Curriculum

1. 544141-TEMPUS-1-2013-1-RS-TEMPUS-JPCR Harmonization of Preschool Teacher Education Curricula in Serbia Curriculum Preschool Teacher Training College Krusevac 16.-18.06.2014, Kruševac

2. Svrha elektronskog obrasca • Za akreditaciju visokoškolskih ustanove ponuđen je elektronski formular koji omogućava da se na jednoobrazan i egzaktan način unese struktura studijskog programa i izvrši obračun opterećenja nastavnika i saradnika. • Ovim postupkom podaci koje daju različiteustanove postaju direktno uporedivi, a njihova provera postaje smislena i praktično izvodljiva

3. Elektronski obrazac- Instalacija • Preuzeti sa sajta http://www.kapk.org/ fajlove • Fajl Akreditacija.xla • primer studijskog programa • Fajl Ujedinjeni.xls • Svi fajlovi treba da budu u jednom folderu • Instalirati program Akreditacija.xla • Podesiti u regedit-u kodni raspored 1250 i u CP jezik English (United States) • Potrebno je izmeniti fajlove u skladu sa uputstvom za korišćenje programa i podacima iz svoje institucije

4. Rani listovi- fajla program • Radni list Struktura programa sadrži sledeće podatke: • Naziv visokoškolskeustanove • Naziv studijskog programa • Polje kome program pripada • Tip programa(osnovne akademske, osnovne strukovne, diplomske akademske, itd). • Organizacija studija (sa liste se biraju semestri, trimestri ili godine) • Dužina studija se iskazuje u jedinicama odabranim u organizaciji studija

5. Veličina grupa • Maksimalna grupa P: 300 +10% tj. 200 +10% • Maksimalna grupa V: 50 +10% tj. 30 +10% Najoptimalniji broj studenata je (30 x 7 grupa=210) • + akademsko-opšteobrazovni ili teorijsko-metodološki predmeti • ++ naučno-stručni ili stručno-aplikativni predmeti

6. Pozicija strukture: D:\program2012\ • Obračun tipova predmeta: po kreditima, po broju predmeta, po pozicijama

7. Podaci o obaveznim predmetima • Ovde se unose detaljni podaci o obaveznim predmetima i ostalim oblicima nastave, kao i podaci o pozicijama izbornih predmeta, izbornim grupama • Tip reda. Za prvi red opisa predmeta bira se nov predmet. Za sve ostale redove opisa istog predmeta bira se nastavak. Ostale opcije za prvi red opisa neke jedinice su: stručna praksa, studijski istraživački rad, ostale aktivnosti, završni rad. • Isto kao služi za povezivanje predmeta

8. Ukoliko je predmet obavezan, ostaju prazne pozicije u kolonama Izborna grupa, Bira se kredita, Od kredita, Drži se kredita, Dodatnih kredita. • Broj studenata na predmetu se piše broj studenata koji prate predmet

9. Podaci o izbornim predmetima • Kolona Bira se kredita sadrži broj kredita koje student treba da osvoji iz date izborne grupe. Broj mora biti jednak onome koji stoji u koloni ESPB. • • Kolona Od kredita sadrži ukupan broj ESPB date izborne grupe • • Kolona Drži se kredita sadrži ukupan broj ESPB bodova za onoliko predmeta za koje se institucija obavezuje da će se sigurno držati, odnosno, za odgovarajući broj časova će se teretiti nastavnici i saradnici na predmetima te grupe. • • Kolona Dodatnih kredita sadrži razliku Drži se kredita-Bira se kredita.

10. Broj studenata • Broj studenata na predmetu kao očekivani broj studenata koji su izabrali taj predmet. Zbir svih studenata na jednoj poziji mora biti jednak ukupnom broju studenata za koje se traži akreditacija.

11. Radni list Izveštaj • Radni list Izveštaj sadrži sve numeričke podatke o studijskom programu relevantne za akreditaciju, koji se izračunavaju iz prethodnih radnih listova. • Kod završnog rada obavezno uneti da je tip reda završni rad, jer se u suprotnom očekuju nastavnici i raspodela časova. • Kod stručne prakse ne unositi godišnji broj sati, već svesti na nedeljni nivo i uneti u kolonu Ostalo. Stručna praksa nema nastavnike.

