100 likes | 269 Views
28. maj 201 4 . Gde je danas energetski sektor Srbije ?. Kapaciteti : ≈ 80% termoelektrane (30+ godina starosti) , ≈ 20% velike hidroelektrane . Termoelektrane u Srbiji su jedan od najvećih izvora štetnih gasova i zagađenja česticama u Evropi.
E N D
Gde je danasenergetskisektor Srbije? • Kapaciteti: ≈80% termoelektrane (30+ godina starosti), ≈20% velikehidroelektrane. • Termoelektrane u Srbiji su jedan od najvećih izvora štetnih gasovai zagađenja česticamau Evropi. • Termoelektrane u Srbiji sunajveći pojedinačni izvor sumpor dioksida (SO2) u Evropi. • Termoelektrane prave ozbiljne eksterne troškove za građane Srbije i samu državu koji nisu uračunati u cenu električne energije: • Zdravstveni sistem – UN WHO: Srbijaima najveći porast smrtnosti od raka pluća u Evropi. • Poljoprivreda –nemogućnost organske poljoprivrede, poplave, odroni i sl. • Ekonomija – izostanci na poslu zbog bolesti i alergija, prerana smrtnost, smanjenje radnog veka i sl. • Procenjuje se da eksterni troškovi zastarelih termoelektrana u Srbiji dostižu oko €13 centi po kWh. • Sektor grejanja u ogromnoj meri zavisan od uvoza gasa što dodatno ugrožava energetsku sigurnost zemlje. • Posledica nedostatka diversifikacije u izvorima energije (ugalj za proizvodnju električne energije; gas za proizvodnju toplotne energije) dovodi zemlju u ekstremno ranjiv položaj: • Uvoz u vanrednim situacijama (poplave 2014. godine / gasna kriza 2009. godine) • Zimski uvoz struje (čiju cenu ne znamo i ne postoji kao javni podatak) STUDIJA SLUČAJA: GasNA KRIZA U SRBIJI, 2009 Sektor veoma zavisan od gasa = ekstremno ranjiv usled uvoza (84% uvoza iz Rusije). 6. januara 2009. godine, Rusko-Ukrajinski konflikt rezultirao je privremenom obustavom isporuke gasa Srbiji. Srbija je imala jednu od najhladnijih zima te godine. Kombinacija ovoga, dovela je do vanredne situacije u celoj zemlji. Reagovanje u vanrednoj situaciji: prebacivanje na mazut gde god je moguće. NIS je pokušao da obezbedi dovoljne količine dok se isporuka gasa ne stabilizuje. Srbijagas je apelovao na korisnike da prestanu da koriste gas kako bi umanjili uticaj uzrokovan prekidom isporuke ruskog gasa. Desetine hiljada domaćinstava su ostavljene bez grejanja tokom nekoliko dana, a stotine hiljada evra su izgubljene zbog zaustavljene ili otežane proizvodnje usled gasne krize.
Kuda ide energetskisektor Srbije? • Nacrt Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine: • „Lignitski traktat“, kako nas vidi Sekretarijat energetske zajednice jugoistočne Evrope • 1,050 MW novih termoelektrana do 2030. godine • Ukupno 4,000 MW iz uglja (lignita) do 2020. godine, (pri tome se 76% ukupnih rezervi uglja na Kosovu!) • 1,300 MW novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije do 2025. godine (14% od ukupnih kapaciteta) – EU je 2012. godine već imala 14,1% ukupnih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije! • Zavisnost od uvoza će se povećavati: • Uvozićemo ugalj da bi ga sagorevali u našim termoelektranama • Nastavićemo da uvozimo struju zimi (sa očekivanim povećavanjem potrošnje energije od 5,7% do 2020. godine) • Nastavićemo da uvozimo gas • Dodatni troškovi: • Troškovi emisije štetnih gasova (npr. Grčka mora da plati €150 miliona za emisiju CO2 tokom 2011. godine; 50% proizvodnje struje u EU je trenutno „CO2 free“) • Primena Uredbe o velikim ložištima (ugradnjapostrojenja za odsumporavanje dimnih gasova termoelektrana, smanjenje emisije azotnih oksida u vazduh uvođenjem primarnih mera, rekonstrukcijapostojećih ili zamena elektrofiltera i sl) • Obavezne mere zaštite životne sredine (čišćenje rečnih korita i rešavanje pitanja plivajućeg otpada, prečišćavanje zauljenih otpadnih voda objekata JP EPS, rekultivaciju zemljišta: sadnice, pošumljavanje i sl). • Povećanje cene energije: • Liberalizacija tržišta • Novi proizvodni kapaciteti (cena kWh proizvedena iz novih termoelektrana biće između €7-9 centi) • Novi proizvodni kapaciteti (obnovljivi izvori energije – sve konkurentniji u poređenju sa novim postrojenjima na fosilna goriva) Kuda ide energetski sektor EU? Prioriteti (Brisel, 21. maj 2014. godine) Povećati energetsku nezavisnost EU kroz: Zajedničko energetsko tržište Podizanje energetske efikasnosti Povećanje proizvodnje iz sopstvenih izvora Diversifikovanje izvora energije.
