Elementi reformske politike u novom Zakonu o socijalnoj zaštiti

1. Elementi reformske politike u novom Zakonu o socijalnoj zaštiti Gordana Matković CLDS Mart, 2011.

2. Srbija 2020 Cilj 5: Socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

3. Najvažniji ciljevi • Smanjenje broja siromašnih koji ne mogu da zadovolje ni osnovne potrebe – smanjenje apsolutnog siromaštva prioritet u narednim godinama • Smanjenje stope relativnog siromaštvana 14% do 2020. godine • Povećanje socijalne inkluzijesiromašnih, osoba sa invaliditetom, Roma, ugroženih izbeglica i raseljenih lica, starih, dece ..

4. U sferi novčanih naknada • Dalje unapređenje adekvatnosti iznosa pomoći • Poboljšanje targetiranosti u smislu isključivanja iz prava onih koji nisu siromašni • Poboljšanje targetiranosti, u smislu uključivanja u programe pomoći svih onih koji su ugroženi • Uključivanje elemenata aktivacije Posebno značajan cilj treba da bude smanjenje siromaštva dece i adekvatnost naknada za siromašne porodice sa decom

5. U sferi usluga socijalne zaštite • Deinstitucionalizacija • Decentralizacija • Dalji razvoj usluga u zajednici • Uspostavljanje međuresorne saradnje i na nacionalnom i na lokalnm nivou • Uspostavljanje saradnje između javnog, civilnog i privatnog sektora Osnovni cilj povećanje kvaliteta i efikasnosti u skladu sa najboljem interesom korisnika

6. Novi Zakon o socijalnoj zaštiti Reformski elementi i unapređenje sistema

7. Najvažnije promene u sferi novčanih naknada • Definiše se osnovica za utvrđivanje novčane socijalne pomoći u apsolutnom iznosu • Skale ekvivalencije više, razlikuju se za decu i odrasle (OECD modifikovana skala ekvivalencije) • Iznosi pomoći se uvećavaju za 20% za porodice u kojoj su svi članovi nesposobni za rad i za jednoroditeljske porodice • U domaćinstvima sa više od pet članova valorizuje se dodatno i šesti član domaćinstva

8. Najvažnije promene u sferi novčanih naknada • Proširen je i pojam lica koja su nesposobna za rad, među koje su uključeni i mladi na školovanju na tercijarnom nivou obrazovanja, lica koja se brinu o članu sa težim i teškim invaliditetom i trudnice • Imovinsku cenzus sa 0,5 povećava se na 1 hektar za domaćinstva u kojima su svi članovi nesposobni za rad • Roditelji dece sa najtežim stepenom invaliditeta ostvariće pravo na doživotnu naknadu u starosti u iznosu minimalne penzije (kao posebno pravo, ne u okviru novčane socijalne pomoći)

9. Najvažnije promene u sferi novčanih naknada • Programima novčane socijalne pomoći biće obuhvaćen veći broj siromašnih, sa većim iznosima pomoći za: • višečlane porodice • porodice u kojima su svi članovi nesposobni za rad • jednoroditeljske porodice • Procenjuje se na osnovu AŽS da će broj korisnika da poraste za blizu 60%, a budžetska izdvajanja za 80% Ciljevi iz strategije Srbija 2020 – unapređenje adekvatnosti iznosa pomoći, poboljšanje targetiranosti, veća zaštita porodica sa decom

10. Najvažnije promene u sferi novčanih naknada • Aktivacija korisnika naknada • Isticanje proaktivne uloge korisnika - svako je dužan da se brine o obezbeđivanju svojihpotreba • Otvorena mogućnost aktivacije korisnika • Sklapanje ugovora – individualnih planova aktivacije sa korisnikom • Isticanje prava i obaveza na zapošljavanje, obrazovanje i obuku /dodatno preciziranje saradnje CSR i NSZ • Eliminisanje/prevazilaženje odredbi koje demotivišu aktivaciju Ciljevi iz strategije Srbija 2020 - poboljšanje targetiranosti, socijalna inkluzija, međuresorna saradnja

