1 / 49

M a ndel-Fleming ov m odel

M a ndel-Fleming ov m odel. K ljučna pretpostavka : mala otvorena privreda sa savršenom mobilnošću kapitala . r = r* Ravnoteža na tržištu robe --- IS* kriva :. S. Gde je S = nominal ni devizni kurs = inostrana valuta po jedinici domaće valute. S = nominal ni devizni kurs

komala
Download Presentation

M a ndel-Fleming ov m odel

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Mandel-Flemingovmodel • Ključna pretpostavka: mala otvorena privreda sa savršenom mobilnošću kapitala. r = r* • Ravnoteža na tržištu robe ---IS*kriva: S Gde je S = nominalni devizni kurs = inostrana valuta po jedinici domaće valute

  2. S = nominalni devizni kurs = inostrana valuta po jedinici domaće valute Je li to britanska ili evropska konvencija

  3. S IS* Y IS*kriva: ravnoteža na robnom tržištu IS*kriva je definisana za datu vrednostr*. Intuitivni nalaz: S S

  4. S LM* Y LM*kriva LM*kriva definisana je za datu vrednost r* • Vertikalna je jer:za dato r*, postoji samo jedna vrednost Ykoja izjednačava tražnju i ponudu novca, nezavisno od S.

  5. S LM* IS* Y Ravnoteža u Mandel-Flemingovom model S Ravnotežni devizni kurs Ravnotežni nivo dohotka

  6. Fleksibilni i fiksni devizni kursevi • U sistemu fleksibilnog kursa,Sfluktuira sa promenom uslova privređivanja. • Nasuprot tome, pri fiksnom kursu, centralna banka trguje inostranom valutom po unapred utvrđenoj ceni. • Sada ćemo ispitivati fiskalnu, monetarnu i spoljnotrgovinsku politiku : najpre u sistemu fleksibilnog, a zatim u sistemu fiksnog kursa.

  7. S S2 S1 Y Fiskalna politika pri fleksibilnom kursu Pri bilo kojoj vrednostiS, fiskalna ekspanzija će povećati Y, pomerajući IS*udesno. rezultati: S > 0, Y = 0 Y1

  8. Zaključci o fiskalnoj politici • U maloj otvorenoj privredi sa savršenom mobilnošću kapitala, fiskalna politika ne može da utiče na izmenu realnog BDP. • ISTISKIVANJE - “Crowding out” • U zatvorenoj privredi:fiskalna politika istiskuje investicije tako što izaziva rast kamatne stope • U maloj otvorenoj privredi:fiskalna politika istiskuje neto izvoz tako što izaziva apresijaciju deviznog kursa

  9. S S1 S2 Y Y1 Monetarnapolitika pri fleksibilnom kursu RastMpomeraLM*udesno jer Ymora da raste da bi se povratila ravnoteža na novčanom tržištu. S rezultat: S < 0, Y > 0 Y2

  10. Zaključci o monetarnoj politici • Monetarna politika deluje na output tako što utiče na jednu ili više komponenti agregatne tražnje: zatvorena privreda: M rI Y Mala otvorena privreda: M SNX Y • Ekspanzivna monetarna politika ne podiže svetsku agregatnu tražnju • već premešta tražnju sa inostranih na domaće proizvode. • Na taj način rast dohotka i zaposlenosti kod kuće dešava se na račun gubitaka neke druge zemlje. • Beggar thy neighbour policy

  11. Danas to radi Britanija a Evropa neće... Ali neki traže...

  12. S S2 S1 Y Y1 Spoljnotrgovinska politika pri fleksibilnom kursu Pri bilo kojoj datoj vrednosti S, carine ili kvote smanjuju uvoz, povećavaju NX, i pomeraju IS*krivu udesno. S rezultat: S > 0, Y = 0

  13. Zaključci o spoljnotrgovinskoj politici • Uvozne restrikcije ne mogu smanjiti deficit. • Čak i pri nepromenjenom NX, razmena se smanjuje: • Restrikcije smanjuju uvoz • Apresijacija smanjuje izvoz • Pad razmene vodi padu “koristi od razmene’

  14. Uvozne restrikcije čuvaju radna mesta u domaćoj industriji, ali uništavaju radna mesta u izvoznom sektoru • Stoga uvoznerestrikcije ne mogu da doprinesu rastu ukupne zaposlenosti. • Što je još gore, uvozne restrikcije prave “sektorsko prebacivanje,” što deluje na rast frikcionalne nezaposlenosti

  15. Fiksni devizni kurs • Centralna banka se obavezuje da proda ili kupi domaću valutu po unapred definisanoj ceni. • U MF, centralna banka pomera LM*krivu kako bi zadržala Sna ranije objavljenom nivou. • Ovaj sistem podrazumeva da se fiksira nominalni devizni kurs. • Na dugi rok, kada su cene fleksibilne, realni kurs može da se menja čak i ako je nominalni kurs fiksiran.

