Kineski model 1970 tih je uvedena politika jednog deteta

1. Kineski model 1970tih je uvedena politika jednog deteta Sada Kineza ima oko 1.3 milijarde, a smatraju da bi ih bilo još 400 milioina da ova politika nije uvedena. Parovi koji imaju više dece kažnjavaju se, gube posao i idu na prinudnu sterilizaciju

2. Posledice • čedomorstvo ženske dece na selu • neravnoteza 122 dečaka na 100 devojčica • human trafficking.

3. Outsorcing – offshoring • Nafta -+ spaghetti bowl

4. Privredni rast

5. Faktor porasta životnog standarda uZapadnoj Evropi iznosio je 33, dok je u Kini, koja jeu početku bila naprednija od svih ostalih zemalja, životnistandard porastao samo 4,7 puta. GDP per capita*, 1500-2001 1500 1820 1950 2001 Western Europe 771 1,204 4,579 19,256 China 600 600 439 3,583 *In 1990 international Geary-Khamis dollars Sources: See p. 47 of text. T.3.1.a GDP per capita1500-2001

7. Prosečne godišnje stope rasta GDP Table 3.1

8. Dekompozicija po R. Solow-u 1913-1987 Note: an adjustment has been made for the modernization of productive kapital Table 3.5

10. Videćemo da postoje četiri glavna faktora privrednograsta. • Prvo, štednja se kanališe u proizvodne investicije,što uvećava fondove proizvodne opreme. • Drugo, i stanovništvo ima tendenciju rasta, što značida će rasti broj potencijalnih radnika koji se moguangažovati u tržišnoj proizvodnji. Autohtoni (svesporiji, prim. prev.) rast stanovništva Evrope otvorioje put imigracijama, kao i rastu udela žena u ponudiradne snage. • Treći razlog je tehnički progres: kakose znanje akumulira, a tehnike usavršavaju, rasteproduktivnost rada i kapitala. • Konačno, na rast produktivnostiuticaće mnogi faktori, kao što su inovacije,kvalitet obrazovanja ili veličina zemlje.

11. Pet zakonomernosti – empirijske regularnosti • Bronzana medalja pripada radu – zaposlenost pada kada je merimo u časovima

12. Output-rad (Y/L) u tri zemlje Zakonomernost broj 1: output per capita i kapitalna intenzivnost permanentno rastu Figure 3.1 (a)

13. (K/L) u tri zemlje Figure 3.1 (b)

14. Zakonomernost broj 2: K i Y se trkaju za zlatnu medalju, a onda (K/Y) ne pokazuje stematski trend pokazuje se da je tosamopribližno tačno. Pa ipak, iako kapitalni koeficijentbaš i nije konstantan, ovde svakako nema onakvihstabilnih i nedvosmislenih povećanja koja smo videlikod Zakonomernosti br. 1.

15. Table 3.2 Source: Maddison (1995)

16. Zakonomernost broj 3: satnice stalno rastu • ključno obeležje procesa rastapredstavlja dramatičan pad u broju radnih časova po zaposlenom

17. Average hourly earnings (nominal) Consumer Price Index Average hourly earnings & the CPI Hourly earnings in 2004 dollars

22. Zakonomernost broj 4: profitna stopa nema trend Dohodak od svojine nad kapitalom rastejedino zato što stok kapitala raste.

24. Korporativni profit kao % BDP

25. Novi fenomen - CEO

26. Zakonomernost broj 5: učešća rada i kapitala uBDP nemaju trend Već je pokazano da dohoci od rada i odkapitala sekularnorastu. Ispostavlja se da i oni sami rastu popribližno istoj stopi, tako da raspodela ukupnog dohotka(BDP) ostaje relativno stabilna.

27. Trenutno to u Americi osporavaju • Tvrde da udeo L u raspodeli opada • dokaz

30. F(tK, tL) = (tK)α(tL)1−α = t(α+1−α))KαL1−α = t KαL1−α=tF(K, L)

31. Proizvodna funkcija Output (Y) 0 Figure 3.2 kapital (K)

32. Proizvodna funkcija (intenzivna forma) Output-rad(y=Y/L) 0 Figure 3.3 kapital-rad (k=K/L)

34. Akumulacijomnovog stoka kapitala u potpunosti se kompenzujeamortizovani deo — dakle voda se doliva u kaduistom brzinom kojom iz nje otiče. To je stabilno stanje,gde kapitalni koeficijent niti raste niti pada.

