutak.wordpress.com)je ime čvora računara na kojem se resurs nalazi i • Treći deo je put (staza) do resursa • Za hipertekst dokumente koristi se HTTP (Hyper Text Transport Protocol).
Browsers (Programi za navigaciju) • Za čitanje hipertekst dokumenata koriste se posebni programi za navigaciju – brauzeri. • Postoji više ovakvih programa, ali su po zastupljenosti u korišćenju najznačajniji: Internet Explorer, Mozilla Firefox, Google Chrome, Safari, Opera ... Povratak
Pretraživači weba(Search Engines) • Za pronalaženje konkretnih stvari koje zanimaju korisnika koriste se pretraživači Interneta. • Svaki od pretraživača održava svoju bazu podataka, a korisnik pretražuje tu bazu i dobija adrese na kojima se pominje podatak koji ga zanima. • Uspeh pretraživanja zavisi od toga koliko se ključne reči koje je zadao korisnik podudaraju sa rečima u dokumentima u bazi.
Kompjuterizovani roboti zvani paukovi (spiders), po Web-u traže nove stranice, ažuriraju postojeće i brišu zastarele. • Najpoznatiji pretraživači su Google, Yahoo, Baidu, Bing, Yandex, Ask, AOL...
KRAJ Početak Radili: Sava Katić, Vukota Vasović