III SISTEM OBRAČUNA PO STVARNIM TROŠKOVIMA

1. UPRAVLJAČKO RAČUNOVODSTVOPredavanja 8.Prof. dr Jovica Lazić Biljana Lazić, asistent

2. III SISTEM OBRAČUNA PO STVARNIM TROŠKOVIMA

3. Osnovna obeležja sistema obračuna po stvarnim troškovima • Moguća metodološko-organizaciona rešenja u uslovima primene sistema obračuna po stvarnim troškovima

4. 1. Osnovna obeležja sistem obračuna po stvarnim troškovima • Sistem obračunavanja po stvarnim troškovima predstavlja prvi razvijeni sistem obračuna troškova. • Osnovni zadatak ovog sistema obračunavanja troškova je da omogući prikupljanje podataka o troškovima i utvrđivanje stvarne cene koštanja učinka. • Težište obračuna je, prema tome, na naknadnoj kalkulaciji stvarne cene koštanja. • U tu svrhu, obračun po stvarnim troškovima, podrazumeva objedinjavanje podataka o svim troškovima, neophodnim za utvrđivanje pune, stvarne cene koštanja.

5. Iako je težište obračuna na nosiocima troškova, odnosno kalkulaciji stvarne cene koštanja, okosnicu obračuna čine nosioci zajedno sa mestima troškova. • A realnost obračuna, između ostalog, zavisi od načina organizacije i dubine raščlanjenosti mesta troškova. • Ostvarenje navedenog osnovnog zadatka obračuna po stvarnim troškovima podrazumeva: obračun primarnih vrsta troškova, prenos primarnih vrsta troškova na mesta i nosioce, obračun sekundarnih troškova i konačan obračun stvarne cene koštanja.

6. Da bi se formirala puna stvarna cena koštanja obračun troškova prolazi kroz odgovarajuće obračunsko-tehničke probleme. • U pogledu utvrđivanja i ukalkulisavanja direktnih troškova u odnosu na proizvod, u pravilu nema poteškoća, jer se tačno zna koliko je direktnog materijala i rada potrebno za proizvodnju odgovarajućeg proizvoda, odnosno učinka. • Problemi se javljaju kod indirektnih, opštih troškova. • Nemogućnost direktnog ukalkulisavanja opštih troškova u cenu koštanja proizvoda ili usluga dovodi do brojnih metodoloških problema u obračunu troškova.

7. Sadržina ovihproblema je ustvari iznalaženje najobjektivnijeg i najekonomičnijeg puta za slivanje opštih troškova na različite proizvode kao njihove definitivne nosioce. • Prevaljivanje opštih troškova na nosioce vezano je za korelacioni odnos između ošntih troškova koji se raspodeljuju i proizvoda koji treba da ih snose. • Ovaj odnos može biti manje ili više indirektan i stoga alokacija opštih troškova ima više ili manje stupnjevit karakter.

8. Alokacija indirektnih troškova nikada ne može biti apsolutno tačna, ali je važno pronaći najrealniju osnovu za raspored opštih troškova i na taj način se što više približiti apsolutnoj tačnosti stvarne cene koštanja. • Pronalaženje adekvatnih rešenja za alokaciju opštih troškova daje i različite pristupe u stavovima i mišljenjima u tom pogledu, posebno kad se ima u vidu da ošiti troškovi nastaju na proizvodnom i neproizvodnom funkcionalnom području. • Intenzivna traženja rešenja u pogledu rešavanja problema obračuna opštih troškova u cilju utvrđivanja što realnije cene koštanja i realnog obračuna rezultata delova i celine preduzeća značajno su doprinela pronalaženju novih metoda i tehnika u obračunu troškova, odnosno determinisanju novih, savremenijih sistema obračuna troškova.

9. Pored svojih vrednosti i svakako prednosti u odnosu na prvobitne, razvojne sisteme obračunavanja troškova, sistem obračuna po stvarnim troškovima, u svom klasičnom obli-ku, vremenom je ispoljio određene nedostatke i slabosti.2 • Da.bi se prevazišli nedostaci koji su se ispoljili u sistemu obračuna po stvarnim troškovima u svom klasičnom obliku, pristupilo se iznalaženju boljih rešenja. Razrađeni su novi sistemi obračunavanja troškova. • Pre svega, svim novim sistemima obračunavanja troškova, koji su se kasnije teorijsko-metodološki zaokružili, u osnovi je bilo to, da je za pravilan, realan, stimulativan, informativno-perspektivno orijentisan obračun troškova, kako za potrebe kontrole i analize poslovanja, tako i za potrebe poslovne i razvojne politike preduzeća, potrebno prethodno utvrditi visinu troškova, odnosno, bilo je potrebno troškove planirati.