35. Edmund Phelps Nobelova nagrada 2006 za “produbljivanje našeg shvatanja odnosa između kratkoročnih i dugoročnih efekata ekonomske politike"

36. Zlatno pravilo akumulacije kapitala Koje se bavi utvrđivanjem koliko privreda može da potroši danas, a koliko treba da iznosi štednja koja će osigurati da buduće generacije uživaju veću potrošnju. Njegovi verovatno najznačajniji rad teorija prirodne stope nezaposlenosti (natural rate of unemployment) – dokaz njenog postojanja, kako se utvrđuje veličina i kako iz tržišnih odnosa može nastati nezaposlenost. Time su se bavili Milton Fridman i Filips (Alban William Phillips), to je 14. poglavlje

37. Stopa štednje od 100% - ceo dohodak ide na investicije u kapital, a potrošnja u stabilnom stanju jednaka je nuli. • Štednja u iznosu od 0% impcira da nema novog kapitala, sav kapital se amortizuje dok se novi ne stvara, te je potrošnja u stabilnom stanju opet jednaka nuli. • Negde između te dve tačke je štednja koja odgovara “zlatnom pravilu" gde je sklonost štednji definisana tako da maksimizira potrošnju.

39. Logički sled događaja 1. što više jednazemlja štedi, više će da investira; 2. što više bude investirala,veći će biti kapitalni koeficijent K/Y; 3. što većibude kapitalni koeficijent, veći će biti output poradniku.

40. Pošto je ouput po radniku isto što i per capitadohodak, vidimo da bi trebalo da zemlje sa visokimstopama štednje i investicija imaju visoke percapita dohotke. Je li to istina? Na Slici 3.5 prikazan jeceo svet i zaista, uočava se da takva veza postoji. Siromašnezemlje Afrike malo investiraju, za razlikuod bogatijih zemalja Evrope i Azije.

41. Investicije i stope rasta(122 zemlje, 1950-92) Figure 3.5

43. Figure 3.6 Rast štednje uvećava Y/L, ali Output-rad(y=Y/L) 0 kapital-rad (k=K/L)

44. U tački stabilnog stanja raste kako outputpo radniku, tako i kapital po radniku, ukazujući nato da proizvodnja postaje kapitalno intenzivnija. Prilagođavanje na novo stabilno stanje će potrajati,što znači da će se neko vreme ostvarivati veće stoperasta. Ali jednom kada se dostigne stabilno stanje, višeneće biti rasta. Tako da nama još uvek nedostajescenario kojim bismo objasnili rast outputa per capita

45. Štednja predstavlja odricanje; • Sastanovišta domaćinstva, to je dohodak koji se nećeutrošiti na potrošna dobra. • Kada se podsetimo da seštednja formira na račun potrošnje, trebalo bi da seupitamo je li ona vredna toga.

46. potrošnja u stabilnom stanju - deo dohotka koji nije otišaou štednju) jednaka:

47. Zlatno pravilo –MAKSIMIRAMO POTROŠNJU! Output-rad(y=Y/L) A k** 0 Figure 3.7 kapital-rad (k=K/L)

48. potrošnja u stabilnom stanju (deo dohotka koji nije otišao u štednju) jednaka:(3.7) B = I − sI = f (E) − δE

49. najpoželjnija situacija opisana je sledećimuslovom: • MPK = δ. Ovaj uslov nazivamo zlatnim pravilom, i možese smatrati receptom za izvlačenje maksimuma iz postojeće tehnologije

50. Ako ga se ne pridržavamo, kakvemogu biti posledice? Ako K/L bude prevazišao optimum biće akumulirano previše kapitala. • To je slučajdinamičke neefikasnosti:smanjujući današnju štednju,i današnja i buduća potrošnja mogu se povećati • bez dodatnih ulaganja. • Ovo izgleda kao „besplatanručak”, što zaista i jeste slučaj.