UNIVERZITET SINGIDUNUM FAKULTE T Z A FINANSIJ S KI MENAD Ž MENT I OSIGURANJE M.A. STUDIJE 2006/07

1. UNIVERZITET SINGIDUNUM FAKULTET ZA FINANSIJSKI MENADŽMENT I OSIGURANJEM.A. STUDIJE 2006/07 BANKARSKA REGULATIVA Prof drMiroljubHadžić

2. 7. Regulativa bankarskog poslovanja i supervizija 7.1. Ciljevi regulacije i supervizije 7.2. Za i protiv striktne kontrole 7.3. Supervizija kreditnog i tržišnog rizika 7.4. Bazel I - Supervizija kapitala i rezervi 7.5.Bazel II – principi menadžmenta rizika

3. 7.1. Ciljevi regulacije i supervizije • Regulacija i supervizija su deo tržišnih pravila igre • S jedne strane banke su regulisane od strane menadžmenta, a s druge su kontrolisane od strane državnih i regulatornih tela • Regulativa znači a) definisanje proporcija izmedju različitih pozicija u bilansima banaka b) definisanje pravnog i organizacionog statusa banaka c) definisanje bankarskih poslova • Ciljevi bankarske regulative: 1) solventnost (minimiziranje bankrota) 2) osiguranje likvidnosti banaka 3) unapredjenje efikasnosti poslovanja • Neki od navedenih ciljeva su medjusobno isključivi i sa regulisanjem država želi da izbalansira ciljeve i principe bankarskog poslovanja • Nema optimalnog koncepta bankarske regulacije – striktnija regulacija može negativno delovati na konkunetnost bankarskog tržišta i može podstaći zloupotrebu monopolskog položaja • Obično se koncept bakarske regulative menja tokom vremena • Koncept regulacije treba da osigura: solventnost, likvidnost i minimizira bankarske rizike

4. Nastavak… • Tokom 1980-tih godina pojavili su se nove tendencije i procesi : deregulacija, sekjuritizacija, internatcionalizacija i rastuća konkurencija ostalih nebankarskih institucija • Nov pristup bankarskoj regulaciji i superviziji je predodredjen rastućoj konkurenciji izmedju samih banaka medjusobno i konkurenciji izmedju banaka i drugih nebankarskih finansijskih institucija, kao i uključenju banaka u operacije na finansijskim tržištima • Deregulacija – legalna liberalizacija bankarskog poslovanja • Sekjuritizacija – uključenje banaka u opracije na finansijskim tržištima u cilju unapredjenja efikasnosti poslovanja • Internacionalizacija – širi globalni pristup i operacije koje uključuju merdžere i akvizicije • Veći stepen konkurencije vodi većem stepenu efikasoti poslovanja, ali i većem riziku u svakodnevnom poslovanju • Dva navažnija pitanja u novom konceptu regulacije su: a) važnost top manadžmenta b) snižavanje sistemskog rizika

5. 7.2. Za i protiv striktne kontrole • Bankarski poslovi su najregulisanoja oblast (s izuzetkom berzanskih poslova) • Najvažniji razlozi bankarske supervizije su: a) osiguranje banaka kreditora kao i poverilaca od lošeg menadžmenta banaka b) snižavanje sistemskog rizika • Postoji raskorak u stepenu informisanosti izmedju bankarskog menadžmenta i klijenata banke • Veom striktna supervizija, medjutim, može ugorziti banakrskui efikasnost, a niska efikasnot može sniziti konkuretnost banke i povećati moralni hazard • U slučaju pojave problema država može pomoći bankama da prevazidju probleme – "too big to fail“ • Striktna supervizija je preovladavala sve do 1980tih godina • Bnake su štićene zbog važnosti platnog prometa, važnosti banaka za čitav finansijski sistem i njihove važnosti za monetarnu politiku

