Vremenska lenta

1. Vremenska lenta - robovlasnici - robovi - feudalci - kmetovi - kapitalisti - radnici robovlasničko društvo kapitalističko društvo feudalno društvo od nastanka prvih država V vek nove ere kraj XVIII veka

2. Društvo 18. veka – podelanagrupe • neobrazovani i nepovezani • obespravlјeni i ugnjeteni, nesvesni svog položaja u društvu (rade po12 i više sati ) • plaćaju porez (a imaju male i nesigurne prihode) • izdržavaju se od sopstvenog rada (ako su sposobni), siromašni su • nepismeni i neobrazovani • čine veliku većinu stanovništva • žele osnovne uslove za život • čine ih selјaci i radnici (i njihove žene i deca) • njihova brojnost može se iskoristiti kao aparat sile • niko nema potrebu da bude na njihovoj strani, oni se koriste da podrže nečiju stranu • predstavnici stare feudalne klase • još uvek upravlјaju državom (donose i sprovode zakone) • oslobođeni plaćanja poreza (a određuju ga) • izdržavaju se od prihoda sa svojih imanja, žive raskošno • mogu sebi da priušte obrazovanje, ali ne čine to uvek • čine mali procenat stanovništva • žele da ostanu na vlasti • predstavnici vladarske kuće, plemstva i sveštenstva • vojska je pod njihovom komandom (oni su deo nje) • crkva na strani feudalaca • nosioci napretka • nemaju vlast u državi (bez uticaja na donošenje i sprovođenje zakona, bez prava odlučivanja) • plađaju porez (a ne određuju ga) • izdržavaju se od rada radnika, bogati su • mogu sebi da priušte obrazovanje, ali ne čine to uvek • čine mali procenat stanovništva • žele da dođu na vlast kako bi se nesmetano bogatili • čine ih vlasnici sredstava za proizvodnju (vlasnici fabrika, banaka...) • nemaju aparat sile • učeni lјudi su na njihovoj strani (ova klasa finansira naučnike, umetnike...)

3. REVOLUCIJA • Reč revolucija znači preobrat/promena (od latinskog Revolvere). • Revolucija je korenita promena drušvenih odnosa (društvenog uređenja). • Revolucije često prati nasilјe, i velike promene u strukturama moći (vlasti).

4. Kako je došlo do krize? LOŠA ŽETVA POVEĆANJE CENE HRANE SUŠNA GODINA SIROMAŠNI NE MOGU VIŠE DA PLAĆAJU HLEB NEMIRI ZBOG GLADI VELIKI BROJ MRTVIH ŠIRENJE EPIDEMIJE VELIKI BROJ MRVIH

5. Šta je radio kralj?

6. Uzroci Francuske revolucije U XVIII veku, Francuska je bila kulturna prestonica Evrope, dom brojnih prosvetiteljskih mislilaca, i imala bogatstvo iz kolonija Kralj Luj XIV je bio najmoćniji vladar u Evropi; Posle njegove smrti 1715, Luj XV i LujXVI nastavili su da vladaju Francuskom kao apsolutni vladari Ali, politički, socijalni i ekonomski problemi doveli su do Francuske revolucije 1789. Kralj Luj XIV Kralj Luj XVI

7. Jedan od problema je francuska neravnopravna društvena hijerarhija koja je sastavljena od tri klase (nazivane staležima) Pripadnici Rimokatoličke crkve činili su prvi stalež Posedovali su 10% zemlje u Francuskoj ali su državi plaćali malo poreza

8. Jedan od problema je francuska neravnopravna društvena hijerarhija koja je sastavljena od tri klase (nazivane staležima) Drugi stalež činili su pripadnici bogatog plemstva Posedovali su 20% zemlje, ali su bili oslobođeni plaćanja poreza