11. Najvažnije promene u sferi usluga • Velike promene u institucionalnoj i regulativnoj sferi – uvođenje komore socijalne zaštite, licenciranje stručnih radnika i pružaoca usluga, uvođenje instituta javnih nabavki usluga, reformulisanje funkcija kontrole, stručnog nadzora i inspekcije... • U sferi usluga socijalne zaštite nova rešenja trebalo bi da omoguće funkcionisanje sistema u kome će se jasno prepoznavati minimalni standardi za pružanje usluga, ravnopravan tretman državnih i nedržavnih pružalaca usluga i pomeranje težišta od institucionalne ka alternativnoj, vaninstitucionalnoj zaštiti

12. Usluge socijalne zaštite • Prelazak sa koncepta prava na koncept usluga • Novi zakon prepoznaje grupe usluga (usluge procene i planiranja,  dnevne usluge u zajednici, usluge podrške za samostalan život, savetodavno-terapijskeisocijalno-edukativne usluge, usluge smeštaja) • Institucionalni smeštaj konceptualno nije više u centru sistema Ciljevi iz strategije Srbija 2020 – deinstitucionalizacija, razvoj usluga u zajednici

13. Finansiranje usluga socijalne zaštite • U finansiranje sa centralnog nivoa se uključuju: • Uslugestanovanjauzpodrškuzaosobesainvaliditetom, osimugradovima iz I grupe razvijenosti • Uslugesmeštajazažrtvetrgovineljudima • Usluga neodložne intervencije • Uvođenje namenskih transfera za finasiranje usluga u nadležnosti LS Ciljevi iz strategije Srbija 2020 – deinstitucionalizacija, razvoj usluga u zajednici

14. Namenski transferi • Namenskim transferima iz budžetaRSmogu se finansirati: • Usluge kojefinansirajuLSu opštinama ispod republičkog proseka (u prvoj fazi iz IV grupe razvijenosti) • Uslugeuopštinamanačijojteritorijisenalazeustanovezadomskismeštajutransformaciji; • Inovacione usluge i socijalne usluge od posebnog značaja za RS – po ugledu na Fond za socijalne inovacije • za usluge za koje nisu definisani standardi i koje nemaju svoje jasno mesto u sistemu socijalne zaštite • za razvoj usluga za kojima postoji poseban interes na nacionalnom nivou, a koji ne mora nužno biti identifikovan i na lokalnom nivou

15. Saradnja u pružanju usluga socijalne zaštite • Saradnja sapredškolskim, obrazovnimi zdravstvenim ustanovama, policijom, pravosudnim organima,LS,udruženjima… • Formulisanje sporazuma o saradnji/protokola • Uspostavljanje socijalno-zdravstvenih institucija i organizacionih jedinica (zа korisnikekoji imaju potrebu iza socijalnim zbrinjavanjemi za stalnom zdravstvenom zaštitom) Ciljevi iz strategije Srbija 2020 - socijalna inkluzija, međuresorna saradnja

16. Naručivanje i ugovaranjeusluga • Za usluge koje se prvi put uspostavljaju ili kada se povećava broj korisnika već uspostavljene usluge • Ugovor sadržipravilaonačinu plaćanja, monitoringu, izveštavanju, trajanju, kaoiuslovima prevremenog raskida i produženja Ciljevi iz strategije Srbija 2020 – saradnja sa privatnim i nevladinim sektorom, unapređenje kvaliteta i efikasnosti pružanja usluga

17. Licenciranje pružaoca usluga i stručnih radnika • Licenciranje pružaoca usluga bi trebalo da doprinese uspostavljanju minimalnih standarda • Licenciranje pružaoca usluga je preduslov i za uključivanje nedržavnog sektora u sistem pružanja usluga, ali i za unapređenje kontrolnih funkcija države • Licenciranje stručnih radnika bi trebalo da doprinese povećanju stručnih kapaciteta zaposlenih u socijalnoj zaštiti kroz procese kontinuirane edukacije Ciljevi iz strategije Srbija 2020 – saradnja sa privatnim i nevladinim sektorom, unapređenje kvaliteta i efikasnosti pružanja usluga