MENADŽMENT TOVA

1. MENADŽMENT TOVA OD JEDNODNEVNOG PILETA DO BROJLERA

2. PRIPREME ZA DOLAZAK PILIĆA • Ključne tačke • Obezbedite biološki sigurani čist smeštaj za piliće. • Kontrolišite širenje bolesti primenom smeštaja samo za jednu generaciju(tj. sviunutra-svinapolje). • Rasporedite prostirku ravnomerno. • Organizujte opremu tako da omogućite pilićima lak pristup hrani i vodi i spojite dodatne hranilice i pojilice sa glavnim sistemom hranjenja i pojenja. • Zagrejte objekat unapred i stabilizujte temperaturu i vlagu pre dolaska pilića. • Koristite ventilaciju za dotok svežeg vazduha i uklanjanje otpadnih gasova. • Učinite hranu i vodu dostupnim pilićima neposredno po dolasku.

3. RIZICI - Učestala izbijanja zaraza usled reciklaže patogenih elemenata, mogu se javljati unutar objekata sa mešanim generacijama. - Neravnomerne naslage otpadaka mogu zakrčiti prolaz do hrane i vode i dovesti do gubitka homogenosti jata. - Gubitak homogenosti i slabiji rast nastaju usled neodgovarajućeg dotoka toplote, hrane i vode tokom ranog uzgoja. - Neuklanjanje otpadnih gasova iz okruženja može dovesti do oboljenja srca i pluća kod pilića. Hranilice i pojilice ne treba da se nalaze direktno ispod izvora toplote.

4. SMESTAJ PILIĆA • Istovarite i smestite piliće što brže. • Proverite dostupnost i distribuciju vode i hrane. • Ostavite pilićima 1-2 sata da se smeste,uz pristup vodi i hrani. • Nakon 1-2 sata proverite vodu, hranu, temperaturu i vlažnost vazduha i podesite prema potrebi.

5. KONTROLA USLOVA OKRUŽENJA

8. Upravljajte okruženjem objekta za rani uzgoj ispravno kako bi dostigli ciljnu 7-dnevnu težinu. • Posmatrajte ponašanje pilića kako bi proverili da li je temperatura odgovarajuća. • Stimulišite aktivnost i apetit pomoću temperature. • Proširujte postepeno objekat uzgoja kako bi omogućili pilićima pristup svim pojilicama i hranilicama. • Pratite često i redovno temperaturu i RVV. • Održavajte RVV iznad 70% u prva tri dana a iznad 50% tokom • ostatka perioda rane faze uzgoja. • Podesite temperaturu ukoliko RVV pređe 70% ili se spusti ispod 60%, i reagujte na ponašanje pilića

9. RIZICI • Ukoliko ponašanje pilića ukazuje na pogrešnu temperaturu, treba proveriti i podesiti temperaturu. • Loše proizvodne osobine i gubitak homogenosti mogu nastati usled niske relativne vlažnosti vazduha u prvoj nedelji. • Ako RVV padne ispod 50% u vreme rane faze uzgoja, potrebno je izvršiti korektivne radnje da se poveča RVV, kako bi se sprečila dehidracija pilića.

10. VENTILACIJA • Uspostavite program minimalne ventilacije radi dovoda svežeg vazduha i odstranjujte otpadne gasove. • Održavajte dobar kvalitet vazduha u objektu, koristeći sistem za ventilaciju. • Akumulacija otpadnih gasova može dovesti do oboljenja srca i pluća ukoliko se oni ne uklanjaju efikasno.

11. OSVETLJENJE

12. Pružite pilićima duže periode svetla tokom prve nedelje. • Koristite svetlo visokog intenziteta (>20 luksa) u prvih 7 dana, zatim postepeno smanjujte. • Intenzitet svetla treba da bude ujednačen širom objekta.

13. RIZICI • Nizak nivo intenziteta svetla (<20 luksa) • u inicijalnom periodu uzgoja umanjuju • aktivnost hranjenja. • OSVETLJENJE p20 • Prevremeno smanjivanje jaèine svetla æe • umanjiti aktivnost hranjenja i 7-dnevnu • težinu. • (postepeno slabljenje)

14. KONTROLA RASTA CILJEVI • Omogućiti maksimalnom broju ptica u svakom jatu da dostigne živu vagu i homogenost u skladu sa specifikacijom. • Obezbediti precizno, predvidivo, i efikasno dostizanje specifikacija kvaliteta finalnog proizvoda.