12. Faktori izbornosti • Prvi parametar izbornosti jeste Faktor izbornosti prema pozicijama gde student bira predmete. • To znači da se sabiraju svi ESPB koje student osvaja izborom predmeta iz izbornih grupa, kao i ESPB koji se dodeljuju za završni rad. Dobijeni broj ESPB predstavlja izborne kredite. Procenat izbornih kredita u odnosu na ukupan broj ESPB za čitav studijski program predstavlja prvi parametar izbornosti.

13. Primer izbornosti • Na primer, za četvorogodišnji program koji nosi 240 ESPB, ukoliko završni rad nosi 18 ESPB i bira se u prvoj, drugoj i trećoj godini po 2 predmeta od po 5 ESPB, to je ukupno 48 izbornih ESPB, što iznosi 20% od ukupnog broja ESPB. Pri tome se ovde ne razmatra koliko je ponuđenih predmeta od kojih student može da bira.

14. Drugi parametar izbornosti, Faktor izbornosti prema dodatnim (alternativnim) predmetima koje obezbeđuje institucija, zasnovan je na ponudi izbornih predmeta koji se zaista realizuju u visokoškolskoj ustanovi. • Ukoliko prvi faktor izbornosti zadovoljava akreditacione uslove (najmanje 20% za osnovne studije) a drugi faktor izbornosti je značajno veći, znači da se drži više izbornih predmeta nego što je neophodno. U tom slučaju smanjiti brojeve u koloni Drži se kredita tako da budu dvostruki u odnosu na ESPB izbornepozicije.

15. Raspodela po tipovima predmeta i po semestrima

16. Ujedinjavanje opterećenja sa više studijskih programa • Za pregled više studijskih programa i njihovo ujedinjavanje dat je formular !Ujedinjeni.xls. • U drugom radnom listu Podaci o nastavnicima, • Dozvoljeno opterećenje za ustanovu u proseku je 6 časova nedeljno za nastavnike i 10 časova nedeljno za saradnike • Pojedinačno opterećenje nastavnika ne sme preći 12 časova, dok pojedinačno opterećenje saradnika ne sme preći 20 časova

17. Podaci o zajedničkim predmetima izdvajaju se svi predmeti zajednički za više studijskih programa ustanove. Tu se vrši sumiranje broja studenata sa svih studijskih programa i ukoliko se utvrdi da je broj grupa nedovoljan za sve te studente, te grupe će program obojiti ružičasto.

18. U toku jedne školske godine student ostvaruje najmanje 60 ESPB bodova, što odgovara prosečnom ukupnom angažovanju studenata u obimu 40-časovne radnenedelje. • Jedan ESPB bod nosi između 25-30 sati rada. Ostvarenih 60 ESPB podrazumeva da student u toku godine utroši između 1500 i 1800 sati rada u svim oblicima nastave i svim oblicima individualnog učenja da bi savladao gradivo

19. Ukupan broj časova aktivne nastave na svim studijskim programima i svim nivoima studija ne može biti manji od 600 časova u toku školske godine. Nastava se odvija u toku 30 nedelja, iz čega sledi da u jednoj nedelji student mora imati najmanje 20 časova aktivne nastave. • Od minimalnog broja časova aktivne nastave (600/g) na studijskom programu prvog nivoa studija minimalno 50% treba da budu časovi predavanja.

20. Broj časova aktivne nastave (600/g ) ne obuhvata završne radove i stručnu praksu. • Završni rad i stručna praksa se izražavaju obavezno ESPB bodovima i prikazuju obavezno u knjizi predmeta.

21. Broj nastavnika mora da odgovara potrebama studijskih programa koje ustanova ostvaruje. Od ukupnog broja potrebnih nastavnika, najmanje 70% mora biti u stalnom radnom odnosu sa punim radnim vremenom. • Ako nastavnik drži vežbe, računa se da dva časa vežbi odgovara jednom času predavanja, osim za polje umetnosti.

22. Prostorni kapaciteti • Ukupan broj studenata na studijskom programu se računa kao broj studenata koji se upisuje u prvu godinu pomnožen brojem godina trajanja studijskog programa. Ukupan broj studenata u visokoškolskoj ustanovi koja se akredituje računa se kao ukupan broj studenata na svim studijskim programima. Minimalni potreban prostor se računa tako što se ukupna bruto kvadratura (K) deli ukupnim brojem studenta (S) i taj odnos treba da bude veći od 2m2/studentu

23. Hvala na pažnji! Ivan Tomić, itomic@vaspks.edu.rs