6. Nastavak… • Novi pristup bankarskoj regulaciji nastao je nakon perioda 1980tih • Nagalsak je sada na banakrskoj konkurentnosti i niihovoj uključenosti u operacije na finansijkom tržištu • Novi pristup je opredeljen deregulacijom, kao i internacionalizacijom takodje • Neophodno je kontrolisati medjunardone igrače • Od nacopnalne regulacija sve više postaje inetranacionalna • Uvodjenje medjunarodnih stanadrda banaksrkog poslovanja nastala je u nameri da se olakša ulazak na inostrana tržišta i harmonizuje banakrska regulativa na globalnom nivou • Sdržaj banakrske supervizije je sledeći: a) ispunjavanje kapitalnog cenzusa b) profesionalni i etički kvalitet top menadžmentai akcionara c) strateška orijentacija banaka

7. 7.3. Supervizija kreditnog i tržišnog rizika • Kriterijumi za kontrolu i superviziju: 1) Minimalni kapital 2) Minimalni standardi kreditnog rizika 3) Minimalni standardi rizika koncentracije 4) Minimalni standardi za devizni rizik 5) Minimalni standardi za kreditiranje povezanih lica 6) Standard nesolventnosti 7) Standardi za finansijsko izveštavanje • Ne postoji nerizično kreditiranje ili nerizični plasmani ili poslovi • Kreditni rizik je esencijalni banakrski rizik bio i ostao • Kako sniziti kreditni rizik: a) ispitivanje boniteta klijenta b) osiguranje kolaterializacijom c) disperzija kreditnih linija • Postoje različiti stepeniogranuičenja za kreditiranje: do 5% kapitala pojedinačnom klijentu, do 20% kapitala povezanim licima, do 150% kapitala gradjanima (novouveden limit) • Country risk (rizik zemlje) je važan i vrsta je kreditnog rizika koja se odnosi na neekonomske faktore kreditne sposobnosti: političke, legalnje itd. • Tržišni rizik je vrsta rizika gde je naglašeno trgovanje HOV i uključenje banaka u operacija na finansijkim tržištima

8. 7.4. Bazel I - Supervizija kapitala i rezervi • Bazel I 1988 - kapitalna adekvatnost • Važnost veličine kapitala za banku i njeno poslovanje • Minimalne rezerve banke u nameri da se pokrije kreditni rizik • Kapital: • I sloj (tier): – akcijski kapital, rezerve, • II sloj – neobjavljene rezerve, revalorizacione rezerve, rezrveacije za poikriće rizčnih kredita, hibridni instrumenti, subordinirani dug, • III sloj – dug min 2 godine, dodatne stavke • Zahtev u pogledu adekvatnosti kapitala 8% - proporcija izmedju kapitala i ukupnih rizične aktive (4% primarni kapital + 4% sekundarnog kapitala) • Zakon o bankama (kao i prethodni Zakon) uspostvlja adekvatnost kapitala na nivou od 12% • Neophodna je klasifikacija aktive banke u različite kategorije prema kreditnom riziku: a) nerizična aktiva - 0% rezervi b) nestandradna i nenaplativa potraživanja više od 90 dana - 25% rezervi c) dubiozna aktiva nenaplativa duže od 6 meseci - 50% rezervi d) nenaplativa aktiva - 100% rezervi • Aktiva se periodičn reklasifikuje – kvartalno – to znači da je neophodno ispitati ponovo da li su plasmani dubiozni ili ne

9. Nastavak… • Bazel I 1988 I Pretpostavke za efuklasnu banakrsku superviziju Čl1 II Bankarske licence Čl 2-5 III Razumna regulativa i bankarski zahtevi Čl 6-15 IV Metodi za stalni banakrski nadzor Čl 16-20 V Bankarske potrebe za informisanjem Čl 21 VI Formalna odgovornost za nadzor Čl 22 VII Medjunardone banke čl 23-25 • Rezerve – neophodno je da pokriju gubitke i da osiguraju aktivu od fluktiacija deviznih kurseva ili od šokova od promena monetrane politike • Vrste rezervi: a) iz profita b) iz revalorizacionih rezervi c) iz nerasporedjenog profita iz prethodnih godina d) rezerve za potencijalne gubitke • Gibici se pokrivaju iz tekućih prihoda, odnosno rezervi za pokrivanje gubitaka, a ako nije dovoljno onda i iz kapitala • Ključna tačka je preduzimanje mera da se ne zadje u zonu gubitaka • Jedina brana i garancija da banaka ne udje u zonu gubitaka je stalno unapredjenje performansi poslovanja banke

