Specijalna prava vučenja

1. Specijalna prava vučenja

2. Manjak međunarodne likvidnosti je doveo do stvaranja SPV, potvrđujući ranije Trifinove dijagnoze. • Kao veštačka valuta koju je kreirao MMF, SPV su mogla da se koriste u transakcijama centralnih banaka radi finansiranja platnobilansnih deficita, dok njihova upotreba u komercijalnom poslovanju nije bila dozvoljena. • SPV su trebalo da odigraju ulogu sredstva dodatne međunarodne likvidnosti, kao i ulogu zajedničkog etalona za određivanje vrednosti nacionalnih valuta. • U pe-riodu 1970-72. godine emitovano je približno 9,3 mlrd. SPV (koja se u literature povremeno označavaju kao “papirno zlato”).

3. Druga alokacija u iznosu od 12,1 mlrd. SPV je sprovedena u periodu 1979-1981. godine, po četiri milijarde SPV godišnje, tako da je ukupan iznos emitovanih SPV dostigao 21,4 mlrd. • Predlozi da se emisija SPV poveže sa finansiranjem razvoja zemalja u razvoju nisu prihvaćeni, pa su SPV raspodeljena zemljama članicama proporcionalno prema visini njihovih kvota. • Zemlje koje su imale suficit prihvatale su dolar jer su znale da su SAD u pripravnosti da zamene dolare za zlato po fiksnoj ceni. • Svako odstupanje stanja SPV od iznosa koji je zemlji dodeljen, značilo je da zemlja mora da plati kamatu u visini od 1,5% (danas se koristi tržišna kamatna stopa).

4. Nakon sloma Bretonvudskog sistema i prelaska na flukuirajuće devizne kurseve, MMF je vrednost SPV izračunavao kao ponderisani prosek "korpe" 16 repreze-ntativnih valuta. • U 1981. godini, broj valuta u korpi je smanjen na 5, dok su posle uvođenja evra u korpi ostale 4 valute sa sledećim ponderima koji važe za period 2006-2010. godine: • Američki dolar (44%) • Evro (34%) • Japanski jen (11%) • Funta sterlinga (11%)

5. Struktura pondera se utvrđuje svakih 5 godina, u skladu sa značajem zemalja u međunarodnoj trgovini, tako da će se naredna provera pondera obaviti krajem 2010. i važiće od 01.01.2011. godine. • Vrednost SPV utvrđuje se svakog dana. • Ova vrednost se koristi za utvrđivanje vrednosti inostranih kredita, kao i osnova za smanjivanje rizika promene deviznog kursa prema jednoj od valuta iz korpe. • Svaka zemlja je morala da na svom računu SPV u period od pet godina drži najmanje 30% alociranih sredstava. • Na sastanku Izvršnog odbora guvernera MMF-a održanom septembra 1997. godine podržan je predlog o jednokratnoj alokaciji SPV, kojom bi se udvostručio njihov postojeći iznos.

6. Za realizaciju ovog predloga bila neophodna podrška SAD, koje poseduju oko 17% glasačkih prava. • Jasno je da su SAD oklevale sa ovom podrškom jer je dolar i dalje svetska rezervna valuta koja sa oko 70% učestvuje u svetskom deviznim rezervama. • Specijalna alokacija SVP je izvršena 9. septembra 2009. godine u iznosu od 21,5 mlrd. dolara. • Takođe je u avgustu 2009. godine dogovoreno da se izvrši treća opšta alokacija u iznosu od 161,2 mlrd. SPV. • Alokacija je sprovedena 28. avgusta 2009. čime su povećani holdinzi članica MMF-a za 74,13% njihove kvote.

7. Danas se SPV koriste kao sredstvo obračuna između MMF-a i članica. • Mnoge međunarodne organizacije koriste SPV kao jedinicu svog obračuna. • Nekoliko zemalja vezuje svoje valute za SPV, a neki međunarodni privatni finansijski instrumenti su denominirani u SPV. • To ukazuje na značaj i ulogu SPV u savremenim međunarodnim tokovima kapitala i na tržištu novca. • Da bismo prikazali kako se određuje dnevna vrednost SPV, poćićemo od korpe valuta koja je ustanovljena u poslednjoj reviziji.

9. Savremena ekonomska i finansijska kriza, koja je pogodila svetsku privredu od sredine 2007. godine, iznova je aktuelizovala problem međunarodne likvidnosti. • Mada su se na udaru krize našle pre svega razvijene zemlje, njeni talasi su zapljusnuli i obale nerazvijenog sveta. • Položaj ovih zemalja u svetskoj privredi je otežan, tako da je Grupa 20, na ekonomskom samitu u Londonu 2009, izašla se predlogom da se obezbedi podrška za opštu alokaciju SPV, koja bi ubacila u svetsku privredu oko 250 mlrd. dolara, što bi podiglo opštu svetsku likvidnost. • Takođe je predloženo da se od navedenog iznosa, 100 mlrd. dolara direktno usmeri zemljama sa tržištem u nastajanju i zemljama u razvoju.

10. U kriznim situacijama naglo rastu troškovi refinansiranja, što dodatno otežava položaj zemlje. • Alokacija dodatnog iznosa SPV obavila bi se saglasno postojećim kvotama zemalja kod MMF-a. • Pri tome bi oko 170 mlrd. dolara otišlo u devizne rezerve razvijenih zemalja, kao što su SAD, Britanija, Francuska i Japan, koje imaju lavovski deo postojećih kvota MMF-a. • Mnogi ekonomisti, među kojima se posebno ističe Štiglic (Stiglitc), predlažu održavanje nove međunarodne monetarne konferencije na kojoj bi dolar, kao glavna rezervna valuta, bio zamenjen sa SPV.