Inkluzija na osnovnoškolskom uzrastu: PROCENA OMETENOG DETETA

1. Inkluzija na osnovnoškolskom uzrastu:PROCENA OMETENOG DETETA Metodika rada sa decom sa posebnim potrebama PEDAGOŠKI FAKULTET JAGODINA 2007/08

2. Koristi inkluzivnog procesa Za decu sa razvojnim ometenostima • Uspeh u školi se zasniva na očuvanim sposobnostima deteta • Podstiče se razvoj osećanja sigurnosti, zadovoljstva i samopoštovanja • Razvoj sposobnosti komunikacije: izražavanje svojih potreba, želja, namera • Razvoj osetljivosti za potrebe drugih • Bolja emocionalna kontrola i socijalizacija

3. Koristi inkluzivnog procesa Za decu bez ometenosti • Prihvatanje različitosti kao normalnosti • Razvoj vrednosnog sistema zasnovan na pozitivnom iskustvu sa decom sa posebnim potrebama • Razvoj osetljivosti za potrebe drugih • Razvoj saradnje i solidarnosti u dečjem kolektivu

4. Koristi inkluzivnog procesa Za roditelje dece ometene u razvoju • Upoznavanje sa otkrivenim mogućnostima sopstvne dece • Sticanje veština podsticanja dečjeg razvoja • Pozitivno iskustvo sa postignućem deteta u školi • Razvijanje realističnih stavova prema detetu i njegovim mogućnostima • Razvijanje realnih ciljeva u pogledu budućnosti deteta

5. Koristi inkluzivnog procesa Za roditelje dece bez ometenosti • Razvijanje pozitivnih stavova prema zajedničkom školovanju sve dece Za učitelje • Razvijanje uspešnosti u obrazovanju dece ometene u razvoju • Razvijanje pozitivnih stavova prema deci sa posebnim potrebama i njihovim roditeljima • Stvaranje pozitivne atmosfere u razredu • Razvijanje spremnosti za usvajanje novih metoda rada

6. Procena ometenog deteta

7. Procena ometenog deteta • Procenjivački tim: učitelj, psiholog, pedagog, roditelj • Zadatak tima • 1. u kojoj je meri razvoj deteta pod uticajem osnovne teškoće, a koliko pod uticajem socijalnih faktora (porodica, škola, vršnjaci) • 2. koje su sposobnosti kod deteta očuvane i razvijene, ili bi ih bilo moguće razviti odgovarajućim programima

8. Procena ometenog deteta Osnovu procene čine: • Podaci dobijeni od roditelja i lekara koji su pratili dete • Postignuća na testovima-psiholog i pedagog • Opažanja učitelja o ponašanju deteta (prilagođenost, primerenost emocionalnih reakcija situacijama, obrazovno postignuće, motivacija, odnos sa vršnjacima i učiteljem)

9. Testiranje deteta ometenog u razvoju • Brojna testiranja čine dete preosetljivim na isto, i ono pruža otpor... • Podsećaju ga da nešto ne zna, ne može, da je sporije od drugih • Ne ponavaljati iste testove • Procena intelektualnih sposobnosti ne sme biti jedini osnov za pravljenje individualnih programa podsticanja dece

10. Procena ometenog deteta Procena saznajnih mogućnosti Razumeti jednu razvojnu teškoću znači razumeti njeno mesto u dečjoj ličnosti u celini • To je moguće postići integracijom svih podataka u celini, o svim aspektima razvoja • Bine-Simonova skala: zbirni rezultat najčešće nije odraz stvarne mogućnosti deteta, već je inteligencija deteta potcenjena, usled teškoća u komunikaciji sa detetaom i njegove anksioznosti za zadatke koje ne razume • Najbolji rezultati na subtestovima mogu biti reprezent očuvanih sposobnosti, orijentir za IOP

11. Procena ometenog deteta Procena ponašanja deteta tokom testiranja (od ulaska u prostoriju, preko odnosa prema ispitivaču, rekacija na uspeh i neuspeh) Procena obrazovnog postignuća • Motivacija za učenje • Svest o značaju psihosocijalne podrške zasnovane na očuvanim potencijalima detea Procena posmatranjem ponašanja i igre (svakodnevne aktivnosti deteta u školi, kod kuće i u igri): podaci o interesovanjima, pažnji, emocionalnim karakteristikama

12. Procena ometenog deteta Procena nivoa socijalnog postignuća • Socijalni razvoj ometenog deteta je najčešće usporen i ispod nivoa intelektualnog razvoja • Uzrok zastoja socijalnog razvoja je nedostatak socijalnih iskustava Sposobnosti (intelektualne, socijalne, psihomotorne) se mogu razviti samo kroz aktivnost koja ih razvija, ako postoji organska osnova za njihov razvoj

13. Procena ometenog deteta • Integracija podataka o ometenom detetu • Uspešan razvoj deteta ne zavisi samo od razvijenosti saznajnih sposobnosti • Emocionalna ravnoteža i socijalna integracija su nužni uslovi da bi se oslobodio i iskoristio raspoloživi intelektualni potencijal • Tek tada je moguće razvijati individualne programe za razvoj saznajnih funkcija i motivaciju za aktivnosti koje podržavaju deči razvoj u celini

