E N D
Njegovo puno ime bilo je Abu Hafez Hakim Gias-ud-Dinibn Ibrahim Al-Hajam. Danas je poznat kao Omar Hajam. Rodio se 1040. ili 1050. godine u persijskom gradu Nišapuru, oko 5000 kilometara istočno od Teherana. O njegovom životu poznato je samo nekoliko pouzdanih činjenica. Otac Ibrahim pravio je šatore i snabdevao njima sultanovu vojsku. Bio je to veoma unosan posao u ono vreme, pa je zato i mogao da svoga sina pošalje u medresu, školu Kurana.
Omar je nesumnjivo bio dobar đak inače bi posle škole Kurana nastavio da izrađuje šatore kao i njegov otac. Umesto toga pohađao je jednu vrstu privatnog univerziteta pod starateljstvom imama Murafagud-Dina i tu proučavao književnost, geografiju, arapski jezik, medicinu, matematiku, astronomiju i filozofiju.
Omar je privukao pažnju Šamsa-ul-Mulka, vladara Buhare, koji ga je pozvao na svoj dvor i ubrzo postao njegov pokrovitelj. U Buhari je Omar imao mnogo slobodnog vremena i mogućnosti da se posveti svojim omiljenim delatnostima: matematici i filozofiji. Mnogi savremenici nisu znali da je potajno sastavljao jetke četvororedne stihove, zvane “rubajati”, u kojima je izražavao svoje misli.
Vekovima je bio cenjen kao slavni matematičar – i to sa pravom. Godine 1074. on je od sultana Malekšaha dobio nalog da u Isfahanu sagradi opservatoriju. Ubrzo je za svog gospodara načinio i novi kalendar koji je bio tačniji čak i od kasnijeg gregorijanskog. Njegovi stihovi bili su tek u XIX veku ponovo otkriveni u Engleskoj i doneli su mu najzad, i na Zapadu zasluženu slavu.
Hajjam, štošio je šatorenauke,Pao je u žalostpećiibešegadnoopečen,MakazeSudbepresekoše mu konopceživota,I trgovacNadegaprodazaništa!
Kažu: biće raja, bićerajskihseka,bićetamovina, bićemeda, mleka...Zatonemojbitibezvinaidrage,kadnakoncukonca, to teistočeka.
Rujno se vinotočiipijeOdkako se zlatnimesecnebomkreće,I ne znamzaštogaljudiprodaju,Kad’ ništaboljekupitineće!
U krčmi sam juče mrtav pijan bio,Pa sam prazan bokal o kamen razbio.A bokal mi reče:”Bio sam ti sličan,Tebe čeka to što si mi učinio.”