Vetar – teret ili razvojna šansa energetskog sektora? • Uticaj na ENERGETSKI sektor: • Doprinosienergetskoj sigurnosti zemlje (kao sopstveni i obnovljivi izvor) • Smanjiće uvoz struje (70% proizvodnje iz vetroparkova je zimi kada Srbija uvozi najviše i kada je uvoz najskuplji, 500 MW iz vetroparkova bi dovelo so smanjenja uvozne zavisnosti za najmanje 1,000 GWh godišnje (90% uvoza), koliko je očekivana isporuka energije tokom sezonskih pikova u tražnji) • EKONOMSKI uticaj: • Dovešće do značajnog povećanja investicija u Srbiji • Pokretanje domaće građevinske industrije(ugovore za građevinske, elektro i transportne firme u Srbiji) • Veliki broj ljudi će biti zaposlen tokom perioda izgradnje • Značajni prihodi od poreza za državni budžet • Smanjenje negativnih eksternalija u ekonomiji (smanjenje troškova zdravstvene zaštite usled nižeg zagađenja vazduha) • Uticaj na ŽIVOTNU SREDINU: • Ekološki prihvatljiva tehnologija koja rezultira u smanjenju emisije CO2 po jedinici proizvedene električne energije • Čistija i zdravija Srbija • Velikidoprinos u borbiprotiv klimatskih promena • POLITIČKI: • Približavanje zemlje EU kroz ostvarivanje naših ciljeva o potrošnji energije iz obnovljivih izvora • Jasan signal javnosti o modernizaciji Srbije • Srpsko udruženje za energiju vetra (SEWEA): • Investicioni potencijal od €700 miliona do €1 milijardu evra • Do sada uloženo oko €30 miliona u razvoj projekata • 90% do sada uloženih sredstava uloženo direktno u ekonomiju Srbije (angažman lokalnih firmi, kupovina zemlje, porezi, dozvole i sl).
Troškovi proizvodnje električne energije – termoelektrane Vs. vetar?
Uticaj vetroparkova na cenu električne energije u Srbiji • Prvi kilovati iz vetroparkova ne mogu biti na mreži pre 2016. godine. • Ukoliko se do 2020. godine izgrade vetroparkovi kapaciteta 500 MW, to će podići finalnu cenu električne energije te godine za 2,4% (što je €0,2 centa po kWh). • Povećanje finalne cene električne energije u Srbiji zbog instalisanja vetroparkova kapaciteta 500 MW na mrežu je u domenu statističke greške!
Cost/Benefit analiza vetroparka „Čibuk 1“ za ekonomiju Republike Srbije Analiza Benefita Ukupni dirketni ekonomski benefiti u iznosu od cca €259 miliona tokom životnog ciklusa vetroparka „Čibuk 1“ (144 MW) • Prikaz suma nominalnih vrednosti priliva za ekonomiju tokom 25 godina životnog veka vetroparka, njegovog razvoja i perioda izgradnje. • Iznos poreza na dobit (€90 miliona) računat po stopi od 15% uz pretpostavku nepromenjivosti tokom posmatranog perioda. • Prihod za budžet Opštine Kovin: 2% neto profita godišnje (€7 miliona ukupno). • Pokretanje građevinskog sektora: direktno ulaganje u izgradnju oko €55 miliona. • Radna mesta tokom naredne dve godine: oko 400 ljudi će raditi na izgradnji vetroparka. • Povratak investicione banke Vlade SAD-a (OPIC) u Srbiju: OPIC u julu 2009. godine suspendovao sve programe za Srbiju (zbog problema sa privatizacijom „Putnika“). Povratak OPIC-a će doprineti ekspanziji američkih investicija u Srbiji. • GE zainteresovan za veće prisustvo u Srbiju. Ovaj projekat korak u tom smeru. • Centrala CWP-a u Srbiji: CWP preselio centralu iz Londona u Beograd u septembru 2012. godine i sada zapošljava 25 ljudi sa tendencijom rasta.
Ukupni procenjeni troškovi vetroparka za ekonomiju Republike Srbije bi trebalo da iznose €165miliona Analiza Troškova Cost/Benefit analiza vetroparka „Čibuk 1“ za ekonomiju Republike Srbije
Kumulativni Benefiti i troškovi Ukupni socio ekonomski benefiti od vetroparka „Čibuk 1“ bi trebalo da prevaziću troškove (naknadu za povlašćenu otkupnu cenu električne energije) za cca 65% Cost/Benefit analiza vetroparka „Čibuk 1“ za ekonomiju Republike Srbije
Za više informacija molim kontaktirajte: • Ana Brnabić • Direktor projekta • Resavska 23, Belgrade, Serbia • +381 (11) 785 0100 • ana.brnabic@continentalwind.com