  16. Kako?

  17. Srbija

  18. 1/80 1/100

  19. Kolika je zarada? Ako odem u CB i za 1000 dinara kupim 12.5 evra Odem na tržište i dobijem za 12.5 evra za 1250 dinara! Razliku od 250 dinara odnesem u CB i prodam za 3.125 evra Prinos na ovom poslu je 25% Ako umesto 1000 dinara u posao uložim 1.000.000.000 din? Kako se vrši arbitražakada je domaća valutaprecenjena, npr ako prodamo Telekom i kurs evra “padne” Precenjen dinar u Srbiji • Tržišni 10 €/100DIN • Država kaže – • 12.5 €/ 1000DIN • Država daje VIŠE evra za dinare – evro je je u Srbiji jeftin - dinar je skup!!! • Onda igrači • Kupuju evre – • a NBS prodaje evre • Povlači dinare

  20. Kako to da sprečim • Da ne ulazi novac u zemlju uopšte! • Kako • Da vratim dugove • Da ulažem u inostranstvu • Norvežani: • Prihodi od nafte idu u Penzioni fond • Koji služi da se investira u inostranstvu (Telenor, na primer) • A samo se realni prinos od investicija sme vratiti u budžet, za opštu namenu)

  21. S S Y Fiskalna politika pri fiksnom kursu Pri fleksiblinom kursu, fiskalna ekspanzija bi povećala S. Pri fleksibilnom kursu, fiskalna politika je neefikasna Pri fiksnom kursu, fiskalna politika je vrlo efikasna pri promeni outputa. Da bi sprečila Sda raste, centralna banka mora da prodaje domaću valutu, što povećavaM i pomeraLM*udesno. Rezultat: S = 0, Y > 0 Y1 Y2

  22. S S1 Y Y1 Monetarna politika pri fiksnom kursu Rast MpomeraLM*udesno i obara S. Pri fleksibilnom kursu, monetarna politika vrlo efikasno menja output. Pri fiksnom kursu, monetarna poltika ne menja nivo outputa, endogenaje. Da bi sprečila pad S, centralna banka mora da otkupljuje domaću valutu, što smanjujeMi pomera LM*ulevo. Rezultat: S = 0, Y = 0

  23. S S1 Y Y1 Spoljnotrgovinska politika pri fiksnom deviznom kursu Restrikcije na uvoz vode apresijaciji S. Pri fleksibilnom kursu, uvozne restrikcije ne utiču na Yniti na NX. Pri fiksnom kursu uvozne restrikcije dovode do rasta YiNX. Ali ovaj dobitak se ostvaruje na račun drugih jer se tražnja pomera sa stranih na domaće proizvode, tzv. “beggar-thy-neighbour-policy” Da bi sprečilo Sda raste, centralna banka mora da prodaje domaću valutu, što vodi rastu Mi pomera LM*udesno. Rezultat: e = 0, Y > 0 Y2

  24. M-F:efekti

  25. Razlika u kamatnoj stopi Ima dva razloga zbog kojih se rmože razlikovati od r* • Rizik zemlje - country risk:Rizik neplaćanja dospelih obaveza usled političkih ili privrednih turbulencija. Kreditori traže vežu kamatnu stopu da bi se obezbedili od rizika. • Očekivane promene deviznog kursa Ako se očekuje depresijacija, onda zajmoprimci moraju da plate veću kamatnu stopu da bi kompenzovali kreditore za iznos očekivane depresijacije

  26. Razlike u M-F modelu je premija na rizik. Ako ovaj izraz zemenimo u jednačine IS*i LM*: S

  27. S S1 S2 Y Y1 Efekti rasta IS*se pomera ulevo, jer    r I LM*se pomera udeasno, jer    r (M/P )d, teY mora da raste da bi se obezbedila ravnoteža na tržištu novca. Y2 rezultat: S < 0, Y > 0

  28. Efekti rasta • Pad Sje intuitivno jasan: Rast rizika zemlje ili očekivana depresijacija destimuliše privredne subjeke da drže domaću valutu NAPOMENA: očekivana depresijacija predstavlja samoispunjavajuće proročanstvo • Rast Yse javlja zbog rasta NX (zbog depresijacije) Koji je još veći nego što je bio pad I (zbog rasta r ).

  29. Zašto dohodak možda neće porasti • Centralna banka može da spreči depresijaciju smanjujući ponudu novca • Depresijacijabi mogla da podigne cene uvozne robe, te da dovede do rasta novoa cena (što bi smanjilo ponudu realnog novca) • Potrošači bi mogli da na rastući rizik odgovore tako što drže više novca • Sve ove promene bi pomerile LM*ulevo.