14. Priprema ometenog deteta za polazak u školu i period prilagođavanja

15. Kada je u interesu ometenog deteta da ide u redovnu školu? • Ako je dete dobro pripremljeno za školu • Ako je škola dobro pripremljena za dete • Prilikom procene koristi-interesa deteta za upis u redovnu školu, treba uzeti u obzir: • Vrstu i težinu ometenosti • Posledice ometenosti po intelektualni, emocionalni, socijalni i fizički razvoj deteta • Porodičnu situaciju • Spremnost škole da prihvati dete: stvovsko vrednosne orijentacije učitelja, pripremljenost da ostvare vaspitno obrazovne ciljeve za dete, prilagođenost prostora, nastavnih sredstava

16. Šta raditi sa decom koja imaju teže oblike ometenosti? • Deca koja teško verbalno komuniciraju, asocijalno ponašanje, emocionalne teškoće, teža oštećenja govorne funkcije • Za njih nema specijalnih škola Moguća rešenja: • Odlaganje polaska u školu za godinu dana, sa definisanim programom pripreme i uključivanjem roditelja • Uključivanje deteta u razvojne grupe u samoj školi, uz rad defektologa ili drugih stručnjaka

17. Kada je u interesu ometenog deteta da ide u redovnu školu? • Vrsta i stepen razvojne ometenosti manje utiču na prihvaćenost deteta nego činjenica da učitelj ne ume da uspostavi uspešan odnos sa detetom (ne ostavaruje ni minimum obrazovnih ciljeva, nema kontrolu nad detetovim ponašanjem) • Na primer, teška ometenost (Down sindrom) se lakše prihvata nego hiperaktivnost, koja može biti prolaznog kaaraktera

18. Šta škola očekuje od deteta? • Uslove za obavljanje vaspitno obrazovne delatnosti, a kod ometene dece postoji niz vaspitnih teškoća: • brže se zamaraju, teže prihvataju obaveze • Manje osetljiva na potebe drugih, jer nemaju socijalnih iskustava • Nedovoljno uspostavljene navike (odevanje, higijenske navike)

19. Šta škola očekuje od deteta? • Brzinu i redosled u usvajanju znanja • Dete ometeno u razvoju ne može da prati istim tempom, što kod njega stvara osećanje manje vrednosti, odnosno smanjenu motivaciju u obrazovanje (izuzetak su slepa i invalidna deca)

20. Priprema roditelja • Psiholog/pedagog prave plan pripreme i procenjuju koliko se mogu osloniti na roditelje, ponekad je i njima potebna podrška • Razvijanje motivacije roditelja • Proceniti da li roditelj može da ispuni očekivanja koja pred njega postavlja tim • Realnost roditelja: • potcenjivanje mogućnosti svog deteta (nemaju uvid u očuvane kapaciteet, pa ništa ni ne čine da ih razvijaju); ili precenjvianje mogućnsoti deteta, što može dovesti do regresije deteta (reaguje otporom, povlačenjem ili destrukcijom)

21. Priprema učitelja • Stavovsko vrednosne orijentacije: od empatičkog prihvatanja do kategorićkog odbijanja • Profesionalni izazov i način sipljavanja kreativnosti u radu

22. Period adaptacije na školu • Podrška treba da bude pružena neupadljivo, da dete ne bi bilo dodatno obeleženo • Formiranje tima za dete: učitelj, roditelj, psiholog/pedagog • Stručni saradnik prirpema dosije učenika i IOP, a tim treba da ga usvoji • Sastaju se jednom nedeljno, pa jednom mesečno: podaci o uspehu, realiziji palna i merama za naredni period

23. Dosije za praćenje razvoja učenika • Sadrži podatke dobijene od različitih službi i pojedinaca: • Vrsta is tepen ometenosti • Procena deteta od strane roditelja • Procena deteta od strane učitelja • (motivacija, karaktersitike učenika od značaja za usepšeno školvoanje, odnos prema vršnjacima, procena potreba škole, postavljeni i ostvareni vaspitno obrauovni scilejvi

24. Sistematsko posmatranje u periodu adaptacije • Osnova za razuemvanje detta • Za podmoć detetu • Skala za procenu ponašanja deteta u periodu prilagođavanja-u cenbtru su zainteresovanost deteta , reakdije na uspeh i neuspeh, pri čemu je najgora ravnodušnost deteta

25. Skala za procenu razvoja učenika na ranom školskom uzrastu • Procena sve dece u odeljenju • Skala za procenu dece na 10 osobina • Pomaže u otkrivanju očuvanih potencijala ometenog deteta • Mogu se otkriti i druga deca kojoj je potrebna pomoć, a nisu označena kao ometena: nesigunra, uznemirena, plačljiva, povlače se • Učitelji ih retko otkrivaju kao decu kojoj je potrbna pomoć jer su vrlo mirna i tiha

26. Skala za procenu razvoja učenika na ranom školskom uzrastu Intelektualno područje • Radoznalost • Organizovanost pažnje Emocionalno područje • Emocionalna stabilnost (uzmeirnost i strah) • Agresivnost Socijalno područje • Prihvatanje od vršanjaka • Prihvatanje radnih obaveza • Korektnost u igri-osetljivost na potrebe drugih Psihmotorno podučje • Snaga i spretnost • Fina mtorika (usklađenost i koordinacija pokreta)