9. Jedan od problema je francuska neravnopravna društvena hijerarhija koja je sastavljena od tri klase (nazivane staležima) Treći stalež činilo je 97% stanovništva, uključujući siromašne kmetove ali i dobro obrazovanu srednju klasu (buržoaziju) Ova grupa plaća 50% svojih prihoda kao porez

11. Na koji način ova, savremena politička karikatura opisuje uslove i Francuskoj za vreme “starog režima”?

12. Staleži (socijalne klase) u Francuskoj Treći stalež

13. Članovima Trećeg staleža su smetale privilegije koje su imali članovi Prvog i Drugog staleža Članovi Trećeg staleža iskoristili su prosvetiteljske ideje Rusoa, Monteskjea i Voltera Posle uspešno završene Američke revolucije, Treći stalež zahteva demokratiju, jednakost i slobode u Francuskoj

14. Državne obaveze Društvene tenzije su se pogoršale rastom finansijske krize 70-tih i 80-tih godina XVIII veka Francuska vlada se suočila sa ogromnim dugom, nastalim tokom decenija rasipnog trošenja, skupih ratova i lošim ekonomskim planiranjem GOVERNMENT DEBTS (percentage of total government revenue) 1789.pola budžeta odlazilo je na kamatezbog državnog duga; 25% ljudi je bilo nezaposleno Preterano trošenje para kralja Luja XVI i njegove žene Marije Antoanete ljutilo je francuske građane Marie Antoinette, “Madam Deficit” Marija Antoaneta, “Madam Deficit”

15. Inspiracija Amer. rev. Uzroci Francuske revolucije Prosvetiteljski ideali Loša žetva Nestašica hleba Nezadovoljstvo načinom vladavine Neravnopravnost državnih staleža Finansijska kriza Dug Neuspeli pokušaji reforme Prvi i Drugi stalež ne plaćaju poreze Ratovi Luja XIV i Izgradnja Versaja Raskošan kraljevski dvor Luja XV Podrška Luja XVI Američkoj revoluciji

16. Causes of the French Revolution Uzroci francuske revolucije Nejednakost među klasama: Treći stalež spreman na pobunu! Povećanje nacionalnog duga =deficit Rast cene hrane: Formiranje Narodne skupštine Loši prinosi Zaklinjanje na teniskom terenu Propale reforme Luja XVI Prosvetiteljske ideje: *Prirodna prava i jednakost! Glad i beda Bread riots Pad Bastilje Američkarevolucija Skupština državnih staleža Lok: Prirodna prava = pravo na život, slobodu i prosperitet. Volter:Borba protiv korupcije nepravde i nejednakosti.

17. Uzroci revolucije Revolucija preti francuskom kralju • Obrati pažnju na grafiku koja ti može pomoći da organizuješ učenje. • Lista uzroka francuske revolucije. razlika između bogatih i siromašnih želja za privilegijama prosvetiteljske ideje veliki porezi slabo vođstvo državni dugovi loša žetvai visoka cena hleba

18. Hleb je bio važan deo ishrane Francuza!

19. Luj XVI pokušava da reformiše poreski sistem ali nailazi na žestok otpor plemstva, koji ne želi da se odrekne dela svog bogatstva. • Konačno, Luj XVI saziva Skupštinu državnih staleža u Versaju, koja se nije sastajala 175 godina.

20. Iz perspektive staleža kome pripadate napravite plan po kome bi trebalo da pomognete Francuskoj da izađe iz finansijske krize Do 1789, Francuska je ostala bez novca i suočila se sa teškom finansijskom krizom Luj XVI je sazvao hitnu sednicu Skupštine državnih staleža na kojoj su predstavnici tri staleža trebalo da savetuju kralja

21. Pariz Versaj

22. Francusko stanovništvo Predstvnici u francuskoj Skupštini državnih staleža 1% 2% 1 glas 1 glas 1 glas 97% Prvi stalež: sveštenstvo Drugi stalež: plemstvo Treći stalež: svi ostali