  30. Kriza meksičkog pezosa

  31. Kriza meksičkog pezosa

  32. Kriza prezosa nije pogodila samo Meksiko • Američka dobra postala su skuplja za Meksikance • Firme iz SAD su izgubile prihode • Stotine bankrotstava duž granice SAD-Meksiko • Dolarska vrednost meksičke finansijske aktive se smanjila • Uštede u pezionim fondovima miliona građana SAD su se smanjila

  33. Kriza Početkom 90tih, Meksiko je postao atratkivno mesto za strana ulaganja. Tokom 1994, potitički događaji izazvali su rast premije na rizik ( ): • Ustanak seljaka u Chiapasu • Ubistvo vodećeg predsedničkog kandidata Naredni faktor: The Federal Reserve je podigla američku kamatnu stopu da bi sprečila inflaicju u SAD. (tako je r* > 0)

  34. Kriza • To se odrazilo na pritisak da pezos devalvira • Meksička centralna banka neprestano obećavala da neće dozvoliti pad pezosa, te je prodavala devizne rezerve da bi održala fiksni kurs • Takva politika je zahtevala da Centralna banka Meksika raspolaže adekvatnim deviznim rezervama. Da li je to bilo tačno?

  35. Dollar reserves of Mexico’s central bank Decembar 1993 ……………… $28 mlrd 17. Avgust1994 ……………… $17 mlrd 1 .Decembar 1994 …………… $ 9 mlrd 15. Decembar 1994 ………… $ 7 billion Tokom 1994, Centralna banka Meksika sakrivala je podatak da njene devizne rezerve polako nestaju

  36. katastrofa • 2. decembra: Meksički pezos devalvira za 13% (Spada sa 29na 25 centi za pezosi) • Investitori su šokirani! ! ! …i uviđaju da mora biti da su se rezerve centralne banke istopile… • , investitori izvlače svoj kapital iz Meksika. • 22. decembar: rezerve Centralne banke skoro su nestale. Ona napušta fiksni kurs i pušta Sda pliva. • Za nedelju dana, Spada za još 30%.

  37. Spasavanje • 1995: SAD. i IMF daju kredit od $50 milijardi dolara koji bi služio kao garancija za kreditnu sposobnost meksičke vlade. • To je pomoglo da se povrati poverenje investitora i da se smanji premija na rizik. • Nakon teške recesije u 1995. godini, Meksiko započinje brzi oporavak.

  38. Plivajućivs. Fiksni kursevi Argumenti za plivajući kurs: • Dozvoljava da se monetarnom politikom aktivira za druge ciljeve (rast, obaranje inflacije) Argumentiza fiksni kurs: • Izbegava se neizvesnost i nestabilnost, olakšavaju se međunarodne transakcije • Uvodi disciplinu u vođenje monetarne politike, onemogućava preveliki rast novčane mase i eliminiše mogućnost hiperinflacije

  39. Mandel-Flemingovmodel i ADkriva • Do sada, cene u MF modelu, P,bile su fiksne. • Sada: da bismo izveli ADkrivu, moramo dozvoliti promenu cena P • Sada jednačinu pišemo kao : s (ranije je Pbilo fiksno, te smo mogli da pišemo da je NX funkcija S, a ne funkcija s.)

  40. s P LM*(P2) LM*(P1) s2 s1 IS* Y Y P2 P1 Izvodjenje AD krive Zašto ADkriva ima negativan nagib:  (M/P) P  LMshifts left Y1 Y2  s  NX  Y AD Y2 Y1

  41. P LM*(P1) LM*(P2) 1 2 IS* Y Y LRAS P1 SRAS1 SRAS2 P2 AD Od kratkog ka dugom roku Za Javlja se pritisak na cene u pradu njihovog smanjenja. Vremenom će Ppočeti da pada, izazivajući (M/P) s NX  Y

  42. Velika privreda: nešto između male i zatvorene privrede • Mnoge zemlje nisu ni zatvorene niti su male i otvorene • Velika otvorena privreda negde je između krajnjih tačaka • U slučaju monetarne ekspanzije: • Kao u zatvorenoj privrediM > 0  r  I (ali ne sasvim kao pre) • Kao u otvorenoj privredi, M > 0    NX (ali ne istim intenzitetom)

  43. Rezime 1. Mandel-Flemingov model • IS-LM model za malu otvorenu privredu. • Uzima se da jePdato • Pokazuje kako politike i šokovi utiču na dohodak i na devizni kurs 2. Fiskalna politika • Ima uticaja pri fiksnom ali ne i pri fleksibilnom kursu

  44. Rezime 3. Monetarna poltiika • Ima uticaja pri fleksibilnom kursu. • Pri fiksnom kursu neće delovati na output. • Razlike u kamatnoj stopi postoje • Ako invstitori traže premiju na rizik da bi držali domaću finansijsku aktivu. • Rast premije na rizik podiže domaću kamatnu stopu i izaziva depresijaciju valute.

  45. Rezime • Pri fleksibilnom kursu monetarna politika se može posvetiti drugim ciljevima, a ne samo održanju fisnog pariteta • Fiksni kurs smanjuje neke neizvesnosti u međunarodnim transakcijama

More Related