10. Nastavak... • Prednosti Bazela I • Nova kvalitativna ocena procene sigurnosti banke – prlazak sa bilansnog pristupa na procenu rizika plasmana • Ključna uloga kapitala za obezbedjenje sigurnosti poslovanja • Precizno definisanje kapitala • Postavljena je osnova za odredjivanje minimalnog nivoa kapitala • Povećanje stabilnosti banakrskog istema u svetu • Nedostaci Bazela I • Stalan razvoj obima i vrsta bankarskog poslovanja • Minimalni nivo adekvatnosti kapitala ne dogovara na piotanje specifinog profila poslovanja pojedine banke • Državni irzik nije adekvatno valorizovana – zemlje OECD ili nisu • Ponderi rizka podstiču banke na sekjurotizaciju aktive, čime se postiže nominalno dobar koeficijent uprkos povećanom riziku

11. 7.5.Bazel II – Risk menadžment • Bazel II – 2002 sa uvodjenjem postupno od 2006 • Više osetljiv pristup uslugama • Procena različitog stepena izloženosti riziku • Više različitih stepena rizičnosti • Zahtev za razvojem sopstvenih specifičnih modela isloženosti i procene stepena rizičnosti • Zahtev za različitim koeficijentom adektvatnosti kapitala • Uključivanje trasparentnosti poslovanja i efikasnosti poslovanja

12. Nastavak...

13. Nastavak... • Stub I: kvantitativni standardi - minimun kapitalne adekvatnosti u funkciji zaštite od izloženosti rizicima – Bazel I • obuhvatniji tretman rizika – prvi put se pored kreditnog i tržišnog rizika uključuje i operativni rizik, • šira lepeza ponuđenih pristupa za merenje svakog od tri obuhvaćena rizika, mogućnost izbora, ali i evolutivnog puta, od jednostavnijih ka složenijim metodologijama, • sofisticirani način merenja rizika koje nude viši pristupi ili interni metodi banaka za merenje rizika omogućavaju vrlo precizno određivanje rizičnog profila banke, • definitivno napuštanje pristupa da “jedna mera odgovara svima”, ali i daje mogućnost da se u zavisnosti od rizičnog profila banke, precizno utvrdi i visina potrebnog ekonomskog kapitala • Stub 2 – kontrolne funkcije • naglasak šire uloge nacionalnih kontrolora, i to ne samo u svetlu intenziviranja dijaloga sa bankama na planu razvoja internih metoda za ocenu rizika, vec i mogućnosti da kontrolori procene efekat • koji rizici proizvode u odnosu na različite modele utvrđivanja ekonomoskog kapitala • Stub 3 – trzišna disciplina • zahteva od banaka da javno prezentuju visinu kapitalnih troškova, kao i procedure i mehanizme za kontrolu rizika

14. Nastavak...

15. Nastavak... • Prednosti Bazela II u odnosu na Bazel I: • Obezbedjuje veću osetljivost na inovacije na finansijskom tržištu, • Prepoznaje različitu izloženost riziku kod različitih banaka, • Proširuje vrste rizika koje se uzimaju u obzir, • Zahteva od svake banke da utvrdi sopstvene potrebe za kapitalom,na osnovu proračuna o izloženosti riziku,koji može biti podvrgnut reviziji od strane regulatornih organa imajući u vidu pojam “razumnosti” • Bazel II je proces za čije uvodjenej je neophdno vreme • Tehnologija za utvrdjivanje stepena rizičnosti nije utvrdjena • Pitanje rizika poslovanja sa HOV • Pitanje privrednih ciklusa • Kompetentost regulatornih tela je otvoreno pitanje