Praćenje uticaja klimatskih promena na zdravlje ljudi

1. Praćenje uticaja klimatskih promenana zdravlje ljudi Gradski zavod za javno zdravlje Beograd Prim.dr Snežana Matić-Besarabić Prim.dr Dr Slobodan Tošović, Mr sc. Dr Slaviša Mladenović

2. Otkrivanje i merenje efekata na zdravlje usled tj. pod uticajem klimatskih promena potrebno je kako bi se obezbedilo dovoljno podataka na osnovu kojih je moguće bazirati nacionalne i međunarodne politike za njihovu kontrolu i prevenciju.

3. Podaci koji se odnose na uticaj klimatskih promena na zdravlje moraju biti veoma pouzdani, pažljivo odabrani i sakupljeni, a zatim analizirani, kako bi bili sigurni da su nastali pod uticajem klimatskih promena.

4. Klima se definiše kao „prosečno stanje“ ili „prosečno vreme“, statistički opis srednjih vrednosti atmosfere u određenom regionu za određeni vremenski period, najčešće 30 godina. • Meteorologija ili vremenske prilike na dnevnom nivou su manifestacije klime na jednom mestu u određeno vreme.

5. Dokazi – podaci o klimatskim promenama • Praćenje i interpretacija uticaja klimatskih promena na zdravlje nije jednostavno beleženje pojedinih zdravstvenih pojava kroz vreme. To takođe zahteva analitički proces kvantifikovanja komponenti promene u ovim zdravstvenim pojavama koje bi mogle biti pripisane izmerenim promenama u datim klimatskim uslovima. • Zato se možemo upitati šta bi bio cilj praćenja, da li direktni dokazi u promenama zdravlja kao rezultat klimatskih promena, ili da pokažemo da je došlo do promene u bolesti u kratkom vremenu usled novih meteoroloških uslova.

6. Centralno pitanje za javno zdravlje je do kog stepena je populacija u stanju da se adaptira na klimatske promene, obzirom da ona određuje (determiniše) njihovu vulnerabilnost uticajima budućih klimatskih promena. • Vulnerabilnost populacije koja je uslovljena promenama u meteorološkim faktorima može uticati na pojavu promena u pojedinim bolestima čak i ukoliko ne beležimo predominantne klimatske uslove.

7. Efektivno praćenje (efektivni monitoring) ne može biti jednostavno sekvencijalno beleženje (registrovanje) markera bolesti osetljivih na klimatske promene, on istovremeno mora paralelno pratiti podatke iz životne sredine značajne za populaciju.

8. Osnovni principi uspostavljanja monitoringa Osnovni kriterijumi za izbor bolesti i postavljanje monitoringa trebalo bi da uključe sledeće: • Registrovanje osetljivosti na klimu biće prikazano kroz zapažanje zdravstvenih efekata nastalih usled prolaznih ili geografskih klimatskih varijacija, ili evidencijom klimatskih efekata na komponente procesa prenošenja bolesti u spoljnoj sredini ili laboratoriji. • Kada se radi o infektivnim bolestima veoma je važno detaljno poznavanje ciklusa prenošenja u cilju identifikovanja glavnih opasnosti.

9. Monitoring (praćenje) bi pre svega trebalo da bude usmereno prema značajnim pretnjama javnog zdravlja. To mogu biti bolesti sa veoma visokom prevalencom i/ili teškim kliničkim simptomima koje će rezultirati velikim gubitkom godina života Disability Adjuste Life Years (DALY`s) ili će postati visoko prevalentne u uslovima klimatskih promena.

10. U tom smislu uzeti su u obzir oni elementi kojima se identifikuju najvažniji zdravstveni problemi kako za istraživanje tako i za praćenje na globalnoj skali. Ti prioriteti uključuju sledeće: • direktni efekti izloženosti niskim i visokim temperaturama, • efekti na zdravlje u vreme ekstremnih pojava (poplava, jakih vetrova, suša), • povećanje frekvence bolesti koje se prenose vodom i hranom, • geografske promene i alteracije. Prioriteti visokog stepena

11. Prioriteti manjeg značaja • druge bolesti koje prenose vektori, uključujući krpeljni encefalitis, Lajmsku bolest, Toscana virus, • pojavu aeroalergena, posebno polena, • bolesti koje prenose glodari, uključujući hantavirus i leptospirozu, • štetno cvetanje algi i biotoksina.

12. Prioriteti će varirati između regiona sa različitim klimama, nivoom socioekonomskog razvoja i spektra bolesti. • Izmenjena proizvodnja hrane, promene u stepenu zagađenosti vazduha i socijalna, ekonomska i demografska kretanja (dislokacije) usled efekata na ekonomsku infrastrukturu, kao i izvori snabdevanja predstavljaju dodatne elemente o kojima treba razmišljati, a koji su povezani sa klimom i u nekim područjima mogu biti od visokog prioriteta.

13. Zdravstveni markeri • Veoma je neizvesno kada se radi o zdravstvenim indikatorima koje odabrati. Izbor markera zavisi od zdravstvenih problema u regionu. • Registrovanje svih promena u životnoj sredini neophodno je za interpretaciju promena u svim bolestima osetljivim na promenu klime.

14. Izbor koje će varijable biti merene zavisiće od specifične bolesti, ali osnovne kategorije kofaktora ili faktora modifikatora uključuju: • starosnu strukturu populacije koja je izložena klimatskim promenama, • ukazivanje na stopu bolesti, posebno kardiovaskularne, respiratorne i dijarealnu bolest, • nivo socioekonomskog razvoja, • stanje životne sredine npr. korišćenje zemljišta, zagađenost vazduha, kvalitet stanovanja, • kvalitet zdravstvene zaštite, • posebni programi kontrole npr. programi kontrole vektora.

15. Zaključci Praćenje uticaja klimatskih promena na zdravlje ljudi je važan zadatak kojim javno zdravstvena funkcija obezbeđuje podatke o uticaju zasnovane na stručnoj i naučnoj osnovi. • Mora se imati na umu da je proces klimatskih promena postepen i da se može registrovati nakon nekoliko dekada, iz tog razloga uticaj na zdravlje će biti sporije razvijan. • Kroz duži vremenski period dolazi do promena u faktorima rizika koji nisu vezani za klimu, a takođe i u otkrivanju i registrovanju bolesti.

16. Ovi faktori će često otežati da se proceni doprinos klimatskih promena u trendovima opterećenosti bolestima, i da se rano otkrije uticaj na zdravlje. • Zato praćenje uticaja u ovom domenu treba organizovati, postaviti tako da bi se uticaj kofaktora minimizirao, umanjio. • Postoje različite baze podataka o ekstremnim meteorološkim, vremenskim pojavama koje se mogu koristiti. Neophodno je ujednačiti aplikacije kako bi se mogle porediti. • Bez obzira na formu monitoringa, interpretacija i evidencije biće urađene po standardnim procedurama, treninzima o obezbeđenju kvaliteta i kontroli kvaliteta. Multipli podaci moraju biti međusobno povezani, i predstavljeni dugotrajnim vremenskim serijama u praćenju zdravstvenih efekata u populaciji.

17. Tabela 1. Rezime efekata na zdravlje vezanih za vreme i klimu Tabela 1. Rezime efekata na zdravlje vezanih za vreme i klimu

18. Tabela 2. Osnovni efekti na zdravlje usled klimatskih promena i izvori podataka

19. Tabela 2. Osnovni efekti na zdravlje usled klimatskih promena i izvori podataka (nastavak)