15. PRINCIPI • Kontrola rasta se može postići direktnim kontrolisanjem uzimanja hrane, tako što æe se • ogranièiti kolièina svetla a time i uzimanje hrane, ili razreðivanjem hrane. Ovi metodi su korisni • jedino kod ptica koje se gaje do veæih težina (tj. >2,5kg) jer tu sporije stope rasta u ranom • periodu mogu doprineti boljim proizvodnim osobinama u životu piliæa. Alternativno, da bi se • osigurala predvidivost proizvodnih osobina, kontrola rasta se može primeniti tako da sva jata • dostignu nešto manju težinu od svog potencijala. • Uspešna primena programa izmene rasta zavisi od homogenosti jata brojlera koje je postiglo • dobar rani rast tj. ciljna 7-dnevna težina se dostiže kroz dobro upravljanje tokom uzgoja.

16. HOMOGENOST JATA • . Smanjiti varijacije u jatu na minimum putem praćenja i kontrole • homogenosti jata. • . Uzgajati polove odvojeno radi smanjenja različitosti. • . Kod homogenih jata, sa nižim CV% (koeficijent varijacije) je lakše • predvideti proizvodne osobine nego kod neujednačenih jata. • . Dovoljno često i precizno merenje većih primeraka kako bi se osigurala precizna procena žive vage prilikom klanja.

17. KONTROLA UZIMANJA HRANE • Isplanirajte procenat redukcije težine nakon 21 dana koji odgovara traženoj težini žive vage pri klanju i prilagodite u skladu sa zahtevima ciljnih proizvodnih osobina. • Merite hranu svaki dan. • Merite ptice 3 puta nedeljno. • Omogućite ad libitum pristup hrani tokom poslednjih 10 dana pre • Omogućite svim pilićima jednak pristup hrani i vodi. • Prostor za hranjenje i vremena distribucije su od izuzetne važnosti.

18. RIZICI • Povećana pojava štete u vidu ogrebotina pri preradi može biti pokazatelj neadekvatnog prostora za hranjenje ili distribucije hrane • Netačna informacija o dnevnom uzimanju hrane i stopi rasta rezultiraće lošom kontrolom rasta.

19. ISHRANA Ciljevi • Pružanje spektra uravnoteženih režima ishrane koji zadovoljavaju potrebe za hranljivim materijama brojlera u svim fazama njihovog razvoja i produkcije i koji povećavaju efikasnost i profitabilnost bez ugrožavanja zdravlja ptica.

20. PRINCIPI • Hrana je važna komponenta u troškovima proizvodnje brojlera. • Hrana za brojlere treba da bude takvog sastava da pruža pravilnu ravnotežu energetskih elemenata, proteina, aminokiselina, minerala, vitamina i osnovnih masnih kiselina, kako bi se obezbedio optimalan rast i proizvodne osobine. • Faktori kao što su gustina jata, klima i status zaraza mogu umanjiti porast težine i povećati stopu iskorišćenosti hrane i tako dovesti do promenjenih potreba za hranljivim materijama.

21. HIGIJENA I ZDRAVLJE Ciljevi • Održavanje optimalnih proizvodnih osobina i zdravlja ptica. Pružiti potrošaču garancije o pitanjima bezbednosti hrane. Svesti na najmanju moguću meru efekte bolesti i infekcija.

22. PRINCIPI • Predvidivo ostvarivanje punog genetskog potencijala u smislu rasta i efikasnosti moguæće je samo kod brojlera koji su sačuvani od zaraze i infekcije. • Pilići brojlera treba da budu proizvedeni iz roditeljskog jata koje je dobrog zdravstvenog stanja. Roditeljsko jato treba da ima visok i ujednačen nivo maternjih antitela protiv oboljenja koja umanjuju proizvodne osobine brojlera. • Okruženje u kojem se uzgajaju brojleri treba da bude čisto i bez patogenih klica. Oprema treba da bude održavana tako da brojleri mogu jesti i piti bez smetnji i oštećenja. Hrana treba da bude uravnotežena po sadržini hranljivih materija i bez patogenih klica i drugih faktora koji mogu loše uticati na proizvodne osobine (npr. mikotoksini).

23. HIGIJENA • Objekti u kojima se čuvaju brojleri treba da budu dizajnirani tako da omogućavaju lako čišćenje i dezinfekciju. • Temeljno čišćenje treba izvršiti svaki put nakon klanja jata.

24. Dizajnirajte objekte koji su jednostavni za čišćenje. • Očistite i dezinfikujte posle svakog jata. • Očistite i dezinfikujte sistem za vodu posle svakog jata. • Planirajte proceduru finalnog čišćenja. • Pratite efikasnost finalnog čišćenja tako što ćete analizirati broj • bakterija u ostacima na površinama (TVC). • Ostavite objekte praznima, koliko god je ekonomski opravdano • između dva jata.

25. VAŽNO • Upotrebljene prostirke ne smeju biti uskladištene na farmi niti rasipane po zemlji neposredno pored farme. • Kada je pranje završeno, ne sme biti nikakvih ostataka prašine, prljavštine, krhotina niti otpadaka. • Ispravno pranje zahteva vreme i posvećivanje pažnje detaljima. • Pre zaprašivanja moraju se proveriti lokalni bezbednosni propisi.