10. 2. Moguća metodološko-organizaciona rešenja u usloviada primene sistema obračuna po stvarnim troškoviša • U skladu s uslovima konkretnog privrednog subjekta, opredeljenosti za odtovarajući sis-tem obračuna troškova, a primereno ciljevima koji su pred obračun troškova postavljeni, organizaciono se postavlja odgovarajuće računovodstvo troškova. • Za efikasno funkcionisanje računovodstva troškova i po tom osnovu obezbeđenje blagovremenih, odgovaj rajućih i kvalitetnih podataka i informacija neophodno je, izmeau ostalog, izvršiti kvalitetno kreiranje knjigovodstvene dokumentacije i obezbediti njeno adekvatno kretanje, odnosno cirkulaciju. Kvalitetna knjigovodstvena dokumentacija i hodogram dokumentacije imaju poseban značaj u ispunjenju zadataka i ciljeva koji su postavljeni pred računovodstvo uopšte, a posebno pred računovodstvo troškova.3

11. Pri kreiranju dokumentacije i pri utvrđivanju njenog kretanja moraju se uvažiti konkretni uslovi poslovanja privrednog subjekta, imajući posebno u vidu njegovu organizacionu strukturiranost, ekonomske i tehničko-tehnološke karakteristike. • Pri tom, ulogu i značaj ima kontni plan uopšte i posebno analitički kontni plan. • U metodološkim rešenjima koja slede korišćen je analitički kontni plan koji predstavlja jednu mogućnost u okviru propisanog kontnog okvira, a prilagođen je potrebama primene različitih sistema obračuna troškova. • Pored iznetog, iako nije predmet razmatranja u ovom radu, treba istaći mesto i značaj primene informacionih tehnologija u računovodstvu i obračunu troškova. Jer, njihova primena u računovodstvu i obračunu troškova omogućuje brže, lakše i kvalitetnije ispunjavanje zadataka i ciljeva koji se pred njih postavljaju.

12. 2.1. Obračun po stvarnim troškovima u uslovima masovne fazne proizvodnje Zadatak sa rešenjem • Preduzeće "Rubin" proizvodi proizvod "X" u dve faze koje se javljaju kao mesta troškova osnovne delatnosti. • U okviru pomoćne delatnosti je mesto troškova radionice za održavanje. • U okviru neproizvodne delatnosti opšti troškovi se usmeravaju na dva mesta troškova i to na mesto opštih troškova izrade (OTI) i na mesto opštih troškova uprave (OTU). • Kao posebna kalkulativna kategorija izdvaja se amortizacija.

14. Kroz dnevnik i konta glavne knjige proknjižiti: • Primarne troškove na mesta troškova. • Primarne troškove perioda na rashode perioda. • Preneti troškove I faze na II fazu srazmerno završenoj proizvodnji. Procenat završenosti proizvodnje I faze je 50%. • Preneti troškove pomoćne delatnosti (radionica za rdržavanje) u celini na OT izrade. • Preneti amortizaciju na osnovnu delatnost. • Rasporediti OT na osnovnu delatnost (I i II faza). Osnov za raspored predstavljaju plate izrade. • Vrednost nedovršene proizvodnje na kraju obračunskog perioda utvrđena popisom i procenom prema stepenu dovršenosti u završnoj P fazi osnovne delatnosti iznosi 2.000 dinara. Celokupna vrednost proizvodnje iz početne I faze osnovne delatnosti nalazi se u nedovršenoj proizvodnji. • 8. Završeno je 2.000 komada proizvoda "X" i predato u magacin po planskoj ceni koštanja od 11,90 dinara. Izvršiti obračun stvarnih i planskih troškova završene proizvodnje i proknjižiti odstupanja. Izraditi kalkulaciju cene koštanja.

16. Dnevnik preduzeća “X”, Novi Sad

17. nastavak

18. nastavak

19. Glavna Knjiga

20. GLAVNA KNJIGA-nastavak

22. Pomoćne radnjeНапомена: При књижењу у дневнику коришћене су заокружене вредности. • Izračunavanje stope režijskog dodatka – režijske stope (Stope opštih troškova) • Као кључ за распоред (алокацију) општих трошкова коришћени су директни трошкови зарада (плате израде) • Stopa za raspored amortizacije

23. 4. Стопа за распоред општих трошкова управе који у целини терете расходе 2. Стопа за распоред општих трошкова израде - техничке управе који терете залихе3. Stopa za raspored opštih troškova izrade – tehničke uprave koji u celini terete rashode

25. Raspored (alokacija) opštih troškova može se vršiti i putem koeficijenata. U sušti-ni postupak je isti. Izostale bi sve računske operacije sa 100, odnosno ne bi se koristili procenti već koeficijenti. U ovom slučaju, na primer, za raspored amortizacije mogao se koristiti i koeficijent 0,6667. Efekti bi bili

26. Kalkulacija cene koštanja završene i nezavršene proizvodnje

28. HVALA NA PAŽNJI