23. Skupština državnih staleža Skupština državnih staleža Sastavljena od tri staleža Nepravedna prema Trećem staležu Zato što su Prvi i Drugi stalež mogli da nadglasaju treći stalež 1 glas 1 glas 1 glas Prvi stalež: sveštenstvo Drugi stalež: plemstvo Treći stalež: svi ostali

24. Brojpredstavnikau Skupštinidržavnihstaleža Sveštenstvo Prvi stalež 300 Plemstvo Drugi stalež 300 648 Obični Treći stalež

25. Glasanjepostaležima Sveštenstvo Prvi stalež 1 Plemstvo Drugi stalež 1 1 Obični Treći stalež Luj XIV da se stara podela na tri grupe očuva u celosti.

26. Za vreme Skupštine državnih staleža, predstavnici Prvog i Drugog staleža glasali su da se povećaju porezi trećem staležu Predstavnici Prvog i Drugog staleža odlučili su da se glasa po staležima (1 glas po staležu) umesto po glavi (po osobi) Ove odluke su naljutile Treći stalež, koji su smatrali da su njihova prava prekršena

27. “Treći stalež se budi” Treći stalež se proglasio za “Narodnu skupštinu” Francuske.

28. Treći stalež se proglasio za Narodnu skupštinukoja će donositi zakone 1789. Narodna skupština se zaklela na teniskom terenu obećavajući novi ustav koji će ograničiti kraljevu moć

29. Teniska zakletva Obećavam da…

30. Teniska zakletva

31. Kao što znate pozvao sam vas zato što je Francuska u teškoj finansijskoj krizi. Zahvaljujući vama i vašoj porodici Da, obećavam da ću ostati dok se ne ispune naši zahtevi Mi svi dajemo reč da se nećemo razilaziti

32. Kada su se pojavile glasine da kralj planira vojnu akciju protiv Narodne skupštine, građani su napali gradsku tvrđavu – Bastilju da bi uzeli oružje za odbranu Pad Bastilje 14. jula 1789. predstavlja početak Francuske revolucije

33. Pad Bastilje, 14. jul 1789. • Bastilja je bila vojno utvrđenje i zatvor i simbol starog režima. Tu se nalazilo i skladište oružja a rulja je htela da se domogne toga. • U Bastilji nije bilo mnogo aktivnosti jer je najavljeno njeno zatvaranje. • 18 mrtvih. • 73 ranjenih. • 7 gardista ubijeno. • Držali su 7 zatvorenika[5 običnih kriminalaca i 2 ludaka].

34. U međuvremenu, ekonomska kriza se nastavila Građani su bili bez hrane i pretila je glad Ljuti građani u Parizu su zahtevali nove reforme

35. Veliki strah • Ljudi su se plašili da će ovaj predlog novog poretka razljutiti kralja i plemstvo i da će oni kad-tad uzvratiti udarac i osvetiti se. • Počele su se širiti glasine da je kralj angažovao strane vojnike da napadnu Treći stalež. • Bilo je glasina i o masakrima koji su se odvijali širom zemlje. • Kako nisu imali načina da se zaštite, ljudi su počeli da paniče. • Ovo je poznato pod nazivom “Veliki strah”.

36. Francuska u metežu • Rulja počinje da se sakuplja u Parizu, hapse i zatvaraju članove kraljevske porodice, a njihove čuvare ubijaju. • Na hiljade pristalica kralja je ubijeno.

37. Na predlog De Lafajeta Narodna skupština je donela “Deklaraciju o pravima čoveka i građanina” u kome, između ostalog, piše: “Ljudi su rođeni slobodni i jednaki pred zakonom” Prava obuhvataju; “slobodu, imovinsku sigurnost i pravo na otpor ugnjetavanju” Garantuje se sloboda govora, sloboda vere i jednakost pred zakonom

38. Deklaracija o pravima čoveka i građanina

39. De Lafajet Kada se vratio u Francusku 1781. godine Lafajet je bio popularan – “heroj dva sveta”. Primio je mnoge počasti, postao komandant Pariske nacionalne garde (1781-91), i postao aktivni političar u Francuskoj. Godine 1784. na kratko se vratio u Ameriku da bi posetio Džordža Vašingtona.