26. KONTROLA ZDRAVLJA • Programi vakcinacije za brojlere treba da budu izrađeni u skladu sa lokalnim uslovima i u saradnji sa lokalnim veterinarima za živinu. • Značajne ekonomske uštede se mogu ostvariti kombinovanjem efektivnih, specifičnih programa vakcinacije i dobre bio-zaštite, u poređenju sa politikom “tepih vakcinacije”. • Uspešnost vakcinacije će takođe zavisiti od snabdevenosti jednodnevnim pilićima dobrog kvaliteta. • Kada postoji sumnja u zdravstvene probleme u jatima brojlera, treba odmah potražiti savet veterinara.

28. TOPLOTNI STRES • U tropskim predelima i za vreme letnjeg perioda u oblastima umerene klime, vrućina i njen uticaj na stopu rasta i mortalitet mogu predstavljati problem. • Efekti toplotnog stresa mogu se umanjiti izmenom sredine tako da se smanji temperatura u kojoj pilići borave i time što će im se pticama omogućiti da sopstvenom fiziologijom ili ponašanjem kontrolišu svoju temperaturu.

29. PRINCIPI • Redukujte gustinu jata. • Obezbedite pristup svežoj pijaćoj vodi u svakom trenutku. • Hranite za vreme najsvežijeg dela dana. • Povećajte protok vazduha iznad jedinki na 2-3m/sec korišćenjem ventilatora. • Minimalizujte efekat sunčevog toplotnog zraèenja. • Umanjite efekat previsokih temperatura odvajanjem polova i smanjenom gustinom jata tokom perioda vrućina.

30. GUSTINA JATA • Gustina jata značajno utiče na proizvodne osobine brojlera i na finalni proizvod u smislu homogenosti i kvaliteta. • Prevelika gustina jata povećava pritisak atmosferskih uslova sredine na brojlere, što ugrožava zdravlje i može u krajnjoj instanci imati za posledicu smanjenje profitabilnosti. • Kvalitet smeštaja a posebno kontrola sredine, uticaće na primenjenu gustinu jata. Ako se poveća gustina jata, mora se povećati i prostor za hranjenje i pojenje, a mora se i pažljivo kontrolisati temperatura objekta i kvalitet vazduha.

32. KVALITET VODE • Obezbedite neograničen pristup vodi dobrog kvaliteta čija temperatura na pojilici se kreće oko 10-12C • Testirajte redovno snabdevanje vodom na bakteriološku i mineralnu kontaminaciju, i preuzmite odgovarajuće korektivne mere. • Ispirajte linije pojilica za vreme vrućina kako bi se voda rashladila. • Koristite svežu, čistu vodu kako bi održali zdravlje nogu i smanjili oštećenje trupa za preradu.

33. RIZICI • Pijaća voda može biti rezervoar bakterija koje prouzrokuju trovanje. • Kada je voda suviše hladna ili suviše topla jedinki će manje piti i time će rast biti usporen. • Previsok sadržaj nekih mineralnih soli će smanjiti konzumiranje vode a time će rast biti usporen. • Jedinke koje piju vodu koja sadrži bakterije imaće češće probleme sa nogama i lošiji kvalitet trupa u objektu prerade.

34. SISTEM ZA HRANJENJE

35. Dopunite glavni sistem za hranjenje papirima i/ili poslužavnicima tokom prva 3 dana. • Postavite dovoljno hranilica u odnosu na broj jedinki u objektu. • Povećajte prostor kod hranilice po jedinki kada koristite programe kontrole rasta zbog povećane navale na hranilicu. • Podešavajte hranilice svakodnevno, tako da su leđa jedinki na visini osnove hranilice.

36. RIZICI • Nedovoljan prostor za hranjenje će smanjiti stopu rasta i izazvati nehomogenost. • Pogrešno podešene hranilice mogu povećati količine prosute hrane. Kada se to dešava, pogoršaće se konverzija hrane a prosuta hrana koja se pojede, nosi povećan rizik od bakteriološke kontaminacije. • Neravnomerna distribucija hrane može prouzrokovati lošije proizvodne osobine i povećanje oštećenja od grebanja zbog konkurencije i guranja oko hranilica.

37. VOĐENJE EVIDENCIJE • Tačno vođenje evidencije je od suštinske važnosti za efikasnu primenu odgovarajućeg upravljanja. • Analiza i interpretacija podataka o proizvodnji (npr. telesna težina, FCR, i smrtnost) su od suštinske važnosti za poboljšanje i unapređenje proizvodnih osobina. • Status zaraze i higijene treba pratiti. • Vođenje evidencije i analiza su veoma važni za određivanje efekata promena u hrani, upravljanju, sredini i zdravstvenom stanju.

39. KORISNE TABELE I IZRAČUNAVANJE EFIKASNOSTI