40. 1791, Luj XVI konačno prihvata novi Ustav, koji ograničava njegovu vlast i predviđa ustavnu monarhiju Međutim, Luj XVI nije sarađivao sa Narodnom skupštinom i problemi su se nastavili Plašeći se širenja francuskih revolucionarnih ideja, Austrija i Pruska okupljaju vojsku sa namerom da u Francuskoj povrate apsolutnu monarhiju Diskusija u odeljenju: Koje odluke narodna skupština treba da donese da Francuska izađe iz problema?

41. Sastanak Skupštine državnih staleža 1 Francuska ekonomska situacija se pogoršala, cena hleba se drastičnopovećala, a društvo osuđuje kraljevsku tiraniju. Luj XVI saziva Skupštinu državnih staleža. Treći stalež se proglašava za Narodnu skupštinu i poziva druga dva staleža da im se priključe i pomognu u pisanju Ustava. Kada su se refofmski nastrojeni prestavnici sveštenstva i plemstva priključili Narodnoj skupštini, Luj XVI popušta.

42. Francuski Ustav iz 1791: Buržuaska vlada (slična onoj ustavnovljenoj u Velikoj Britaniji) • Kralj je dobio pravoveta [koji mu je omogućio prolongiranje zakona na 4 godine]. • Nije mogao da donosi zakone. • Njegovi ministri su postali odgovorni za svoje postupke. • Narodna skupština je izabrana na izborima i kralj je nije mogao raspustiti. • Imala pravo da određuje poreze. • Nezavisno sudstvo.

43. Francuski Ustav iz 1791: Buržuaska vlada • “Aktivni” građani [oni koji plaćaju porez u iznosu dnevice od najmanje tri radna dana] → imovinski cenzus mogli su da glasaju za razliku od“Pasivnih” građana. • 1/3 odraslih muškaraca je bilo uskraćeno pravo glasa. • Novoizabrana NARODNA SKUPŠTINA. CILJ Da urede da država ne padne u ruke razuzdanoj rulji!

44. Političkiživot žirondinci - radikalnagrupa Jakobinskiklub - republikanci ↓montanjari - demokratskagrupa zahtevaju: 1. veće učešće naroda u vlasti 2. da se seljacimapodelizemlja SKUPŠTINA: LEVA STRANA – LEVICA –montanjari–pristalicenastavkakrupnihdruštvenihreformi DESNA STRANA – DESNICA –žirondinci–pristalicepostojećegstanja SREDINA – UMERENI –pristalicemonarhijeengleskogtipa

45. Narodna skupština (1791) Delegati (poslanici) su sedeli na osnovu političkih stavova. Radikali Umereni Reakcionari Liberali Konzervativci Danas obuhvatamo još dve, dodatne grupe.

46. Druge države napadaju Francusku • Austrija, Pruska (Nemačka), Špainija, Britanija, objavljuju rat Francuskoj. • Francuska im uzvraća • Radikaliu Francuskojdolaze do još moći

47. 1792. g. – ratni neuspeh protiv Austrije i Pruske → Francuska trpi poraze ↓ Narodna skupština: "Otadžbina u opasnosti" Dobrovoljci iz Marseja → "Marseljeza“ "Ruže de Lila" - "Marseljeza"

49. Jakobinci • Pritisnuta ruljom Narodna skupština razrešava kralja, a zatim i ukida monarhiju. • Nova, radikalna politička grupa poznata pod nazivom Jakobinci dolazi na vlast 1792 pod vođstvom Maksimilijana Robespjera

50. “Druga” francuska revolucija • KONVENT: • Vladavina žirondinaca: 1792-1793 • Vladavina jakobinaca: 1793-1794[“Režim terora”] • Direktorijum  1795-1799